Patnja govori i kroz umetnost na kamenu: 100 umetnika oslikalo 100 kamenova iz sela koje je simbol stradanja Srba

Sam krš u krvi je Hercegovaca. Ali to nije jedini kamen koji je simbol sela kraj Čapljine čija je tragedija neviđena u Evropi Drugog svetskog rata - ustaše su u jednom danu tog 6. avgusta 1941. u jamu Golubinku žive bacile više od 500 žena i dece. Ugašeno je zanavek 36 ognjišta i 59 porodica. I kamene kuće, koje stoje u korovu još od 1941, ali i one razrušene u napadu hrvatske vojske 1992, isto govore. I iznad svega, kamen su jame u kojima skončaše nedužni. Od kamena sa 13 hercegovačkih jama je i česma pred Hramom Vaskrsenja Gospodnjeg u Prebilovcima, gde su kosti ubijenih i bačenih u njih. Zapravo ostaci kostiju nakon što ih je hrvatska vojska minirala '92.

Kamen iz Prebilovaca stigao je na adresu slikara Zorana Čalije u Beograd. Pošiljalac - Aco Dragićević, kog i ne zna. Rođeni Prebilovčanin, uporan u svom naumu, pozvaće se na hercegovačke korene slikara koji ovo selo nikad nije video. I uspeće.

- Sad mislim da je Božja promisao da se spojimo. Potom je stiglo još 100 kamenova iz Prebilovaca. I nas 100 slikara smo ih oslikali - reći će nam Čalija usred svoje kancelarije u Prodajnoj galeriji "Beograd", čiji je direktor.

Okolo, svaku policu zauzelo oslikano kamenje - umetničko viđenje stradanja u Prebilovcima. Crni kamen povezan bodljikavom žicom, lice u kamenu, sitni sveci u nizu, jer svi oni su kanonizovani kao Sveti mučenici prebilovački i ostali hercegovački... Stradanje u 100 slika. Na tako maloj površini toliko ispričano. Potresno.

- Od 100 radova stručni savet izabrao je 59, simbolično u znak 59 porodica koje su ugašene 6. avgusta 1941, i oni će biti na izložbi. Planiramo da izložba bude otvorena u Prebilovcima na 85. godišnjicu zločina - 6. avgusta ove godine, a potom i da obiđe Republiku Srpsku i Srbiju, da svi oni koji to ne znaju, a nije ih malo, spoznaju šta se desilo u Prebilovcima. Iako su jame otvorene još 1990, i dalje ima onih koji ne znaju. I svakako da odamo poštu nevinim žrtvama, a među njima je bilo i nerođene i tek rođene dece - kaže Čalija.

Potom bi izložba postala deo stalne postavke u Duhovnom i kulturnom centru "Sveti kralj Milutin", omanjem zdanju koje je te '41. bilo škola i poprište zločina, a gde je već Muzej žrtava genocida iz Beograda načinio stalnu postavku o stradanju Prebilovčana.

Međutim, da bi plan slikara i Prebilovčana i uspeo, potrebno je još dobre volje. Kamenje je oslikano, ali treba i da bude na postolju. Pa sve prevezeno, pa panoi s fotografijama koji sve to prate... A vremena nema mnogo. Kao ni dovoljno para.

- Najhitnija nam je pomoć za nabavljanje drveta za postolja visine po metar i 1,15 m, kao i za njihovu izradu i transport. Mnogo je ljudi uložilo trud u ovo, nedostaje nam još tako malo, što je za nas zapravo mnogo - navodi Čalija, te dodaje da prateću brošuru, kao i štampanje fotografija o stradalništvu u Prebilovcima koje bi bile na izložbi treba da obezbedi Muzej žrtava genocida, s Bojanom Arbutinom na čelu.

A kamenje čeka da izađe iz kancelarije pred javnost...