Jugonostalgičari preplavili Beograd za 25. maj: Petokrake u Kući cveća - sve bi dali da se to vreme vrati! "Svi smo bili jednaki" FOTO

Ispred Kuće cveća ponovo su se vijorile zastave s petokrakom, iz starih tranzistora čule su se pesme iz nekadašnje države, a među grupama ljudi koji su pristizali iz svih krajeva bivše Jugoslavije mogla se osetiti ista ona emocija koja je decenijama pratila 25. maj, nostalgija za vremenom zajedništva, mladosti i vere da je "bratstvo i jedinstvo" moguće.

Lični identitet

I danas, osam decenija kasnije, ispred Muzeja Jugoslavije okupljaju se ljudi iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije i Severne Makedonije. Mnogi nose stare pionirske marame, kape s petokrakom, Titove slike na majicama ili u rukama drže cveće i vence koje polažu na Brozov i Jovankin grob. Na improvizovanim štandovima stare novčanice, ordenje, crnobele fotografije i zastave nekadašnje države podsećaju na vreme koje za mnoge nije samo istorija već deo ličnog identiteta.

Dragan Vasić iz Sremske Mitrovice kaže da svake godine dolazi na Dedinje.

- Dan 25. maj je dan moje mladosti! Bio sam pionir, omladinac, član Saveza komunista, služio sam Jugoslovensku narodnu armiju. Sve onako kako sam kao dete vaspitavan, učen i obrazovan, takav sam i danas i ne odustajem od toga. Ostao mi je u pamćenju period divnog bezbrižnog života, druženja, putovanja, muzike, ljubavi... Sve bih dao da se vrati to vreme. Mladi treba da nas slušaju, jer smo mnogo toga preživeli - kaže Vasić.

Sa odličjima sa omladinskih radnih akcija na grudima, stajao je kraj Brozovog groba Žikica Đorđević (69) iz Beograda.

- Ono što sam ja doživeo na radnim akcijama nikad se neće ponoviti. Radilo se mnogo, bilo je teško, ali je zadovoljstvo bilo ogromno. Nismo imali mnogo, živeli smo skromno, ali smo zapravo imali ono najvrednije. Svi smo bili jednaki - iste patike, iste pantalone, iste košulje. Nije bilo zavisti i ljubomore kao danas. Bilo je sramote, a danas ni nje nema. Umrla je i ljubav prema čoveku pored tebe - priča nostalgično Đorđević i dodaje:

- Tito je za mene simbol prošlog vremena. Bio je predsednik nad predsednicima.

Deda, otac pa Tito

Na klupi ispred Kuće cveća, sa ogromnom zastavom Jugoslavije preko ramena, sedeo je i penzioner Bojan Hristov iz Inđije, zamišljen i tih, kao da razgovara sa uspomenama.

- Otkad je Tito ovde i ja sam ovde. Četvrtog ili 25. maja, ako omanem jedan datum, dođem drugi. Imam dedu, oca i Tita - treće muško za mene ne postoji. Narodu je tada bilo dobro. Putovao sam od bugarske granice do centralne Jugoslavije, odmarao se gde sam hteo. Krenem od Splita preko Bosne, Crne Gore, Makedonije pa u zavičaj. Spavao sam na klupi, stopirao, svuda su bile sloboda i ljudskost. Danas dva puta proveravam da li su mi zaključana vrata - kaže Hristov.

Ipak, dodaje da ne živi samo od prošlosti.

- I današnje vreme ima svoje prednosti, ali nema sile koja me može sprečiti da ne dođem ovde. To je neka unutrašnja potreba. Ovde sam svoj na svome i osećam duh prošlih vremena.

Vremešni partizan

Posebnu pažnju u Kući cveća privukao je Ante Dadić (103) iz Splita, vremešni partizan, koji je ponosno nosio majicu s Titovim likom. Odvažno je koračao do Maršalovog groba, a onda spustio cveće i na grob, kako kaže, drugarice Jovanke, njegove vršnjakinje.

- Pre rata sam teško živeo, a hleba sam se najeo tek kad sam otišao u partizane - kratko je rekao starina iz Dalmacije, dok su mu prolaznici prilazili da se fotografišu s njim.