Osim što dostiže cenu od 2.000 dinara po kilogramu na pijacama, prodajom rukole godišnje može da se zaradi više od tri miliona dinara po hektaru, pokazali su podaci Privredne komore Vojvodine.
Da bi se ovaj posao započeo maksimalna ulaganja koja su potrebna iznose između 12.000 i 15.000 evra po hektaru, a to se isplati za godinu dana. Prinos onda iznosi 20.000 kilograma.
- Naravno, svi počinjemo sa manje. Ali plastenička proizvodnja se svakako najviše isplati. Još nema mnogo proizvođača rukole u Srbiji, a potražnja u gradovima je sve veća. To vidimo kao osnovnu prednost i potencijal za zaradu od koje živimo već godinu dana - kaže mladi proizvođač Stefan Kojadinović (28) iz okoline Loznice koji rukolu uzgaja zajedno sa svojim bratom i sestrom.
Stefan je zajedno sa bratom i sestrom došao na ideju da sade rukolu kako bi se izdvojili i bili prepoznatljivi po toj ponudi.
- Nema mnogo firmi koje se time bave, dok onih koji sade vinograd, maline ili jabuke u Srbiji ima dosta. Mi znamo da nemamo dovoljno znanja u poređenju sa ljudima koji se ceo život bave poljoprivredom, pa smo odlučili da radimo nešto gde nema mnogo konkurencije. Istraživali smo na internetu šta može dobro da se proda, a nema ga mnogo na tržištu - kaže Kojadinović.
Dodaje da su počeli sa malom površinom i odmah imali dobre rezultate.
- Nakon toga prešli smo na proširenje i plastenik. Rukola dospeva za branje za oko 45 dana. Uzgoj nije komplikovan, ukoliko joj se obezbedi ono što zahteva. Kod nas se najviše gaje sorte riga i koltivata. Proizvodnju nam je olakšalo to što je rukola uglavnom otporna na promene temperature i hladnoću dok nema ni potrebe za hemijskim tretmanima i prskanjem - kaže Stefan.
Naglašava da je dovoljno da se rukola redovno prska običnom vodom koja je štiti od inspekata koji je napadaju.
- Nema potrebe za jakim tretmanima i to nam je važno jer možemo da kažemo da je povrće koje prodajemo zaista zdravo. Stalno čujemo da su paradajz i zelena salata puni pesticida, pa eto, rukola je onda nešto što može da bude savremena zdrava zamena - kaže Stefan.
Ništa bez onlajna
Danas je važno da se proizvod dobro reklamira i da ima lepo pakovanje,a treba i da se na neki način popularizuje, kaže Stefan.
- Prodajemo rukolu radnjama, trgovinama i restoranima, ali i pijacama. Uglavnom se pakuje u kutije od po 150 grama, dok restorani traže veće količine, jer je nema mnogo u ponudi. Za rukolu ljudi u selima uglavnom ne znaju, posebno ne stariji, tako da se mi orijentišemo uglavnom na ljude u gradovima i naravno, radimo on line dostavu, jer bez toga danas nema ništa - kaže Stefan.
Prema njegovim rečima, mala i srednja gazdinstva u Srbiji mogu dobro da zarade od rukole, ali samo ako razmišljaju i planiraju unapred.
- Poštujemo savete poljoprivrednih stručnjaka i istovremeno pratimo cene, troškove, materijal i mehanizaciju. Kad se sve to sabere, zarada može da bude visoka, po nekoliko stotina hiljada evra. Planiramo da se proširimo i da kupimo dodatno zemljište za plastenike, ali i da zaposlimo ostatak šire porodice - kaže Stefan.
Prema rečima stručnjaka, rukola najbolje uspeva na dobro dreniranom zemljištu, ali voli puno vlage pa zahteva često zalivanje. Ne smeta joj hladno vreme i otporna je na mraz. Za setvu potrebne su dnevne temperature iznad četiri stepena.
Najbolje raste na sunčanom mestu, ali toleriše i hladovinu. Ukoliko nastupe visoke temperature, potrebno je obezbediti zasenu. Zahvaljujući tome, može se uspešno uzgajati čitave godine. Ukoliko nastupe visoke temperature potrebno je obezbediti zasenu inače će imati listove lošijeg ukusa.
Od setve do berbe treba da prođe oko četiri nedelje.
(Kurir.rs/Mondo)
NE PROPUSTITE
