BETON I NAČIČKANE KLIME DIŽU TEMPERATURU ZA 7 STEPENI: Paradoks zbog kojeg ćemo se na leto kuvati

Istraživanja i merenja naših stručnjaka pokazala su da je temperatura vazduha u najtoplijem delu dana u gusto naseljenom delu Beograda, kao što su Obilićev venac i Ulica Đure Jakšića, gde su načičkani klima uređaji na fasadama i gde postoji mnogo veštačkog materijala, viša za čak 7 stepeni od temperature izmerene u istom trenutku u jednom od obližnjih parkova!

Povećanje temperature zbog upotrebe klima uređaja "zavisi od doba dana i karakteristika toplotnog talasa, uglavnom njegovog intenziteta", navodi se u studiji objavljenoj u "Euronews-u", a stručnjake posebno zabrinjava što se očekuje da se njihova upotreba do 2050. utrostruči.

Međutim, merenja u našoj prestonici pokazala su još drastičnije posledice upotrebe klime i nedostatka zelenih površina koje su spas i "slamka" od klimatskih promena i drugih faktora koji utiču na podizanje spoljne temperature vazduha.

Beogradska mikroklima

Milica Lukić, istraživač na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, koja se bavi mikroklimom Beograda, kaže da kada govorimo o temperaturi vazduha urbanih sredina treba znati da temperatura ne zavisi samo od klimatskih parametara, već zavisi i od onoga što dolazi od čoveka. Međutim, Beograd ima vrlo složenu mikroklimu i na nju utiče više faktora. Prvi su globalni, odnosno klimatske promene.

Lukić kaže da je za mikroklimu veoma interesantno i važno što je za nama:

• u poslednjih 136 godina najtopliji mart sa prosečnom temperaturom u Beogradu od 12,1 stepeni, a imali smo čak i jedan pravi letnji dan
• februar je isto bio najtopliji u istoriji merenja
• zima za nama je ikada najtoplija sa prosečnom temperaturom od oko 4,8 stepeni
• i jesen 2023. godine bila je najtoplija

- Osim globalnih faktora, odnosno, klimatskih promena, postoje lokalni i mikrofaktori koji definitivno pojačavaju te uticaje. To su svakako klima uređaji. Definitivno rad njihovog motora povećava temperaturu u kombinaciji sa gusto izgrađenim površinama, sa veštačkim materijalima. U Beogradu dominiraju beton, čelik, metali i staklo, a to su sve materijali koji dovode do dodatnog isijavanja toplote. U svim sredinama koje su izmenjene poput gradova, naravno tu su i saobraćaj, izduvni gasovi, drugi gasovi, zagađenje vazduha, aeročestice koje se nalaze u vazduhu i sprečavaju da zagrejani vazduh ode i drži ga iznad nas, sve to dodatno pojačava intenzitet temperature koja je već pod uticajem klimatskih promena povišena – kaže Milica Lukić.

Zbog toga u delovima grada gde su na fasadama načičkani rashladni uređaji i postoje i drugi veštački materijali, posebno u letnjim mesecima osećamo visoku termalnu nelagodu.

Upoređivanje temperatura u Đure Jakšića i Studenskom parku - zapanjujuće!

Milica Lukić se sa kolegama iz novosadskog Prirodno–matematičkog fakulteta, i beogradskog Geografskog instituta "Jovan Cvijić", bavila merenjem temperature u julu i avgustu u Beogradu, i upoređivali su temperaturu na izgrađenim površinama sa temperaturom na zelenim površinama.

- Došli smo do saznanja da, na primer, u periodu kada je najtoplije, između 14 i 15.30 časova, razlika u temperaturi između Ulice Đure Jakšića, to je centar Beograda, i Akademskog parka, više od 7 stepeni! U Đure Jakšića smo izmerili 40.6 stepeni, a u Studentskom parku smo izmerili 33.4 stepena. U Đure Jakšića imamo upravo gusto izgrađeno područje sa puno klima uređaja, dominira beton i veštački materijali, dok Studentski park ima dominantne zelena površine, travnjake, cveće, drveće koji snižavaju temperaturu – kaže Milica Lukić.

