Troškovi popravke krova jedne zgrade mogu koštati i desetine hiljada evra, a obaveza njegovog održavanja je na svim stanarima, a ne samo na onima koji žive na poslednjem spratu. Šta se dešava ako, ipak, ne žele svi stanari da učestvuju u saniranju oštećenja?
Ako Igor Burlica brzo ne smisli način da sam sanira krov zgrade u Svetozara Ćorovića 17, do zime će mu, ako ne i ranije, završiti u stanu.
Podršku većine stanara nema. Kaže da komšije sa prvog pa i drugog sprata za krov nije briga. Zbog te nebrige, jedan veliki komad plafona skoro se odvalio i pao po stepeništu, čak do prizemlja.
One s prizemlja krov ne zanima
"Pri svakoj kiši ovde je prokišnjavanje, vidite i sami ovaj plafon, generalno u ovoj zgradi je problem sa krovom, pre par godina upravnica zgrade je prijavila problem gradskom stambenom, oni su izlazili na teren, dali su tada ponudu, koja je po njenim rečima bila oko 23.000 evra. Oni su se raspitivali i za privatne ponude, privatna je bila upola manja, međutim, stanari zgrade nisu mogli da se dogovore da zajedno učestvuju. Jedan deo stanara je hteo, oni koji su visoko, a oni koji su u prizemlju – njih taj problem ne dotiče", kaže Igor Burlica.
Dodaje da krov nije njegov, već je reč o zajedničkoj imovini. Pošto od dogovora po svemu sudeći nema ništa, ekipa RTS-a pitala je advokata Vukašina Baraća šta može biti rešenje.
"Zakon je tu poprilično jasan, vlasnici svih posebnih delova odnosno vlasnici stanova u ovom slučaju, nebitno da li žive na prvom spratu ili na desetom, dužni su da održavaju zajedničke prostorije. To su ulazi, temelj, fasada, krov. Ukoliko ne mogu da se dogovore, onaj koji trpi štetu, moći će da otkloni tu štetu o svom trošku, a onda stiče i pravo regresa i od ostalih vlasnika posebnih delova zgrade", navodi Barać.
Naplata sudskim putem
Po rečima advokata, prvi korak je da se najugroženiji stanari obrate upravniku stambene zajednice. Ako to iz bilo kog razloga nije moguće, postoji još jedan način.
"Postoji i sudski put naplate potraživanja koje ima od drugih stanara. Da li će biti mirnim putem ili kroz postupak izvršenja – to je već na stanarima da se dogovore", dodaje Barać.
Dakle Igoru Burlici preostaje da obezbedi 23.000 evra i finansira popravku krova preko gradskog stambenog, pa onda da pokrene sudsku parnicu protiv stambene zajednice. To, međutim, podrazumeva plaćanje veštaka, advokata, sudske troškove.
Jeste da smo u trenutku kada smo postali vlasnici stanova postali odgovorni i za sve delove zgrade, ali u nekim situacijama, kad su pojedini stanari prepušteni sami sebi, izgleda da je sud jedini put.
(Kurir.rs/RTS)
NE PROPUSTITE
