Jelisaveta Načić nas uči da iako postoje prepreke, postoje i načini da se prevaziđu. Knjiga koja nam govori da o prvoj ženi arhitekti ipak nismo znali baš sve!

Jelisaveta Načić nas uči da nema odustajanja, da treba da verujete u sebe, u svoje znanje, moć, talente i da, iako postoje prepreke, postoje i načini da se one prevaziđu. Ako postoji dobra volja, uvek se nađe način, istakla je istoričarka umetnosti Bojana Ibrajter Gazibara, autorka monografije "Između pravila i slobode: arhitektura i ličnost Jelisavete Načić" na promociji u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grad Beograda.

- Kako sam koju temu otvarala, tako su se pojavljivali problemi, nedoumice, ćorsokaci. Jelisaveta je umela da bude vrlo misteriozna, da se skriva. Međutim, nisam se ni ja dala. Mi istoričari umetnosti, konzervatori i istraživači smo kao neki detektivi. Naš posao je da prikupimo građu, pa da je istražimo, analiziramo, potom to analizirano da sintetišemo u neke logičke celine, pa da vrednujemo sve to što smo otkrili i da gledamo širu sliku. Jelisaveta Načić je bila idealno tle za tako nešto jer je ona u velikoj meri obeležila i srpsku i beogradsku arhitekturu, ali i kulturu početka 20. veka - kazala je Ibrajter Gazibara pred krcatom salom u Zavodu, koja nije mogla da primi sve zainteresovane.

Iz perioda u kome je Jelisaveta Načić živela nema mnogo građe, podsetila je autorka, jer je dosta projekata i objekata nestalo u dva balkanska i dva svetska rata, dok su neki u mirnodopsko vreme zamenjeni potpuno bezličnim stambenim zgradama.

- Kad sam počinjala da radim na ovoj monografiji, imala sam utisak sve vreme da vodim neki zamišljeni dijalog s Jelisavetom Načić. I stalno sam se pitala kako bi ona gledala na to što radim, kako razmišljam. I nije mi bilo lako, kao da mi je sedela na ramenu i kontrolisala sve vreme pravac u kom se krećem - istakla je Ibrajter Gazibara.

Jelisaveta je imala, kako je navela autorka, zarazni entuzijazam.

- Našla je svoj identitet između pravila koja su joj nametnuta i slobode koju je za sebe, ali i za sve nas koji smo posle nje došli, izborila. Kratko je radila, ostvarila se u svim poljima arhitekture, bila je veoma savremena, bila je gotovo bezvremena. Pojavila se u pravom trenutku, na pravom mestu, u pravoj porodici. Desila se onda savršena oluja i zablistala je kao kometa, ostavila za sobom trag i mi taj trag i danas vidimo - naglasila je Ibrajter Gazibara i zahvalila celom kolektivu Zavoda i svima koji su joj pomogli na ovom projektu.

Doc. dr Marina Pavlović, arhitekta i istoričarka umetnosti, koja je i recenzent monografije, naglasila je da je karijera Jelisavete Načić trajala svega 13 godina - od 1900. do početka rata, koji prekida sve njene projekte.

- Ovo apostrofiram zato što 13 godina u profesionalnom radu jednog arhitekte nije tako puno, pogotovo ako je na početku karijere. A kad pogledamo monografiju, vidimo da se oprobala u gotovo svim oblastima arhitekture - od urbanog projektovanja preko javnih građevina, stambenih objekata, sakralne arhitekture, pa čak i industrijske arhitekture do tog famoznog efemernog stvaralaštva. U ovoj knjizi ćemo, u stvari, na pravi način moći da valorizujemo delo Jelisavete Načić u sklopu arhitektonskog delovanja u Beogradu i u Srbiji na početku 20. veka - rekla je Pavlovićeva.

Da toliko toga novog možemo da pročitamo u monografiji, istakla je dr Vladana Putnik Prica, viša naučna saradnica Instituta za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta.

- Pre svega, jako mi je drago što je Bojana uspela da demantuje određene urbane legende i da na naučni i metodološki utemeljeni način argumentuje sve segmente karijere i života Jelisavete Načić. Meni je posebno bilo interesantno zato što je Bojana dala puno novih podataka, a pre svega, uspela je da identifikuje čak 15 stambenih objekata koje je Načićeva projektovala, od kojih su mnogi dosad bili nepoznati - kazala je dr Putnik Prica i dodala da je monografija izuzetno dobro ilustrovana.