Gradske opštine bez zelenila

Napominje da je za Beograd posebno karakteristično to što u centralnom gradskom području, u tri opštine: Savski venac, Stari grad i Vračar, imamo izuzetnu nisku zastupljenost zelenih površina. Kada pogledamo ukupnu teritoriju, u centralnom gradskom području prestonice ima svega 2,83 zelenih površina, što je za metropolu nedovoljno!

Lukić kaže da je evropski standard da se na svakih 10-15 minuta hoda nalazi jedna veća zelena površina gde građani mogu da predahnu. Veće zelene površine pomažu i da se :

• temperatura u gradovima snizi
• da se poveća vlažnost vazduha
• da se uspori vetar i drugo

- U Beogradu to, nažalost, nemamo, a intenzivna urbanizacija, vidimo, dovodi sve češće do toga da manji gradski parkovi nestaju, a oni su izuzetno važni zbog gradske klime. Zbog toga, svakako i zbog uticaja saobraćaja, klima uređaja koji su samo jedan od efekata, zagađenja i svega drugog, kada sve to spojimo imamo povećanu razliku između zelenih površina i izgrađenih delova grada gde je temperatura prosečno veća za oko 7 stepeni Celzijusa. U najtoplijim delovima dana razlika bude i viša – kaže Milica Lukić.

Dodaje da su Studentski park i Ulica Đure Jakšića udaljeni svega 400-450 metara i da razlika u temperaturi ove dve lokacije ima veliki efekat na građane, pre svega na:

• hronične bolesnike
• na stare osobe
• trudnice
• decu.

Zbog klimatskih promena neophodno je razmišljati o razvoju Beograda na drugi način, kaže, i napominje da treba videti kako gradsko jezgro i širu gradsku zonu planirati da postane održiva i da se lakše prilagodi na izmenjene klimatske uslove.

Periferija druga priča

- Na periferiji grada i u prigradskim opštinama je sasvim drugačije, tamo imamo mnogo više zelenila, imamo prigradske šume, tu je Lipovička šuma, Zvezdarska, u Obrenovcu ima velikih šumskih površina, i tamo imamo nešto više od 9 odsto zelenila. Međutim, centralna gradska zona je zaista deficitarna zelenim površinama. Moje kolege sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, Ana Šabanović je istraživač, pripremila je kartu za "Klima101", gde je mapirala sve zelene površine i stambene blokove. Putem istraživanja došla je do zaključka da oko 300.000 građana u Beogradu živi u takvim delovima grada gde nemaju zelenu površinu na 10-15 minuta hoda, a što je evropski standard, a to je baš zabrinjavajuće – kaže Milica Lukić.

Zvanična merenja na dva metra visine i u zelenilu

Ona objašnjava da se zvanično temperatura meri u meteorološkim kućicama na dva metra visine, one su bele boje i najčešće su na zelenim površinama. Zbog toga ljudi često kažu da nas "lažu i kriju pravu temperaturu", ali meteorološka merenja moraju da poštuju standarde nauke i zbog određenih pravila meteorološke kućice moraju da budu postavljene u takvim uslovima zbog čega ne odražavaju punu sliku onoga što mi zapravo doživljavamo, a to su termalni stres i termalna nelagoda kada smo na otvorenom.

- Zbog toga je jako bitno raditi mikrometeorološka merenja, odnosno, zaista izaći na teren i proveriti kakva je temperatura na onim lokacijama kao što su Sajam, Beograd na vodi, Trg republike i druge koje su najfrekventnije. Pokrenuli smo seriju ovakvih istraživanja da bismo to sagledali – kaže Milica Lukić.

Pravilna upotreba klima uređaja

Na pitanje šta može svako od nas pojedinačno da učini da bi se popravila mikroklima, odnosno, da se u gusto naseljenim delovima grada temperatura snizi, kaže da čak i ovlašćeni serviseri klima uređaja preporučuju da se klime ne pale na 17 stepeni dok je napolju 40 i više stepeni. Razliku treba prilagoditi na 5 do 10 stepeni razlike u odnosu na spoljašnju temperaturu. Ako je napolju 35 stepeni, podesiti klima na najviše 25 stepeni i pokušati da klima ne radi tokom celog dana.

