Vlada Srbije ukinula je ograničenje na pojedine vrste svinjskog mesa (but bez kostiju, svinjska plećka bez kostiju, svinjski vrat sa kostima i svinjska slabina sa kostima), kao i svežeg pilećeg trupa, a o tome da li će u narednom periodu doći do poskupljenja ovog mesa, kao i suhomesnatih proizvoda govori Čedomir Keco.
Do ukidanja ove Uredbe koja je donedavno bila na snazi, maksimalna maloprodajna cena za svinjski but bez kostiju iznosila je 750,20 dinara po kilogramu, za svinjsku plećku bez kostiju 738,10 dinara, svinjski vrat sa kostima 689,70 dinara po kilogramu, dok kremenadla sa kostima nije smela da bude skuplja od 659,45 dinara po kilogramu.
Kada je reč o piletini, uredbom je bilo propisano da maksimalna maloprodajna cena svežeg pilećeg trupa ne sme prelaziti da prelazi 319 dinara po kilogramu, ali nakon nedavne izmene, pitanje koje se odmah nametnulo i koje je uznemirilo građanje glasi: Da li će ukidanjem ograničenja cena doći i do poskupljenja?
Nadležni nas uveravaju da neće dozvoliti da dođe do rasta cena, a o tome šta zaista po tom pitanju možemo da očekujemo u narednom periodu, agrarni analitičar i predsednik Udruženja Agroprofit Čedomir Keco u razgovoru za MONDO ističe da, bez obzira na ukidanje ograničenja cena pojedinih vrsta mesa, nema razloga sa njihovo poskupljenje.
“Apsolutno nema razloga za poskupljenje živinskog mesa jer su proizvođači žive mere živine zadovoljni sa 200 dinara po kilogramu, dok su kupci zadovoljni da kilogram utovljenog pileta plaćaju između 350 i 400 dinara. Još kada tome pridodamo pad cena stočne hrane, uključujući kukuruz i soju, jasno je da nema nijednog razloga da dođe do poskupljenja”, objašnjava agroanalitičar.
Kada je u pitanju cena svinjetine, Keco navodi da je cena prasadi inače visoka imajući u vidu da je u prethodnom periodu država dozvoljavala enorman uvoz, te smo sada primorani da uvozimo prasad. Ipak, kako stručnjak ističe, nabavka prasadi bez naših krmača neće obnoviti svinjarstvo.
S druge strane, uz komade zamrznutog svinjskog mesa uvozi se i mašinski otkošteno meso, koje kod nas završava i u polutrajnim i trajnim suhomesnatim proizvodima, za koje se, takođe, mnogi pribojavaju da će poskupeti.
“Suhomesnate proivode treba deliti na dve kategorije: trajne i polutrajne. Svi oni u kojima nema dodataka kao što su slanina, rebra, plećka itd, zavise od cene žive mere svinja, pa za sada oni nemaju razloga da poskupe. Isto tako, svi suhomesnati proizvodi koji se izrađuju sa puno dodataka (viršle i kobasice) i od najjeftinijef uvezenog smrznutog mesa iz Evropske Unije, trenutno nemaju razlog da poskupe”, navodi Keco za MONDO koji naglašava da sektor proizvodnje svinjskog mesa u EU već mesecima nailazi na ozbiljne ekonomske poteškoće, te očekuje da će kod nas u skorijem period nastati potražnja za svežim mesom ili će se meso uvoziti po visokim cenama.
“Krajem aprila ili početkom maja biće poznato šta je Evropa ispraznila od svog mesa treće i četvrte klase, a znaće se i šta nama fali. Da treba razmišljati ozbiljno potvrđuje i odluka Nemačke, države koja je doživela kolaps gašenjem farmi, da krene u podsticaj razvoja svinjarstva”, zaključuje stručnjak.
Kurir.rs/Mondo
NE PROPUSTITE
