Drugačija Italija: Ovde i vetar pravi pršutu, gradovi izgledaju kao nacrtani šestarom, a Srbi su među najbrojnijim strancima
"Frijuli-Venecija Đulija"! Italijani ne izgovaraju ime ove regije, oni ga gotovo otpevaju. U tom dugom melodičnom nazivu, u samoglasnicima koji se prelivaju jedan u drugi, kao da već postoji cela geografija severnog Jadrana. Ipak, ovo je Italija koja više podseća na Beč nego na Rim.
Frijuli-Venecija Đulija, to jest Furlanija-Julijska krajina na srpskom, nije samo kafa u Trstu ili šoping u Palmanovi. Ona nudi jedinstven spoj, malo Mediterana, a malo i austrougarskog šmeka. pomalo Balkana, a pomalo i Alpa. Iako spada među najmanje italijanske regije, ona je mesto granica i mešanja svetova, prostor gde se iza jednog brda menja jezik, iza sledećeg klima, a iza narednog čitava istorija. Za svega sat i po vožnje prolazi se kroz dramatičnu promenu pejzaža. Uz pogled na snežne vrhove, od Dolomita se začas stiže do morske obale. Još manje treba da se sa ogromnih površina s vinogradima dođe do kamenitih stena ili iz austrougarske arhitekture utone pravo u gotovo balkanske krajolike.
Kad prvi put udahnete Furlaniju, severoistočnu regiju Italije, odmah vam je jasno zašto je ovaj kutak vekovima važio za "vrata Balkana" i vezu južne i istočne Evrope, te predstavljao granicu između latinskog, slovenskog i germanskog sveta.
Od rimske Akvileje do austrougarskog Trsta, od alpskih sela do jadranskog plavetnila i mirisa mora koji šire lagune šarmantnog grada... Frijuli-Venecija Đulija deluje kao da je nastala od više različitih zemalja koje su se nekim čudom spojile u jednu.
Hod po istoriji
Unesko je Akvileju uvrstio na listu svetske baštine zbog njenog značaja za rimski i ranohrišćanski svet. Danas područje pod najvećom zaštitom, a nekada jedan od najvećih gradova Rimskog carstva, odmah posle tadašnjih metropola Rima, Konstantinopolja, Aleksandrije... Posetilac će morati da upotrebi svu svoju maštu da zamisli grandioznost i značaj tadašnje Akvileje. Jer, ova današnja je mala, tiha i pomalo uspavana varoš u kojoj se krije arheološko blago, i to tako veliko i opipljivo da se tu, odmah ispod vaših stopala, dok koračate Akvilejom, nalaze mozaici stari skoro dve hiljade godina.
Najdominantniji deo Akvileje je svakako Bazilika Svete Marije Uznesene, monumentalna rimokatolička crkva koja predstavlja jedno od najvažnijih ranohrišćanskih arheoloških nalazišta u Italiji. Poznata je po ogromnom podnom mozaiku iz 4. veka, kao i po slojevitoj istoriji koja odražava više od 1.600 godina verskog i umetničkog razvoja.
Naš domaćin arheolog Kristijano Tijusi, inače direktor fondacije "Akvileja", kaže da se u bazilici i danas obavlja služba i vrše ceremonije venčanja i krštenja.
- Ko želi nesvakidašnju bajkovitost i antičku elegantnost za svoj najsrećniji dan, sigurno neće pogrešiti ako odabere ovo mesto. Možda je danas teško zamisliti, ali Akvileja je sa oko 15.000 stanovnika bila metropola u antičko doba. Pamti se kao deveti grad u imperiji. Jasno je da je imao ogromnu važnost u istoriji kasnog rimskog carstva, kao što je Srbija bila u istom periodu. Imamo dobru i čestu saradnju sa Sremskom Mitrovicom i Viminacijumom. Mnogo puta smo bili tamo i naravno da možemo da vidimo važne veze između gradova u Srbiji i Akvileje. Glavni deo nekadašnje Akvileje je ispod zemlje. Kada su Rimljani nestali, dosta materijala, kamena, cigala i sličnog je skinuto i ugrađivano u nove građevine. Dakle, zidovi su nestali, ali je ostalo mnogo mozaika pod zemljom, čak oko 1.000 mozaika imamo. Ovo je grad mozaika - objašnjava za Kurir Tijusi.