- Što više emitujemo uglja mi više utičemo na klimu, veće je zagađenje, više je čestica u vazduha i to doprinosi dodatno toploti urbanih ostrva. Treba da pokušamo u letnjim danima da redukujemo potrošnju energije. U letnjim danima treba da izbegavamo da boravimo napolju kada je najtoplije, da nosimo odeću svetlijih i prozračnih boja, da se dovoljno hidriramo – savetuje.

Ističe da grad Beograd ima odličan plan iz 2019. godine, to je Plan generalne regulacije sistema zelenih površina koji predviđa povećanje zelenih površina.

- Nama je realizacija tog plana izuzetno važna. Plan je radio Urbanistički zavod Beograda, i grad Beograd ga je usvojio. Plan je izuzetno dobar, međutim, njegova realizacija ide sporo. Kada bi se taj plan realizovao onda bi zaista u velikoj meri izmenio mikroklimu. Tada bi zaista osetili veliki boljitak. Ono što možemo da uradimo za relativno kratko vreme je realizacija planiranih aktivnosti na širenju zelenih površina, uvođenje vertikalnog i horizontalnog ozelenjavanja. Šteta je da to samo ostane plan i da ga ne sprovedemo, jer su ga eksperti Zavoda jako dobro uradili – zaključuje Milica Lukić.

Šta kažu istraživanja

Studija o kojoj piše "Euronews" potvrđuje i da klima uređaji troše više električne energije nego bilo koji drugi uređaj u kući. Oni troše 10 odsto globalne električne energije i ispuštaju štetne gasove koji zagrevaju planetu u atmosferu.

- Prema istraživanju objavljenom 2014. u „Journal of Geophisical Research“: Višak toplote koju stvaraju klima uređaji u gradu može povećati spoljnu temperaturu za 1 do 1,5 stepeni Celzijusa noću. A kako će gradovi samo postati topliji kao rezultat klimatskih promena, to znači da će građani verovatno zahtevati više klimatizacije u zatvorenom prostoru, navodi se u studiji.

U tekstu se ističe da toplotni talasi koji su se dešavali jednom u deceniji, sada su intenzivniji i dešavaju se skoro tri puta češće, prema najnovijem izveštaju IPCC-a.

Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu, 2019. godine, 20 odsto domaćinstava u EU posedovalo je klima uređaj, a predviđa se da će broj klima uređaja širom sveta porasti sa 1,6 milijardi jedinica danas na 5,6 milijardi jedinica do sredine ovog veka, prema izveštaju Međunarodne agencije za energiju iz 2018. godine.

- Prema predviđanjima izveštaja, do 2050. godine svi klima uređaji na svetu bi trošili onoliko struje koliko Kina za sve aktivnosti danas.

Naučnici koji stoje iza studije iz 2020. predlažu druge opcije za pomoć u hlađenju gradova:

• stvaranje više zelenih površina
• izolaciju zgrada
• bolje savetovanje stanovništva o tome kako da se ohladi tokom toplotnog talasa

Ukoliko se preduzmu sve ove mere, studija tvrdi da bi ove akcije mogle značajno da smanje spoljnu temperaturu vazduha do 4,2 stepena noću.

Očajnička potreba za klima uređajima širom sveta

U američkom "Vox-u" objavljen je tekst o klimatskim promenama u kome se navodi : "Svet je sada 1,1 stepen Celzijusa u proseku topliji nego što je bio u zoru industrijske revolucije, ali u toj naizgled maloj promeni u proseku uklopljeno je veliko povećanje opasnih ekstremnih temperatura. To je učinilo hlađenje, posebno klimatizaciju, vitalnim za opstanak milijardi ljudi“.

Hlađenje pogoršava problem zagrevanja

- Ali ostati hladan usred vrućine predstavlja paradoks: taktika hlađenja može na kraju pogoršati sam problem koji pokušava da bude reše ako se crpe fosilna goriva ili cure rashladna sredstva i ispuštaju gasove koji zadržavaju toplotu. A ljudi koji čekaju da iskuse najekstremnije vrućine su često oni koji najmanje mogu da se ohlade. Rešavanje ove zagonetke zahteva rešavanje pitanja pravičnosti i pravde, kao i razvoj boljih alata za hlađenje. Takođe zahteva preispitivanje uloge hlađenja u društvu. To nije luksuz, već neophodnost za život u svetu koji smo sami stvorili – piše "Vox".

