UPALJEN ALARM! EVROPA OVO NE PAMTI Evro je danas najslabiji prema dolaru u poslednjih 20 godina i tačno se zna zašto je to tako!

BEOGRAD - Na tržištu novca danas jedan evro vredi jedan dolar, što je najslabija vrednost evropske valute u proteklih 20 godina, a to je odraz opreznosti svetskog tržišta kapitala kada je reč o stanju u zoni evra, jer je Evropa mnogo teže pogođena teškoćama u snabdevanju energijom od SAD, objavila je nemečka medijska kuća "Dojče vele" (Deutsche Welle - DW).

Kako je precizirano, evro je i dalje za nijansu jači od dolara, pošto se za jedan evro dobija 1,0011 dolara, dok je apsolutno najniži kurs bio nedugo nakon uvođenja zajedničke evropske valute, početkom maja 2001. godine, kad je evro vredeo 83,8 američkih centi.

Uprkos značajnim poskupljenjima, Evropska centralna banka (ECB) zaostaje za merama drugih zemalja, pa je tako referentnu kamatnu stopu podigla je ne samo američka banka Fed, nego i Velika Britanija ili Švajcarska.

Zato vrednost evra opada već nedeljama, ne samo u odnosu na američki dolar, već i na kineski juan i druge valute. Ipak, kako je naveo "Dojče vele", ne dešava ništa dramatično, jer u privredi Evrope nema ozbiljnijih teškoća. "Stanje je još dobro, ali je veoma krhko", smatra stručnjak za devizno tržište banke Komercbank Ulrih Lojhtman.

Ukazano je da s druge strane, manja vrednost evra ne mora biti nedostatak.

Prema njegovim rečima, roba proizvedena u zoni evra je jeftinija na svetskom tržištu što bi zemlji izvoznici kao što je Nemačka moglo biti čak i od koristi, ali problem je u tome što se energenti i većina sirovina na svetskom tržištu obračunavaju u dolarima.

"Sve dok delove ili sirovine uvozite iz zemalja van Evrope ili ako vam za proizvodnju treba mnogo energije, ta računica pada u vodu", rekla je predstavnica banke DZ Sonja Marten.

A upravo to se dešava i sa nemačkom privredom zbog rasta cena energenata, koje ova zemlja mora da uvozi, pa je ovog maja spoljnotrgovinski bilans bio negativan, što se gotovo ne pamti u Nemačkoj.

Kako je naveo "Dojče vele", minus u odnosu na uvoz iznosi oko 900 miliona evra, što pri izvozu od 124,7 milijardi evra nije toliko dramatično jer i izvoz neprestano raste, ali je očito da čak i Nemačka više nema nikakve koristi od "jeftinog" evra.

Istaknuto je i da, ako ništa drugo, onda bi već i to za ECB trebalo da bude razlog da smanji volumen novca u opticaju, ker račun u dolarima za naftu ili gas muči baš sve države.

Ali, iz Frankfurta se zasad čuju samo najave da će to učiniti.

"ECB može najpre da pokuša da interveniše verbalno", smatra Sonja Marten, ali njeno iskustvo kaže i da su takve pretnje dobra prilika za špekulante na svetskim berzama, a nekakav dugoročni učinak se ne postiže samo rečima.

Ipak, krivulja odnosa evra i dolara se u poslednje vreme uporno spušta, ali pokazuje i čudne skokove i padove koji teško mogu da se objasne aktuelnim događajima u svetu. "To pokazuje nervozu na tržištu", ocenila je Marten.

Zbog politike američkih federalnih rezervi, ali i iz drugih razloga izgleda da investitori i špekulanti imaju više poverenja u američke vrednosne papire, a već i zbog toga im trebaju dolari.

Ekonomista iz firme HQ Trust Mihael Hajze je naveo da se lako može da zamisli da u nekom trenutku ponovo počne snažan rast evra koji bi mogao da se vrati na cenu od 1,10 dolara, pa i više. On smatra da je vrednost dolara trenutno precenjena.

Finansijska tržišta najviše muči neizvesnost, pogotovo kad je reč o isporuci ruskog gasa tržištu Evrope, ali ako tu ne bude drastičnih poteza, Ulrih Lojhtman smatra da bi evru u dogledno vreme opet mogla da skoči vrednost.

"Ovako nizak kurs evra u svakom slučaju ne smatram opravdanim", rekao je ekonomista Komercbank za "Dojče vele".

Kurir.rs/Beta