Najnovije vesti

MOŽE DA SE ZARADI I VIŠE OD 5.000 EVRA: Pare leže u uzgoju LEKOVITOG BILJA i sve je više ljudi koji se time bave!
Foto: Shutterstock

profitabilno

MOŽE DA SE ZARADI I VIŠE OD 5.000 EVRA: Pare leže u uzgoju LEKOVITOG BILJA i sve je više ljudi koji se time bave!

Biznis

Gajenjem lekovitog bilja u Srbiji bavi se više od 5.000 ljudi, dok se otkupom bavi 30 do 40 manjih i većih firmi, pokazuju zvanični podaci.

Jedan od razloga za to što se sve više ljudi bavi proizvodnjom lekovitog bilja jeste što ono donosi veći, brži i lakši profit od drugih poljoprivrednih proizvodnji, tvrde stručnjaci.

Žalfija je jedna od biljaka koje daju najviši prinos i profit po jednom hektaru. Njenim pravilnim gajenjem sa samo jednog hektara može da se zaradi od 600 do 3.300 evra. Ako se ova biljka uzgaja u staklenicima, zarada se može uvećati i do četiri puta jer se godišnje postižu i do četiri berbe.

Porodica Krstajić koja živi u okolini Divčibara već tri godine bavi se uzgajanjem žalfije i kaže za Mondo da im je za to bilo potrebno nešto više od 1.000 evra ulaganja. To je osnovni iznos i kod ostalih lekovitih biljaka, poput nane i kamilice. S druge strane, prihod je veći od 2.000 evra.

"Na samom početku uložili smo oko 2.000 evra za jedan hektar. Neki ulažu manje, neki više, ali uglavnom minimum je 1.500 evra, a maksimum oko 3.000 evra. Mislim da je to sasvim u redu, jer je zarada oko 2.500 hiljade pa sve do 5.500 hiljada evra, u zavisnosti od prinosa", tvrdi Olga Krstajić.

žalfija, polje žalfije, lekovito bilje
foto: Shu, Shutterstock

Kao višegodišnja biljka, žalfija u prvoj godini daje najmanji prinos, ali se on svake godine povećava.

"Najveći prinosi se dobijaju u trećoj i četvrtoj godini, a posle toga postepeno opada. Sa površine od jednog hektara može da se dobije od tri do pet hiljada kilograma, a suvog lista od dve do tri hiljade kilograma. Ako se ide na destilaciju, od toga može da se dobije od do 30 kilograma etarskog ulja", kaže Olga Krstajić.

Kako kaže, za isplativi uzgoj žalfije potrebno je nekoliko stvari, kao što su lokacija, površina, mehanizacija i opremljenost.

"Naš kraj i ceo valjevski okrug pogodan je za gajenje lekovitih biljaka, a mi smo odbrali žalfiju. Zemljište, nadmorska visina i klima su dobri, ali i inače, ova biljka nije zahtevna za gajenje. To je jedan od razloga zašto smo je odabrali. Drugi razlog je bio taj što smo saznali da je za žalfijom potražnja povećana u prethodnih nekoliko godina", kaže Olga.

plastenik, 0423091057
foto: Profimedia

Ona dodaje da najbolje rezultate žalfija daje na rastresitim zemljištima, da se ne gaji u plodoredima i da na istom zemljljištu može da ostane deset i više godina. Kako kaže, treba je podizati iza onih kultura koje zemljište ostavljaju čisto od korova. U Srbiji još nema mnogo proizvođača žalfije, zbog čega gotovo svako ko ima bar jedan hektar može da pronađe svoje mesto na tržištu, tvrdi ona.

"Čak i oni koji imaju pola hektara i gaje žalfiju, mogu da zarade. To se naročito odnosi na one koji imaju plastenike, zato što u tom slučaju imaju prinos tokom cele godine, a ne samo kada je sezona. To znači da će imati i po četiri berbe godišnje. Naravno, što više berbi, veća je zarada. Ipak, ono što je dobro kod žalfije jeste to što može da se gaji u različitim uslovima i staklenik u sezoni generalno nije neophodan. Prinos može da bude dobar i na otvorenom prostoru", kažu iz porodice Krstajić.

Iako je proizvodnja lekovitog bilja mnogo ispod nivoa koji bi se na našem podneblju mogao dostići, izvoz iz Srbije za poslednjih sedam godina porastao je za 51,5 odsto i dostigao vrednost od 5,5 miliona evra, kažu poljoprivredni stručnjaci.

"Za žalfiju je preporuka da se gaji u brdskim i planinskim područjima, sa usitnjenim parcelama. Trebalo bi jedan deo sredstava usmeriti za nabavku sušara i opreme za doradu. Taj posao je najbolji kada se radi u malim i srednjim porodičnim i poljoprivrednim gazdinstvima, sa svojom radnom snagom. Ipak treba unapred obezbediti kupce i tržište, jer žalfija ne može da čeka i da se prave zalihe i skladište. U svemu tome, važna je podrška zadruga ili udruženja proizvođača", zaključuje poljoprivredni stručnjak Predrag Ranković.

Kurir.rs/Mondo

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track