Etimološkog opravdanja nema, a reč se koristi decenijama u beogradskom javnom prevozu.
Kontrolore zovemo rižovani od sredine prošlog veka, a malo je onih koji znaju ko je "kum" ljudi koji proveravaju karte i pišu kazne po gradskom prevozu.
Priča o beogradskim “ridžovanima” počela je 1951. Te godine karta u javnom prevozu jugoslovenske prestonice je poskupela petostruko! Ulazilo se na jedna, zadnja vrata pored kojih je uglavnom sedeo kondukter. Ako to nije bio slučaj, kondukteri, obično dvoje su se kretali po vozilu. Ako bi neko i uspeo da se u gužvi provuče bez karte, sačekali bi ga kontrolori!
Kako su rođeni “ridžovani”?
Priča kaže da se ondašnji kontrolori nisu krili niti hvatali putnike “na prepad”. Imali su uniforme, a naročito su bile upadljive kape koje su nosili.
Kažu da je veoma sličnu stalno nosio i američki general u Korejskom ratu Metjuu Ridžvej, čovek koji se smatra najzaslužnijim za premoć koju su snage Ujedinjenih nacija stekle nad severnokorejskim.
Po priči, upravo u kapi leži razlog zbog koga su se “ridžovani” uselili u beogradske autobuse. Drugi pak misle da je razlog dublji – naime, u domaćim, socijalističkim medijima, zbog učešća Amerike u Korejskom ratu, Metju Ridžvej je prikazivan u najmračnijem svetlu i imao je iskuljučivo negativan tretman.
Beograđanima nije trebalo mnogo da povežu “mrskog lika” i kontrolore koji po svaku cenu hoće da im naplate kartu.
I tako su ovi drugi postali prvo “ridžveji”, pa onda u adaptiranom slengu “ridžovani”, pa “ridže”… Naziv je do danas ostao pogrdan.
A šta je bilo sa pravim Ridžvejem i Korejom?
Iako je nakon Drugog svetskog rata najveći deo civilizovanog sveta verovao da se takvi užasi više nikada neće ponoviti, već u junu 1950. godine izbio je sukob koji je pretio da svet gurne u još jedno, verovatno fatalno razaranje.
Pročitajte i Najbolju definiciju života ostavio nam je Duško Radović: Snažna poruka za sve one koji stalno kukaju na život Korejski rat je započeo kao građanski nakon što je komunistička Demokratska Narodna Republika Koreja napala kapitalističku Republiku Koreju. Zbog hladnoratovskih tenzija u sukob su ubrzo ušle Sjedinjene Američke Države, a zatim i Narodna Republika Kina i Sovjetski Savez. SAD su ubrzo podržale još neke države Ujedinjenih nacija i tako je na krajnjem istoku Azije izbio je najveći sukob koji je svet video od Drugog svetskog rata.
Rat se okončao primirjem koje je postignuto 27. jula 1953. i koje je i dalje na snazi tako da se, pravno gledano, sukob nikada ni nije završio. Severna, ali i Južna Koreja su doživele neuspeh u pokušaju ujedinjenja, a na obe strane je poginulo 3 miliona ljudi uz neopisiva razaranja.
Pročitajte i Običaji pravih srpskih domaćica: Tanjir se nikada ne vraća prazan Metju Ridžvej je preživeo Korejski rat i ovenčan slavom se vratio u Ameriku. Kasnije je obavljao još mnoge visoke vojne dužnosti. Iz aktivne službe se povukao 1955. a preminuo je u dubokoj starosti 26. jula 1993. verovatno nikada ne saznavši da je nesvesno “kumovao” svim budućim generacijama GSP kontrolora u jugoslovenskoj, a potom i srpskoj prestonici.
Kurir.rs / Istorijski zabavnik
NE PROPUSTITE
