Kad se ona pojavi sa alatom, mušterije gledaju u čudu! Zorana iz Kovilja ruši zidove i nosi prozore: "Lakše mi je na gradilištu nego da čistim kuću!"

Kada pomislite na majstora koji ruši zidove, seče štokove i izbacuje stare prozore, verovatno zamišljate krupnog muškarca sa alatom u rukama. Međutim, u Kovilju i okolini, ovaj posao već godinama maestralno obavlja jedna dama.

Zorana se ugradnjom stolarije i teškim fizičkim radom bavi već sedam-osam godina, kada je sa suprugom otvorila firmu. Ipak, njena ljubav prema ovom zanatu datira još iz ranog detinjstva.

- Ovim poslom se bavim još odranije, još od deteta, uz roditelje. Moj otac se time bavi već 30 godina i ja sam odrasla uz to. Jednostavno, život me je tako naneo. Volim više te majstorske radove nego ove ženske, obične, kućne poslove - počinje priču Zorana za Kurir Televiziju.

Ona danas ravnopravno radi u muškom timu, ali njena uloga nije samo izvršna - Zorana je ta koja drži sve konce u rukama.

- Ja organizujem posao i vodim ga. Kolege su super, jako lepo sarađujemo. Uvek me za sve pitaju kako i šta, dogovaramo se - ponosno ističe ova Novosađanka.

"Ujutru vrtić, pa pravac na teren"

Zorana je majka dvoje dece, pa je njen radni dan, kako sama kroz osmeh kaže, "jako zabavan" i zahteva vojničku organizaciju.

"Prvo ujutru ide organizacija za vrtić, pa onda kreće posao. Uz to moram da organizujem i ko će uzeti decu posle vrtića, jer ja kad odem na teren nikad ne znam kada cu se vratiti. Ali deca su se navikla da je mama majstorica i ponose se time!"

Ipak, susreti sa mušterijama na terenu često donose komične i nesvakidašnje situacije. Kada vide ženu koja barata teškim prozorima, ljudi u početku budu zatečeni.

- Mušterije imaju neki strah, onako, nesigurni su kad se ja pojavim. Ali onda na kraju, kad završim posao i kad vide kako radim, uvek priđu, pruže ruku i kažu: "Svaka čast".

Najteži deo posla joj je, kako navodi, čista fizika - kada se stolarija nosi na visoke spratove zgrada jer ne može da stane u lift. Ipak, uz osmeh poručuje da se "svaki posao zavoli".

Ko najbolje vozi i parkira kombi? "Ja, i to u rikverc!"

Na pitanje ko u firmi najbolje upravlja teretnim vozilom i rešava večiti problem parkiranja, Zorana nema dilemu:

- Ja vozim i kažu da najbolje parkiram! Vozim u rikverc i unapred, kako god treba - priča kroz smeh ova energična žena.

Naravno, na gradilištima ima i anegdota koje se godinama prepričavaju, a najdraže su joj one vezane za promašene mere.

- Bilo je situacija da greškom odnesemo prozor na pogrešno gradilište, ili da izvadimo stari prozor, a shvatimo da je novi koji smo doneli mnogo manji! Uvek ima nekih anegdota, a sve se to vezuje za naše mušterije koje se žestoko iznenade kad me vide - objašnjava Zorana.

Sa gradilišta na pozorišnu scenu

Da njeni talenti ne staju na ugradnji PVC i aluminijumske stolarije, dokazuje i njena velika ljubav prema umetnosti. Zorana je, naime, i glumica u lokalnom amaterskom pozorištu.

- Glumim u amaterskom pozorištu "Teatar na pragu ravnice" u mom Kovilju. To je jedno malo pozorište sa sjajnim ljudima i jako lepom atmosferom. Meni to izuzetno prija jer me potpuno rastereti od ovog svakodnevnog, rutinskog posla. Nosim u sebi taj neobičan spoj i lepo je. Ako budete u prilici, dođite da pogledate neku našu predstavu, veoma smo zanimljivi - poručuje za kraj razgovora ova svestrana majstorica i glumica koja je živi dokaz da granice postoje samo u našim glavama i da žena može uspešno da balansira izmedu porodice, teškog fizičkog rada i umetnosti - i da u svemu tome bude najbolja.