U Srbiji se svake godine izgradi po 1.000 novih privatnih bazena! Najviše ih je u Beogradu, ali se sve više grade i na Avali, u turističkim centrima širom zemlje, naročito u banjama, a sve češće i na Kopaoniku, Zlatiboru, Divčibarama… Za ovu investiciju neophodno je iskeširati najmanje 10.000 evra, ali, ako je suditi prema podacima kojima raspolažu firme koje se bave ovim poslom, cene nekada budu i po nekoliko puta veće.
Beograđanin Nikola Z. se već godinama bavi ovim poslom. Nekada ih je gradio, a sada se bavi projektovanjem. Kaže, posla nikada nije bilo više.
- Ova investicija zahteva najpre kopanje, što naravno dosta košta pošto se radi mašinski, zatim se izliva betonska ploča, dodatni zidovi koji pridržavaju bazen, tu je i sam bazen odnosno metalna konstrukcija i folija čija se cena kreće od 2.500 do 3.000 evra. Računica pokazuje da najjeftiniji građevinski bazen, dimenzija osam puta četiri ili tri puta sedam, ne može da košta manje od 10.000 evra.
NE POSTOJE STANDARDI ZA IZGRADNJU
Ne postoji škola u Srbiji u kojoj se može naučiti bilo šta o izgradnji bazena. Što je takođe vrlo čudno naša zemlja nema standard kako se prave bazeni. Oni koji se bave ovim poslom vode se austrijskim i nemačkim standardima. U privatnoj režiji može da se pravi kako klijent želi, ali za javne nema nijednog propisa, a nikada nije ni postojao.
Treba paziti, priča on, i sa kim se upuštate u ovaj posao, jer kada te namirišu da hoćeš da radiš prodavci stalno podižu cenu za određene detalje koji su neophodni.
- U Srbiji se bazeni poslednjih godina ludački prave. Rade se jeftiniji, ali ima i ljudi koji insistiraju na kvalitetu, sa cenom od 25.000, pa čak i do 30.000 evra. Na luksuz da se brčkaju u sopstvenom bazenu odlučuju se sve češće porodice koje zarađuju od 2.000 do 4.000 evra mesečno, ima tu i onih koji su prodali njivu, pa se odlučili na ovaj potez, ili su videli od komšije pa se nategnu i uzmu kredit. Klijentela je raznovrsna - priča Nikola.
U Beogradu se najviše bazeni prave na Dedinju i Senjaku, ali i sve češće na Avali u naseljima sa 10 do 15 novih kuća. Sve su to jeftiniji, ali kvalitetni bazeni - 10.000 do 12.000 evra.
EKSPANZIJA POČELA U VREME KOVIDA
Tokom 2009. i sledeće 2010. gradilo se između 250 i 400 privatnih bazena u Srbiji. Intenzivnija gradnja kreće 2020. u vreme pandemije kovida kada se ova brojka kretala od 400 do 600 najjeftinijih polumontažnih bazena, da bi ih sada bilo već oko 1.000 na godišnjem nivou.
- Najskuplji privatni porodični bazen koji sam napravio koštao je 35.000 evra i izgrađen je još 2008. Imao je manju površinu, od oko 30 kvadrata, a samo uređaj za hemijski tretman gazdu je koštao 10.000 evra. Bio je izuzetno skup zato što su ljudi hteli bes. Da ga sada pravimo njegova cena bila bi dva puta veća - otkriva naš sagovornik.
Ljudi misle, objašnjava Nikola, da je bazen samo školjka, ali se varaju, to je ono što je najjeftinije, sve ostale propratne stvari mnogo više koštaju, a najviše novca ide na pripremu i mašinsku salu. Ono što, ustvari, čini bazen i što je mnogo važnije je filtracija i mašinska sala. Pumpa, filter i mašinska sala, ustvari, grade cenu bazena.
- Imao sam klijenta koji je kupio uređaj za hemijski tretman za svoj bazen po ceni od 9.000 evra. To je samo jedan uređaj za proizvodnju hlora i kontrolu, bez UV lampi, da ne govorimo o ostali. Želeo je čovek da uvek tačno zna kvalitet vode i nivo hlora u njemu. Interesantno je da postoje privatni bazeni u Beogradu čiji vlasnici zovu Zavod za javno zdravlje da kontroliše vodu. Celokupna oprema u tom bazenu košta oko 20.000 evra.
ODRŽAVANJE BAZENA
Svako ko ima bazen mora da računa i na trošak njegovog održavanja. Ukoliko angažujete nekoga za taj posao to na nedeljnom nivou košta 50 do 100 evra nedeljno. Ako sami to rade samo hemija iznosi oko 100 evra mesečno.
Na pitanje koliko košta bazen, Nikola kaže nemoguće je odgovoriti bez dodatnih objašnjenja.
- To vam je isto kao kada pitate pošto je auto od 1.600 kubika. Ja bih onda postavio potpitanje da li hoćeš "dačiju logan", "mercedes" ili formulu svi imaju 1.600 kubika samo što se cene kreću od 15.000 evra do dva miliona evra. Tako je i sa bazenima, nivo kvaliteta nečega određuje cenu. Da li želite da vam se u bazen ugradi masaža, lastini repovi, kvalitet mlaznice, posebna rasveta...Ugrađuju se i uređaji za plivanje u mestu, potpuno profesionalni na kojima može i Čavić da pliva. Samo taj uređaj košta 25.000 do 30.000 evra. Takvih je ipak samo ih je nekoliko takvih u Srbiji, na zapadu je to drugačije, tamo je to već standard.
Svaki prelivni bazen, objašnjava Nikola, ima šest mlaznica. One mogu da koštaju od 15 do 330 evra. Prve su plastične, a druge inoks. Neki ljudi neće ni da čuju za plastiku, njima je važno da sve bude kvalitetno:
- Nije čudo što insistiraju na kvalitetu. To su uglavnom ljudi koji su lako došli do novca i ne znaju šta će sa njim. Jednostavno hoće da ga potroše.
GRADE SE U ZGRADAMA U CENTRU BEOGRADA
Danas se bazeni grade i u samom centru grada, u novim gradama u stanovima.
- Pravio sam bazen pet puta dva u zgradi na krovu. Čovek je uzeo dva stana, probio stepenice, a na gornjem nivou je uradio bazen. Menjali smo statiku, dodavali dodatne grede da bi to moglo da se uradi. Ima uređaj za plivanje u kontra struji, uv lampu, automatski hemijski tretman, koštao je dva puta više nego bilo koji drugi te veličine - priča naš sagovornik.
Postoje, navodi naš sagovornik, i takozvani gotovi poliesterski bazeni, oni su kao korito. Mnogima se čini da su jeftiniji, ali to nije tačno, samo je brža izgradnja.
- U principu bazene imaju danas skorojevići, ali u Srbiji ima jako mnogo ljudi koji imaju dosta para i koji dobro zarađuju. Tu pre svega mislim na bankare, programere, vlasnike fabrika… S druge strane, postoje oni kojima jako važno da se pohvale šta imaju. Takvih je jako mnogo. Danas je među uspešnim ljudima prestiž da imaš bazen, kao što je nekada bilo voziti dobar auto- zaključuje Nikola.
kurir. rs/ J. Ž. S.
NE PROPUSTITE
