Srbija ima veliki potencijal za proizvodnju električne energije od vetra i sunca, a znatan doprinos bi mogao da ima novi projekat brzo rastućih šuma za proizvodnju drvne biomase, rekli su danas učesnici panel-diskusije o energetskoj tranziciji.
Događaju su prisustvovali pomoćnik ministra rudarstva i energetike Zoran Ilić, dr Ilija Batas-Bjelić sa Instituta tehničkih nauka SANU, Neda Lazendić, direktorka u kompaniji WV Internešenel Serbia, prof. dr Branko Glavonjić sa Šumarskog fakulteta, sekretarka Ministarstva rudarstva i energetike Maja Matija Ristić, pomoćnica ministarke rudarstva i energetike Natalija Luković i Milena Milosavljević, konsultant za energetiku i kreator platforme Solarni kalkulator, koji razvija Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ).
Pomoćnik ministarke rudarstva i energetike Zoran Ilić rekao je da su potrebe za električnom energijom sve veće sa razvojem privrede, a da će otkazi u termoelektranama, koje su stare više od 30 godina, biti sve češći, a održavanje sve teže.
- Zato je neophodna izgradnja novih potrojenja za proizvodnju električne energije, energetska efikasnost, kao i štednja u javnom i privatnom sektoru i u domaćinstvima. Ušteda za period do oktobra je oko 10 gigavata u odnosu na 2021, i cilj je da ukupno smanjenje potrošnje struje kroz mere štednje bude 15 odsto - rekao je Ilić i dodao:
- Srbija će uz uštedu od 15 odsto sa postojećim kapacitetima imati struju i za izvoz. Cilj je da se do 2030. godine iz solarne i energije vetra obezbedi pet gigavata električne energije.
On je naveo i da veliki kapaciteti za izgradnju vetroparkova postoje na istoku Srbije, u Negotinskoj krajini, dok su jug i jugoistok zemlje pogodni za solarne elektrane.
Kada je reč o hidroenergiji, trenutni potencijal od 3.000 megavata instalisane snage može da se poveća za 20 do 25 odsto.
- Potrebno je razvijati vetroparkove, solarne elektrane, i treba imati bar jedan projekat zelenog vodonika, ali i skladišta energije kapaciteta do 20 odsto instalisane snage.
NE PROPUSTITE
Dr Ilija Batas Bjelić sa Instituta tehničkih nauka SANU rekao je da Srbija treba da koristi potencijal koji imamo u vidu obnovljivih izvora energije.
- Što se tiče same električne energije prostor Istočne Srbije je košavsko područje. Tamo može da se iskoristi energija vetra. Negotinska krajina, jug Srbije, jugozapad Srbije, to su mesta gde možemo graditi solarne elektrane. Morava, Ibar, Timok, i druge reke kada bismo koristili, mi bismo trenutni hidropotencijal mogli da povećamo za nekih 20 do 25 odsto - kaže dr Batas Bjelić i dodao:
Milena Milosavljević
Solarni kalkulator
Milena Milosavljević, konsultant za energetiku i kreator platforme Solarni kalkulator, rekla je da je od priključenja prvih solarnih sistema 2011. tržište sporo napredovalo, pre svega jer su investicije bile skuplje, a cena električne energije niža, pa je i isplativost bila manja.
Predstavljajući Solarni kalkulator, ona je kazala da je on namenjen pre svega malim i lokalnim investitorima, koji prvi put žele da ulože u solarne sisteme i tako obezbede energetsku nezavisnost.
Uz pomoć solarnog kalkulatora može se izračunati potreban kapacitet solarnih panela prema potrebama, cena, može se povezati sa izvođačima radova i bankama, i dobiti informacije o zakonskim procedurama o predaji i preuzimanju električne energije.
- Kada su obnovljivi izvori u pitanju za budućnost su dominantne solarne elektrane i hidrelektrane. Srbija bi u narednom periodu trebalo da ima bar jedan projekat o korišćenju zelenog vodonika. Ovo je vreme kada energija ima cenu. Nemojte da vas zavara neko ko kaže da se vraća energija na ugalj. Prednost, logika, ekonomska logika obnovljivih izvora omogućava da oni budu maksimalni iskorišćeni - naglasio je dr Batas Bjelić i dodao da su sunce i vetar "upravljiviji“ od uglja.
Maja Matija Ristić
Cilj smanjiti CO2 za 41 odsto
Maja Matija Ristić, sekretarka Ministarstva rudarstva i energetike rekla je da je cilj Srbije smanjenje emisija ugljen-dioksida za 41 odsto u odnosu na 1990. godinu, dok EU ima ciljeve da smanji emisije za 55 odsto.
- Resursa iz uglja nema dovoljno, i ona su u određenom vremenu ograničena. Neki kažu da ga ima dovoljno do 2070. godine, ali prošle godine se pokazalo da to nije tačno - kazala je Ristićeva.
Prof. dr Branko Glavonjić sa Šumarskog fakulteta objasnio je i doprinos drvne biomase energetskom sektoru Srbije.
- Do sada je izgrađeno jedno postrojenje koje proizvodi električnu energiju uz pomoć biomase koje predstavlja oko tri procenta ukupnog kapaciteta koji je predviđen akcionim planom, a radi se na još dva postrojenja - kaže prof. dr Glavonjić:
- Potrošnja biomase se velikom većinom koristi u proizvodnji toplotne energije, tačnije 99,5 procenata biomase se koristi za toplotnu energiju, a samo 0,5 odsto za proizvodnju električne energije. Četrdeset osam odsto domaćinstava koristi drvna goriva za potrebe grejanja. To je negde oko 1.140.000 domaćinstava. To pokazuje koliko je biomasa zastupljena kao energent u grejanju domaćinstava. To je 6,7 miliona kubnih metara tog energenta.
Prof. dr Glavonjić kaže da se za proizvodnju ostalih ogrevnih sredstava poput peleta i drvenih ploča koristi još 8,5 miliona kubnih metara.
- Ono što bi moglo da se uradi, jeste da se naprave energetski zasadi brzorastućih drvnih vrsta koje bi doprinele povećanju proizvodnje i potrošnje biomase u procesu proizvodnje električne energije.
Kurir.rs/ A. K.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
