Znate li kako da reagujete kada se neko guši? Ovi koraci mogu spasiti život u kritičnim sekundama! (VIDEO)
Tragičan slučaj devetogodišnjeg deteta koje se, prema dostupnim informacijama,zadavilo komadom krofne šokirao je javnost i još jednom skrenuo pažnju na opasnosti koje se mogu javiti tokom naizgled običnih svakodnevnih situacija.
U ovakvoj situaciji brza i ispravna reakcija je neophodna kako bi se osobi pružila prva pomoć dok ne stignu službe hitne medicinske pomoći.
- Hajmlihov zahvat ne izvodimo na odojčadima, odnosno deci mlađoj od godinu dana. Razlog je taj što su svi organi unutar njihovog abdomena mnogo osetljiviji na naše pritiske. Mogli bismo da napravimo mnogo veću štetu i povredimo jetru ili slezinu. Tada pritiskamo samo na samu grudnu kost, na mestu gde obično izvodimo postupak reanimacije. Samo što su ti pritisci malo energičniji i brži - navode specijalisti hitne medicine, i da postoje značajne razlike pri izvođenju zahvata u zavisnosti od starosti.
Kako se izvodi Hajmlihov zahvat — po godinama starosti
Prilikom pružanja prve pomoći detetu starijem od godinu dana, potrebno je da osoba koja izvodi postupak klekne kako bi Hajmlihov postupak mogao biti zaista jak i energičan dok se oslanja na sebe. To jest, dok dete oslanjamo na sebe. Ljudima je teško da procene koliko snažno treba da se izvodi jer to zavisi od toga koliko dete ima godina i kako je građeno, koliko je teško.
- Ali nekako je njihov instinkt takav da je obično prilično jak, posebno kada vide da je dete poplavilo, pa se uplaše i dovoljno ga ojačaju - objasnila je dr Ivana Marelja-Cindrić, specijalista hitne medicine.
Hajmlihova procedura za gušenje odrasle osobe
Kod odraslih je prvo potrebno proveriti da li se zaista radi o gušenju. Osoba koja se guši najčešće neće moći da govori, ali će to potvrditi klimanjem glavom i instinktivnim hvatanjem za vrat, što je jedan od najprepoznatljivijih znakova opstrukcije disajnih puteva.
- Postupak je takav da osobi prilazimo sa strane. Blago je nagnemo napred. I jednom je udarimo između lopatica, vidimo da li je povraćao, drugi put i tako pet puta. Ako nismo uspeli, taj deo ruke stavimo iznad pupka pesnicom, drugom rukom uhvatimo tu ruku i vršimo pritisak ka unutra i nagore. Ti pritisci moraju biti oštri, iznenadni, čvrsti. To znači dva, tri, četiri, pet. Ako ni tada nismo uspeli, nastavljamo sa postupkom, ponovo udarcima između lopatica i ponovo sa Hajmlihovim postupkom, dok osoba ne izbaci strano telo ili ne izgubi svest. Kada osoba izgubi svest, počinjemo sa reanimacijom.
Ako se desi da je osoba sama u kući i nema nikoga da izvrši postupak, a svesna je da se guši, onda može pokušati da se samopomogne izvođenjem Hajmlihovog postupka na sebi. Isto do pet puta. Ili se može iznenada prebaciti preko naslona stolice, ispod rebara. To bi pomoglo“, rekao je Goran Stokić, diplomirani medicinski tehničar. teh., specijalista hitne medicine.
"Morate ostati mirni i pozvati Hitnu pomoć"
Zaposleni naglašavaju da je najvažniji korak u pružanju prve pomoći osobi koja se guši ostati mirna i ne paničiti.
- Kako ostati smiren je zapravo pitanje na koje nemamo tačan odgovor. Treba pokušati da ostanete mirni, pribrani i, što je najvažnije, da na vreme pozovete pomoć, odnosno da pozovete 194. Kada pozovete 194, objasnite o čemu se radi.
Zatim ćete dobiti uputstva od naših dispečera šta da radite, tako da će vam oni biti psihološka podrška i jednostavno ćete morati da uradite ono što smo vam pokazali ili ono što ste čuli na nekim predavanjima prve pomoći ili ono što čujete od naših dispečera, kako biste pomogli detetu.
Zapravo, većina ljudi koji idu na prvu pomoć tokom vožnje susreće se sa tim. Iako neke škole u gradu Zagrebu imaju organizovane posete Crvenog krsta, gde im se objašnjava sam postupak i reanimacije i začepljenja disajnih puteva stranim telom - rekla je dr Ivana Marelja-Cindrić, specijalista hitne medicine.
Kurir.rs/Indeks
