Saobraćajni znak pravi haos među vozačima: Kazne idu i do 300 evra, a Srbi se dvoume šta znači

Među vozačima u Evropi, a naročito našim ljudima koji rade u inostranstvu ili prolaze kroz zapadnu Evropu, sve češće se deli fotografija saobraćajnog znaka koji mnoge ostavlja u nedoumici. Reč je o znaku sa zvaničnom šifrom 277.1, koji je Nemačka uvela kako bi rešila jedan od najvećih problema na svojim putevima.

Ovaj specifični znak uveden je u Nemačkoj u aprilu 2020. godine u okviru velike reforme tamošnjeg Zakona o drumskom saobraćaju. Na prvi pogled podseća na klasičnu zabranu preticanja, ali jedan detalj je ključan: unutar okruglog znaka sa crvenim okvirom, pored crvenog automobila, nalaze se crni simboli bicikla i motocikla.

Značenje - vozačima svih motornih vozila na više od dva točka (automobili, kamioni, kombiji) strogo je zabranjeno preticanje dvotočkaša, odnosno bicikala, mopeda i motocikala.

Nemačke vlasti ovaj znak postavljaju na ključnim mestima: na uskim gradskim ulicama, nepreglednim krivinama, velikim usponima ili u zonama oko škola. Tamo gde je kolovoz previše uzak da bi automobil obišao biciklistu uz zakonski propisan bočni razmak (koji u Nemačkoj iznosi 1,5 do 2 metra), preticanje je ovim znakom potpuno zabranjeno. Vozačima automobila preostaje samo jedno – da strpljivo voze iza bicikliste dok ne prođu zonu zabrane.

Paprene kazne za nestrpljive

Nemci ne praštaju kršenje ovog pravila, a kazne su skrojene tako da vozačima ne padne na pamet da "prolete" pored bicikliste:

• 70 evra i 1 kazneni bod platiće vozač koji je jednostavno obišao bicikl na mestu gde stoji znak.
• 150 evra i 1 bod je kazna ako je situacija na putu bila nepregledna.
• 250 evra, 2 kaznena boda i mesec dana bez dozvole sledi ako je vozač svojim preticanjem direktno ugrozio biciklistu.
• 300 evra i oduzimanje dozvole je epilog ukoliko ovakav manevar dovede do saobraćajne nesreće ili materijalne štete.

S obzirom na to da se u Nemačkoj dozvola trajno gubi sa sakupljenih 8 bodova, tamošnji vozači bez pogovora poštuju novu zabranu.

Da li ovaj znak postoji u Srbiji i šta kaže naš zakon

U zvaničnom Pravilniku o saobraćajnoj signalizaciji Republike Srbije ovaj znak ne postoji.

Kod nas je situacija zakonski rešena potpuno drugačije. Srbija koristi standardni znak zabrane preticanja (oznaka II-24 – crveni i crni automobil). Međutim, prema našem Zakonu o bezbednosti saobraćaja, ovaj znak zabranjuje preticanje motornih vozila na više od dva točka.

To znači da u Srbiji, čak i na mestu gde je preticanje najstrože zabranjeno, vi smete da preteknete bicikl, pod uslovom da ne prelazite punu belu liniju i da to radite na bezbedan način.

Može li se "nemački recept" primeniti na srpske drumove?

• Na papiru deluje kao sjajna ideja koja bi zaštitila bicikliste, pa smo, eksperimenta radi, pitali veštačku inteligenciju da li bi uvođenje znaka 277.1 u Srbiji u ovom trenutku donelo više štete ili koristi. Evo šta kaže:
• Katastrofalna infrastruktura: Nemačka ovaj znak koristi tamo gde na kratko nestaje biciklistička staza. U Srbiji, van Novog Sada i pojedinih delova Beograda, namenske staze praktično ne postoje. Biciklisti voze po tranzitnim i magistralnim putevima. Kada bismo na takve puteve stavili ovaj znak, iza svakog bicikliste koji vozi 10 km/h na usponu stvorile bi se kilometarske kolone nervoznih vozača automobila i šlepera, što bi potpuno paralisalo saobraćaj.
• Razlika u vozačkom mentalitetu: Dok su Nemci disciplinovani i spremni da voze iza bicikliste nekoliko minuta, vozačka kultura u Srbiji je znatno agresivnija. Ovaj znak bi većina ignorisala, ili bi dolazilo do incidenata gde bi nervozni vozači sirenama vršili pritisak na bicikliste da se sklone s puta u kanal kako bi kolona prošla.
  Problem kontrole: Da bi neki znak imao smisla, policija mora da kontroliše njegovo poštovanje. Teško je zamisliti da saobraćajne patrole u Srbiji stoje na lokalnim putevima i pišu kazne vozačima jer su obišli bicikl. Bez stroge kontrole, svaki novi znak ostaje samo "mrtvo slovo na papiru".

Šta je rešenje za Srbiju

Umesto prepisivanja tuđih znakova za koje nemamo adekvatne puteve, rešenje za veću bezbednost biciklista u Srbiji leži u izgradnji biciklističkih traka i staza, kao i u uvođenju obaveznog bočnog razmaka od 1,5 metara pri preticanju u naš zakon, što većina evropskih zemalja već ima.

Dok se to ne dogodi, vozačima u Srbiji ostaje apel da maksimalno smanje gas i povećaju oprez kada god se nađu iza nekoga na dva točka – jer u sudaru metala i bicikla, epilog je uvek tragičan po slabijeg.

Kurir.rs/ Blic