Izgovorite OVE REČI za spas od svake nesreće i nepogode! Slavimo gorostase vere pravoslavne - ako danas zagrmi, stari srpski običaj nalaže jednu stvar
Srpska pravoslavna crkva i verni narod danas uznose molitve dvojici gorostasa vere, Svetom Epifaniju Kiparskom i Svetom Germanu Carigradskom. Ovaj dan nije samo spomen na njihova imena, već podsećanje na nepokolebljivu snagu duha koji se nije slomio ni pred carevima, ni pred progonima, ostavivši nam u nasleđe čuda koja i danas žive u narodnom predanju.
Žitije Svetog Epifanija: Od jevrejskog porekla do stuba pravoslavlja
Sveti Epifanije, rođen u porodici jevrejskoj, pronašao je Istinu u mladosti svojoj i u dvadeset šestoj godini primio podstrig u manastiru svetog Ilariona. Njegov put bio je popločan podvižništvom i dubokom duhovnom mudrošću, zbog čega se glas o njemu proneo od Palestine do Misira. Bežeći od ljudske slave, on se skrivao u pustinji, ali ga je Proviđenje Božje, kroz usta velikog Pafnutija, prizvalo na arhijerejski presto na ostrvu Kipru. Punih pedeset pet godina upravljao je Crkvom, doživevši duboku starost od sto petnaest leta, neumorno se boreći protiv jeresi svojim čuvenim delom "Kovčežić".
Pred sam kraj zemaljskog puta, car Arkadije i carica Evdoksija pokušali su da ga iskoriste u svojoj sramnoj nameri da osude Svetog Jovana Zlatoustog. No, ovaj starac sveti nije hteo biti saučesnik u nepravdi. Tada se zbilo ono potresno proročanstvo koje se i danas sa strahopoštovanjem prepričava: Zlatoust mu poruči da više neće videti svoga prestola, a Epifanije mu uzvrati da ni on neće stići do mesta svog progonstva. Obe se reči, kao mač istine, ubrzo ispuniše – Epifanije usnu u Gospodu na lađi putujući ka Kipru, a Zlatoust izdahnu na putu za Jermeniju.
Stradanje Svetog Germana: Sin senatora koji je zasvetlio iz mraka tamnice
Slično je bilo i stradanje Svetog Germana, patrijarha carigradskog, sina prvog carskog senatora koga ubi surovi car Konstantin Pogonat. Isti taj zli vladar uškopi mladića Germana i silom ga protera u manastir, misleći da će mu tako ugasiti budućnost, ali je iz tog mraka zasvetlila zvezda najsjajnija.
Kao patrijarh, krstio je zloglasnog Kopronima, koji je još u krstionici nečistotom uprljao vodu, nagovestivši jeres ikonoborstva koja će kasnije potresti Crkvu. Kada se usprotivio caru Lavu Isavrjaninu, koji je oholo uzviknuo "Ja sam car i sveštenik!", German bi zbačen i proteran. Poslednjih deset godina proveo je u tišini manastira, moleći se za spas vaseljene dok ga Gospod nije pozvao u Svoje Carstvo nebesko 740. godine.
Narodna verovanja i običaji
U mnogim delovima Srbije, Sveti German se slavi kao moćni zaštitnik od najstrašnijih nepogoda, pa ga narod često od milja zove Sveti Đerman. Zamišlja se kao dostojanstveni starac duge bele brade koji upravlja nebeskim prostranstvima i gradonosnim oblacima. Narodno verovanje kaže da će godina biti rodna i blagoslovena ako na današnji dan zagrmi, te se u tom trenu, sa pogledom uprtim u nebo, izgovara: "Grmni, Đermane, i nosi u pustu goru dogodine". Kada bi se tamni oblaci nadvili nad selima, domaćini bi izlazili pred kuću dozivajući sveca da zaustavi grad na granici njihovih imanja. Postojao je i drevni običaj da se u vreme suše pravi figura od gline koja bi se simbolično sahranjivala pored vode, dok bi devojke oplakivale Đermana koji je "umro od suše", prizivajući tako blagoslov neba i spasonosnu kišu za usahla polja.
Smatra se da današnji dan treba provesti u tihoj radosti i skromnosti. Pošto je Sveti Epifanije bio izvor mudrosti, veruje se da valja čitati molitve naglas, kako bi te reči odjeknule domom i donele razboritost i duhovni mir svim ukućanima.
Kurir.rs
