Beograd izgubio 10% zelenila za 2 decenije! Profesor Stavretović: Jedno staro drvo vredi više od 300 novih!

Iako planovi obećavaju više šuma, dosadašnje iskustvo pokazuje da se broj stabala i zelenih površina zapravo smanjuje. U poslednje dve decenije glavni grad je ostao bez značajnog dela svojih zelenih površina, a pošumljavanje ne prati seču starih stabala.

U protekle dve decenije Beograd je izgubio oko 10 odsto zelenila. Profesor Šumarskog fakulteta Nenad Stavretović rekao je za RTS da treba raditi u pravcu pošumljavanja i ozelenjavanja, ali da ni 300 novih mladih stabala ne mogu zameniti jedno staro od 30 do 100 godina. Prof. Stavretović ističe da se Beograd širi i da određeni statistički podaci koji nam pokazuju određene procente u ranijem periodu i sada, ne mogu se direktno upoređivati.

- Ako uzmete u obzir nekadašnje šume Beograda, na primer Košutnjak je 1892. godine bio privatno vlasništvo. Onda je ova šuma postala lovište za bogatije ljude i kneževe. Zato je i dobila ime Košutnjak po košutama. Pre 130 godina tu je bilo i drugih divljih životinja i ptica - rekao je Stavretović.

Poslednji put, navodi profesor, pre desetak godina je video krdo srna u Makišu, napojile bi se vodom između Železnika i Ostružnice i otišle dalje u šumu.

Cilj Sekretarijata za zaštitu životne sredine je da do 2030. godine, Beograd bude 20 odsto pod šumama.

- Volim dobre planove i želim da verujem u njih, ali sam skeptičan. Imam godina i iskustva u praksi. Imali smo slične ciljeve i 2010. godine da postignemo tu šumovitost Beograda i da postignemo povećanje broja metara zelenih površina u samom gradu. Od 2010. godine do danas i jedno i drugo se smanjuje - navodi profesor Šumarskog fakulteta.

Ozelenjavanje nije prosta matematika

Stavretović je rekao da zeleni krovovi mogu da pomognu, ali u manjoj meri.

- Često smo imali, nažalost lošu, demagogiju "Zasadiću 30 stabala, a poseći ću jedno veliko". To ne može da se meri. Jedno drvo koje je 30 ili 100 godina staro, ne mogu zameniti ni 300 novih mladih stabala. Naravno treba raditi u pravcu pošumljavanja i ozelenjavanja. Danas su tu i prostorni planovi, pogotovo u Beogradu, gde svi treba da imaju malo više obzira prema oblasti šumarstva i prema oblasti ozelenjavanja gradova - istakao je Stavretović.

I ovog leta, bili smo svedoci tropskih temperatura koje su bile preko 35 stepeni Celzijusa.

- Šuma živi, šuma diše, šuma proizvodi kiseonik. U jednoj ulici sa drvoredom znatno je manja temperatura. Imate mnogo slika na internetu gde možete da nađete Terazije i centralni deo grada. Travnjaci nekoliko stepeni smanjuju temperaturu. Drveće smanjuje desetak stepeni temperaturu. To je neki osećaj koji svi mi imamo - istakao je profesor.

Koliko su zelene beogradske opštine

U centru grada uske ulice i novogradnja, malo prostora za zelenilo i sve više toplotnih ostrva.

• Vračar je najmanja i najgušće naseljena opština, skoro 20 hiljada stanovnika na kvadratnom kilometru, a samo tri manja parka: Karađorđev, Čuburski i Neimarski.
• U Starom gradu je situacija slična, ali sliku malo zelenijim tonovima boje Kalemegdan i Dorćolski kej.
• Iako nas Novi Beograd često asocira na beton i solitere, ova opština je zapravo najzelenija. Dva bloka, 45 i 70, među sedam su najzelenijih naselja u Beogradu.
• Preostalih pet su Vidikovac, Cerak, Višnjica, Braće Jerković i Kanarevo brdo. Ovim delovima grada zajedničko je to što zgrade imaju uglavnom do pet spratova, a između su travnjaci i drveće.
• Košutnjak, Banjička, Zvezdarska i Miljakovačka šuma su pluća Čukarice, Voždovca, Zvezdare i Rakovice. Sve to, ipak, nije nedovoljno, jer u protekle dve decenije izgubili smo oko 10 odsto zelenila u Beogradu.

Kurir.rs/ RTS