"Lečili su me od išijasa, a imala sam tumor": Ivana pobedila rak butne kosti posle 8 operacija, 30 zračenja, 14 hemioterapija i 2 sepse (foto)
Sa samo 16 godina, nakon meseci pogrešnih dijagnoza i nesnosnih bolova, Ivani Gligorić (27) iz Loznice otkriven je zloćudni tumor butne kosti.
Posle 14 hemioterapija, 30 zračenja, osam operacija i borbe sa sepsom, danas - deset godina kasnije, proglašena je potpuno zdravom!
Ova hrabra devojka proslavila je, kako kaže u razgovoru za Kurir, 18. maja svoj "deseti" rođendan, a upravo tog dana saznala je da je potpuno zdrava i da više ne mora da dolazi na jednogodišnje kontrole.
Bila je tinejdžerka kad su krenuli nesnosni bolovi u predelu natkolenice, butne kosti i kuka. Sedam meseci su nagađali šta je, ali nisu ni slutili da je nešto ozbiljno u pitanju.
Tumor lečili kao išijas
- Imala sam 16 godina, išla u školu, uglavnom su nagađali razne dijagnoze i lečili me od išijasa. Otišla sam na Banjicu i tamo su otkrili da je u pitanju zloćudni tumor butne kosti. To sam saznala posle dve biopsije, tada nisam shvatala ozbiljnost situacije. Usledila je ubrzo i prva komplikacija i prelom butne kosti, nosila sam ogromni gips i od tada nisam mogla da savijem koleno jer su mi se stvorile kontrakture kolena i tad postajem osoba sa invaliditetom - priseća se borbe Gligorićeva.
Za dijagnozu je saznala pet godina nakon majčine smrti, a uz nju su stajali hrabro otac i brat. Prognoze lekara nisu bile ohrabrujuće...
- Rekli su 50:50. Ako krene terapija dobro da deluje, ima nade za izlečenje, a može da bude i loš ishod, sve je bilo neizvesno. Bilo je mnogo komplikacija, mi nismo mislili da će biti ovako dobar rezultat, ali smo ipak i verovali... Posle šest hemioterapija bila sam u veoma lošem stanju i tada je procenat za izlečenje bio mali - kaže ona za Kurir.
Za godinu dana i tri meseca, koliko je trajalo lečenje, prošla je 30 zračenja, 14 hemioterapija, šest operacija.
- Naknadno sam imala još dve operacije i dva puta sam imala sepsu. Kad sam se izlečila, morala sam da menjam protezu, s obzirom na to da mi je izvađena butna kost i stavljena proteza kuka, i tada sam dobila sepsu. Tokom lečenja najteže mi je bilo to što sam se odvajala od kuće i što sam loše podnosila terapije, konstantno sam povraćala i duže vreme sam bila nepokretna - priseća se ona.
Ponovo učila da hoda
Nakon završetka lečenja, ponovo je učila da hoda uz pomoć i podršku fizioterapeuta u Sokobanjskoj i pomoću hodalice.
- Tek šest meseci nakon lečenja prvi put sam samostalno stala na nogu, odnosno oslonila se na nju. Tada postajem većim delom i samostalna, mogla sam da se sama oblačim i vraćam na krevet, da odem do toaleta, do tada sam koristila lopatu kako bih obavila nuždu. Tada sam bila dete i nisam bila baš svesna situacije, ali sad, kad je sve prošlo, vidim da je to bila velika borba. Otac, brat i ja smo se trudili da budemo pozitivni, nismo padali u očaj i mislim da nas je to i održalo - priča ona.
Danas funkcioniše sasvim normalno, čak i vozi.
- Bio je ponedeljak, 18. maj ove godine, kad sam konačno bila svesna da sam izlečena nakon 10 godina. Proglašena sam zdravom osobom bez rizika da se rak vrati i u to ime sam izdala i svoju prvu autobiografsku knjigu. Dosad sam imala redovne onkološke kontrole, najpre na mesec dana, pa na tri meseca, potom na šest meseci i kasnije na godinu dana - zahvalna je ona.
