Anastasija mora da se otrgne iz kandži smrti! Sestra nedužne devojke, koju je udario BMW smrti, progovorila: Ona još i ne zna da je napunila 25 godina!

Anastasija mora da se otrgne iz kandži smrti! Devojka, koja je tek počinjala da živi - nedužna strada! Ona koja još i ne zna da je napunila 25 godina zavisi od nas! I samo nas!

Obišle su Srbiju stravične slike iz Novog Sada tog 1. decembra 2025. Ljudi se drže za glavu kraj smrskanog auta. Vatrogasci ga seku da izvuku putnike. Taksista je preminuo odmah u Urgentnom. Anastasija je dovezena bez svesti i s raširenim zenicama, kako je stajalo u izveštaju. Ipak, uspevaju da je vrate iz smrti.

U Beogradu Marija, najstarija ćerka Obradovića, to veče radi nešto što inače ne čini.

- Nešto me povuklo da otvorim portale, a inače ih ne čitam, posebno takve vesti, da se ne stresiram. Vidim da se desila stravična nesreća u Novom Sadu. Odmah sam se uznemirila, zovem Anastasiju, nedostupna je. Okrenem mamu da pitam jesu li se čule, ona ne zna za udes, ništa joj ne govorim. Mama će mi: "Nemoj da se uznemiravaš, dobro je." Pozovem drugu sestru, nije se čula s njom - priča za Kurir Anastasijina sestra Marija, pa nastavlja:

- Tad sam zvala policiju i Hitnu pomoć. Ni to nikada ne radim. Čak i kad sam sama pala niz stepenice, jako se povredila i nisam mogla da hodam, nisam zvala Hitnu. Uputili su me na Urgentni centar, tu je nalazim. Bilo je prošlo sat i po, dva od udesa, već je bila u šok-sobi, uradili su te operacije u tom prvom, zlatnom satu.

Uzima dete, pravac kod druge sestre, koja s mužem odlazi u Novi Sad, a Marija ostaje da čuva sve mališane. Porodica potom saznaje da ih je zadesila katastrofa - Anastasiji se bore za život.

- Lobanja je bila pukla, uradili su otvaranje, pa joj isisali krv koja je istekla. Izvadili su slezinu i zakrpili jetru, pa operacija nosa, vilice i oka. Nisam sigurna da li još nečega. U sledeća dva dana imala je još operacija, na mozgu tri-četiri. Poslednja je bila 18. januara, zatvaranje lobanje - kazuje Marija, te dodaje da je Anastasija jedna u nekoliko miliona koja je to preživela.

Respirator, koma, borba... Pa kao malo bolje, pa prebacivanje u Sokobanjsku u Beograd. Ali vraćaju je u Univerzitetski klinički centar Vojvodine, teško opšte i neurološko stanje, ne može rehabilitacija. Slede i tri sepse.

- Nemačka, Rusija, Turska..., zovemo klinike, nikako da nađemo odgovarajuću koja ima intenzivnu negu. Prihvata je klinika za rehabilitaciju u blizini Sen Galena, u Švajcarskoj. Prebacujemo je 8. aprila sanitetom, na respiratoru je, prevoz avionom preveliki je rizik. Novac koji smo štedeli da kupim stan, jer sam razvedena i s detetom, otišao je za Anastasijino lečenje. I to nam nije bilo dovoljno. Prvi mesec je koštao 80.000 evra, drugi 85.000. Neizmerno smo zahvalni svim dobrim ljudima koji su nam pomogli - kazuje Marija.

Anastasija nije više na respiratoru, sama diše. U minimalno svesnom stanju je.

- Otvara oči, budna je, ali to ne znači da je prisutna. U nekom trenutku dođe svesti i prepozna nam glas. Kad joj pričamo i pitamo je: "Ako si nas razumela, zatvori jako oči", ona ih zatvori. Ne govori, samo se čuje kako jauče.

Išla je jednom da vidi 14 godina mlađu sestricu, kraj koje je u svakom trenu majka. Anastasija je miljenica familije. Velike, srećne na slikama. Nekoliko generacija Obradovića sa osmehom pozira. Niko slutio nije šta ih čeka.

- Još ni neurohirurg, ni neurolog ne mogu da kažu šta je sto odsto uništeno. Sigurno je da se u prvih godinu dana od nesreće postižu najveći pomaci u rehabilitaciji. A mi imamo još samo šest meseci. Pošto je bila sva u kontrakturama, iskrivljene su ruke i noge, kao i vrat. Uspeli su da joj isprave vrat, sada može da bude i u polusedećem položaju. Malo joj se saviju i kolena i kukovi. Još ima dekubite po nogama, pa minimalno rade sa stopalima. Vidi da su se skratile tetive, ne znam da li će ikada moći da stane na noge. Ali i da sedi, bilo bi divno. I videti je da je ne boli, da ne plače, i to bi bilo dobro - sad se Marija zaplaka.

Jer to je u ovom momentu idealna, divna slika. Koja pre svega znači da bi Anastasija bila živa. Uprkos svemu. A tu su i česte infekcije. Poslednju ne mogu da reše. Ova preskupa klinika više nije dovoljna. Neophodna je paprena da je istrgnu iz kandži smrti.

- Moramo da nađemo bolnicu koja može da locira i sanira infekciju, pa da je vratimo na neurorehabilitaciju. Ovako smo u začaranom krugu, zbog antibiotika ne rade neurostimulaciju lekovima. Život joj je ponovo ugrožen. Zasad jedino Univerzitetska bolnica u Cirihu hoće da je primi, ali uz depozit od 370.000 franaka, što je oko 400.000 evra. Mi taj novac nemamo - priča Marija.

Da bar stan, koji su ranije kupili Anastasiji, mogu da prodaju.

- Vodi se na njeno ime i moramo najpre da rešimo papire o privremenom starateljstvu nad njom, što ide jako sporo, stalno neko čekanje i odlaganje. Ali i da uspemo da prodamo stan, ni izbliza nećemo imati dovoljno samo da je uvedemo u bolnicu u Cirihu. A vreme nam nije saveznik. Izgubićemo je...