Putovanja u Budućnosti: Tehnologija će nam omogućiti da se krećemo brže i lakše
Kako će izgledati putovanja budućnosti? Ko smo i kako našu ličnost oblikuju putovanja? Kako će moderne tehnologije promeniti putovanja? Pozvan sam da održim predavanje na ove teme u elitnom Nacionalnom centru Rusija u centru Moskve.
"Otvorena predavaonica" na temu geografije održana je kao prateći događaj međunarodnog simpozijuma "Izmišljanje budućnosti". Tu se okupljaju vodeći svetski umovi kako bi zajednički predstavili i osmislili pozitivne scenarije budućnosti. Bila mi je velika čast kad su me, dok sam istraživao senegalske stepe i gambijske prašume, pozvali da se pridružim vodećim ekspertima i preko Moskve vratim za Beograd.
Govorio sam kako smatram da će u budućnosti postojati razvijena svest o putovanjima kao ključnom delu ljudske prirode i kao ključnom alatu za učenje i razvijanje ljudskog karaktera. Tehnologija će nam omogućiti da se krećemo brže i lakše, da dublje osetimo i upoznamo mesta koja posećujemo, ali to je tek početak.
Homo viator
Putovanja su u suštini čovekovog postojanja. Zar nisu preče druge stvari u životu, pomisliće mnogi. Odgovor je kompleksniji nego što se na prvi pogled može učiniti. Čovek je homo viator, da podsetim na stari filozofski koncept koji definiše čoveka preko njegove urođene potrebe za kretanjem, kao večnog hodočasnika na putovanju. Zar sve što su ljudi ikada uradili nije duboko obeleženo našom prirodom da se krećemo i da pritom budemo radoznali? Kako je Rusija postala zemlja i carstvo? Neko je morao da prvi ode u Sibir, da rizikuje svoj život da bi istražio široku, uglavnom praznu zemlju naizgled bez jasnog razloga ili logike. A razum i logika su skriveni u našoj sopstvenoj prirodi. Ja bih dodao da je čovek homo viator curiosus, znatiželjan putnik, jer se u tome krije naš urođeni motiv za kretanjem.
Nije moguće razumeti ljudsku civilizaciju, nastanak država, nacija, pa i individualnog karaktera, bez razumevanja potrebe za putovanjem i uticaja putovanja na čoveka. Znamo da su ljudi, pre nego što su postali zemljoradnici, bili nomadi. Mislimo da je istraživanje sveta nova stvar, a nove su samo tehnologije koje nam omogućavaju da to činimo brže, na nove načine i da brzo i daleko širimo vesti o tome. Kretanje je osnovni princip svega u univerzumu i moramo ga razumeti ako želi da razumemo manje-više bilo šta.
Proveo sam 15 godina na putu kroz 100 zemalja na šest kontinenata. Posle četiri meseca upravo sam se vratio iz Afrike. Kada bih mogao da upoznam sebe od pre četiri meseca, rekao bih da ta osoba nisam ja. Promenilo me je sve što sam video, naučio i iskusio. Isto se desilo nakon što sam se vratio iz Kenije, Sudana ili Grenlanda, iskustva koja delim u svojim najnovijim knjigama. Svakodnevno sam svedok kako jedna poseta Adligatovom Muzeju knjige i putovanja, gde se posetioci susreću s različitim kulturama, duboko utiče na ljude i menja njihovu svest.
Put oko sveta
Mark Tven je napisao da putovanje deluje kao direktan protivotrov predrasudama, netoleranciji i uskogrudosti. Ja sam advokat, a ipak osećam da sam naučio višestruko više na svojim putovanjima nego na fakultetu. Svoju knjigu o Sudanu počinjem citatom proroka Muhameda: „Nemoj mi reći koliko si obrazovan, reci mi koliko si putovao.“ Duboko verujem da je to ključ. Putovanje i čitanje, putovanje i učenje su dve strane iste medalje. U mnogim razvijenim zemljama sveta uobičajeno je da nakon srednje škole ili nakon univerziteta mladi polaze na šestomesečno ili jednogodišnje putovanje oko sveta. To bi trebalo institucionalizovati kao obavezni deo obrazovanja i mislim da će tako biti u budućnosti. Zvanični nastavni plan i program vaših unuka uključivaće posetu Gvineji Bisao ili Tajlandu ako ste iz Beograda ili obrnuto. U ovom procesu naučiće više o istoriji, geografiji, jeziku, psihologiji, čovečanstvu i principima života nego na većini školskih časova.
Tokom jednočasovnog dijaloga u Moskvi sagovornik mi je bio najpoznatiji ruski putnik Fjodor Konjuhov, koji se upravo vratio s višemesečnog boravka na Antarktiku. Poznat je kao prvi Rus koji se popeo na tri najviše planine (na Mont Everest čak dva puta) i postigao više svetskih rekorda. Pitanja je, pored voditelja, postavljala publika, kao i lično direktorka Nacionalnog centra Rusija Natalija Virtuozova, koju su interesovali moji utisci s dvogodišnjih putovanja „ladom nivom“ po 68 ruskih regiona.
Za predavanje se tražilo mesto više, pa su sve karte već nedelju dana ranije bile rezervisane. Uz veliku pažnju medija, na seriji predavanja učestvovali su i vodeći eksperti iz Kine, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Kazahstana.