Palmanova ili štit Venecije
Ako je Akvileja dokaz rimske prošlosti regiona, Palmanova pokazuje njegovu vojničku i geopolitičku istoriju, ali i potrošačku groznicu današnjice.
Srbi su, prema zvaničnim podacima, među najbrojnijim strancima koji dolaze u Palmanovu. Ali Palmanova nije samo outlet centar u koji hrlimo po krpice, već jedno od najneobičnijih mesta u Italiji. Za razliku od drugih gradova koji su nastajali spontano, ovaj grad je prvo nacrtan, pa tek onda sagrađen. I zaista izgleda kao da ga je neko nacrtao lenjirom i šestarom. To se najbolje vidi iz vazduha, pa ako vam neko ponudi vožnju helikopterom, obavezno je prihvatite.
Kao što možete videti na snimku, to je zapravo savršena zvezda sa devet krakova i svega tri izlaza iz gradskih zidina. Grad je izgrađen krajem 16. veka kao ogromna tvrđava za odbranu od Osmanlija i drugih pretnji sa istoka. Zamišljen kao štit Venecije, grad je geometrijski precizno i planski izgrađen, sa ulicama koje se šire iz centralnog trga kao zraci.
Miramare i more
Poznata turistička destinacija na stenovitom rtu iznad Jadrana, Miramare je nazaobilazna stanica ako ste u Trstu. Dvorac je sredinom 19. veka za sebe i suprugu Šarlotu podigao Maksimilijan Habzburški, brat cara Franje Josifa. Nimalo tipična građevina za Mediteran, okružena je ogromnim parkom punim egzotičnih biljaka.
Miramare znači "pogled na more", što savršeno opisuje poziciju dvorca i unutrašnjost iz koje sa svakog prozora puca plavetnilo.
Čuveni delikates
Atipičnu Italiju prati i sasvim različita gastronomija. Najpoznatija hrana koja se ovde jede nastaje samo ovde i nije ono što vam prvo padne napamet kad razmišljate o tome šta Italijani jedu. I na ovom polju Frijuli-Venecija Đulija mnogo je bliža srednjoj Evropi i Balkanu nego jugu Italije.
Ponos čitave Italije - čuvena pršuta san danijele - rođena je baš ovde, proizvodi se isključivo u malom području oko San Danijelea.
- Koristi se samo morska so. Nema dimljenja i nema mnogo začina. Sazreva zahvaljujući specifičnoj mikroklimi gde se mešaju alpski i jadranski vazduh. Pršutu pravi vetar, a ne dim. To je ceo recept - otkriva nam tajni recept Davide, još jedan od naših domaćina, dok oko viljuške motamo crvenu slast.
I friko je lokalni specijalitet za koji smo tražili recept, jer je spoj krompira i sira za koji mislite da ga nikad ranije niste probali.
Kastelo di Spesa
Priča o Zamku di Spesa može biti i priča o našim propustima i nemaru, pre nego o kuriozitetu da je u dvorac svraćao i čuveni Kazanova.
Italijani su svoj prelepi dvorac u neogotskom stilu s dominantnom kulom i ogromno imanje oko njega predstavili kao jedno od onih mesta koja savršeno spajaju vino, istoriju i aristokratsku atmosferu.
U Vojvodini su takvi dvorci uglavnom ostavljeni u korovu i prepušteni zaboravu. Jedan od njih je mogao da bude nešto slično ovom italijanskom da je bilo malo više pameti. Ta priča je zasad završena, idemo na ovu lepšu.
Kastelo di Spesa je danas prestižni hotel usred 100 hektara pod vinogradom, s restoranima, vinarijom, spa-centrom, golf terenom sa 18 rupa... Na tom mestu se i u vreme Rimskog carstva nalazilo imanje. Dvorac postoji od 13. veka, dok današnji izgled zamka uglavnom potiče s kraja 19. i početka 20. veka. Od originalne srednjovekovne građevine ostali su uglavnom delovi zidova i podrumi uklesani u stenu, a posebna atrakcija za današnje goste su podrumi u kojima se čuvaju vina 18 metara ispod zemlje, u nekadašnjem bunkeru koji je izgrađen pred Drugi svetski rat.
Na kraju, možda zbog svih ovih stvari Italijani ime ove regije ne izgovaraju, već pevaju. Jer Frijuli-Venecija Đulija zaista zvuči kao spoj više različitih svetova pretvorenih u jednu melodiju.