Prema podacima ovog časopisa „danas se širom sveta koristi oko 2 milijarde klima uređaja, od kojih je polovina samo u SAD i Kini.

Ogromna potrošnja energije

Sistemi za hlađenje kao što su klima uređaji, ventilatori i ventilacija čine oko 20 procenata upotrebe energije u zgradama širom sveta, prema Međunarodnoj agenciji za energiju. To znači dva i po puta više električne energije koja se globalno troši za hlađenje nego što koristi ceo afrički kontinent.

-Takođe je zakon prirode da ne možete rashladiti prostor bez zagrevanja drugog. U gradovima, toplota iz klimatizacije koja radi noću može povećati temperaturu okoline za 1 stepen. Klima uređaji predstavljaju još jedan direktan problem za klimu. Mnogi od njih koriste rashladna sredstva koja su takođe moćni gasovi koji zadržavaju toplotu. Hemikalije poput hidrofluorougljenika mogu biti i više od 12.000 puta snažnije u zadržavanju toplote u atmosferi od ugljen-dioksida. Mala curenja rashladne tečnosti pomnožena sa milijardama klima jedinica mogu biti razorna za klimu – navodi se u tekstu.

Stručnjaci poručuju da postoji mnogo načina za suzbijanje uticaja klime na temperaturu: "Odgovor leži, pre svega, u poboljšanju efikasnosti klima uređaja, što može brzo da uspori rast potražnje za električnom energijom u vezi sa hlađenjem", napisao je Fatih Birol, izvršni direktor IEA, u izveštaju za 2018., takođe, domovima i preduzećima je potrebna bolja izolacija i zaptivanje kako bi se sprečilo bacanje otpada.

Drugi metod je proizvodnja više klima uređaja koji ne koriste HFC ili druge gasove koji zadržavaju toplotu. Mnoge zemlje, uključujući SAD, postepeno ukidaju HFC. Američki Senat će uskoro glasati za ratifikaciju Kigalijevog amandmana na Montrealski protokol, međunarodnog ugovora koji se obavezuje na smanjenje HFC-a za 85 odsto do 2050. godine.

Električna energija koja pokreće klima-uređaje treba da dolazi iz izvora koji ne emituju gasove staklene bašte, tako da je smanjenje energije uglja, nafte i prirodnog gasa u mreži i povećanje energije vetra, sunca i nuklearne energije ključno.

- Sama tehnologija nije dovoljna. Klima uređaji su korisni samo za ljude koji rade u zatvorenom prostoru, ali milioni i dalje rade napolju. Smanjenje spoljne temperature vazduha zahteva pažljivo planiranje kako bi se obezbedila adekvatna senka i mere kao što su hladni krovovi. Za neke poslove, radnici će morati da se pridržavaju rasporeda koji ih drže podalje od sunca tokom najtoplijih doba dana. Na nekim mestima, jedino vreme za rad na otvorenom je noću.

Obaveza bogatih

Hlađenje može zahtevati kolektivniji pristup. Umesto instaliranja klima uređaja u svaki pojedinačni dom, neke oblasti mogu koristiti sisteme daljinskog hlađenja, a u hitnim slučajevima ljudima će biti potrebni javni rashladni centri.

Prema pisanju "Vox-a" : Rešenja za ekstremne vrućine ne prestaju na granici. Zemlje koje su istorijski sagorevale najviše fosilnih goriva sada imaju bogatstvo da se izbore sa porastom temperatura, dok se one koje su najmanje doprinele problemu suočavaju sa najopasnijom toplotom sa najmanje resursa. Bogate zemlje su u obavezi da pomognu mestima koja se suočavaju sa opasnom toplotom da iskoriste hlađenje i da pomognu da to plate.

Dakle, dok se milijarde ljudi suočavaju sa još razornijim i ekstremnijim vrućinama, zaštita njih i izbegavanje što većeg zagrevanja koristi svima na Zemlji. Klimatizacija je sada nesrećna potreba, ali je i prilika da se pozabave nekim od osnovnih nepravdi klimatskih promena.

(Kurir.rs/Blic)