PRVO NUDISTIČKO CARSTVO U BEOGRADU NIKLO JE NA OVOM MESTU: I trajalo čak 3 dana, i to ne za vreme Tita nego kralja! Beograđani išli da vire (FOTO)
Pisalo se u više navrata o tome kako je Ada Ciganlija dobila nudističku plažu još za vreme Titove Jugoslavije, ko su bi prvi „golaći“ iz umetničkih krugova, kako su se neki Beograđani snebivali, a drugi tražili mesto odakle će krišom moći da gledaju… Sve se to manje-više zna.
A da li ste znali da je u vreme Kraljevine Jugoslavije u glavnom gradu postojala nudistička plaža? I to čak puna tri dana! Dok ih nisu rasterali, a oni gologuzi bežali ne stigavši da pokupe odeću. Umal’ da se utope.
Bilo ih je devetoro toga jula 1937. Što muško, što žensko, a svima je bilo zajedničko to da su poticali iz otmenih krugova. U taj njihov mali klub niko nije mogao da uđe a da nije, u najmanju ruku, posedovao automobil, piše beogradska Kaldrma.
Još dok su bili obučeni, privukli su pažnju kupača na kupalištu “Šest topola“.
– Sve su to bili dobro razvijeni mladići, a devojke bi mogle da konkurišu za kraljice lepote. Njihovi kostimi za kupanje i pre osnivanja kluba izazivali su skandale na kupalištima. Starije gospođe vukle su kući svoje muževe, dok su mladići, beogradski „lavovi“, kao senke išli za ovim poprilično obnaženim lepoticama.
One su to primetile i sklopljen je prećutan dogovor da odu na levu stranu Save – pisala je beogradska štampa uvodeći čitaoce u neverovatan letnji skandal.
Među njima bio je i sin čoveka koji je imao tri kuće u gradu i vilu na Dedinju, i svoje prijatelje prevozio je luksuznim motornim čamcem. Posebno zanimljivo je bilo kasnije „pravdanje“ zašto su zapravo postali nudisti.
Gaće poskidali iz solidarnosti?!
Elem, priča im je bila ovakva – prvoga dana nakon što su prešli reku svi su imali kupaće kostime, ali se jednoj drugarici pocepao o panj, pa su ostali iz solidarnosti poskidali gaće. Kazivali su da je jedna devojka pala u nesvest od sramote, ali da se ubrzo pribrala i, eto, to im se najednom svima dopalo.
Možda bi uspeli da se u Savskom rukavcu zadrže i duže od tri dana, možda i celo leto, da nije došlo do svađe. Najstarija među njima je bila zadužena za spremanje hrane, ali to je tako rđavo činila da su je dvojica prijatelja ozbiljno prekorila. Gola i uplakana popela se na bedem i…
I pomislivši da ju je možda neko oteo, grupa gimnazijalaca, koja se baš tada našla u čamcu nasred reke, zaveslala je ka obali da javi kabineru, koji je, opet, na sva zvona razglasio, pa su mnogi, čak i plivajući, pošli u akciju spasavanja.
Kada su nudisti shvatili da će biti otkriveni, počeli su da se zavlače u ševarje. Ali mnogo je bilo tragača. Opkolili su ih.
Skrivajući intimne delove tela rukama izašli su iz šipražja. Shvativši da nema nikakve otmice i zlostavljanja, kabiner je podviknuo da će zvati policiju.
Namah su uspaničeno potrčali ka motornom čamcu, goli golcijati, jedva se naguravši u njega i pobegli u pravcu železničkog mosta.
Tako je se neslavno završio prvi pokušaj, ili barem jedan o prvih, da nudizam zaživi u prestonici. Docnije kada su i uspevali u tome, nekako su im se obučeni uvek nalazili u blizini i to nimalo slučajno – voajeri, posebna sorta.
Kakva je bila moda kupaćih kostima između dva svetska rata?
"Početkom dvadesetih godina prošlog veka, kada su počinjale sezone kupanja na Dunavu i Savi, kupaći kostimi ličili su na kratke suknjice. Već krajem tridesetih godina imali smo kostime koje nose žene. Tek krajem međuratnog perioda pojavili su se novi materijali, kao što je bio lasteks koji je zamenio pletenu vunu ili pamuk od kojih su se pravili kupaći kostimi.
Pred Drugi svetski rat pojavili su se kupaći kostimi koji liče na one koje danas i mi nosimo, naravno, u mnogo čednijoj formi", rekla je 2024. godine za RTS Bojana Popović, kustoskinja Muzeja primenjene umetnosti.
Kurir.rs/RTS//Kaldrma
