Benefiti za žene s dijabetesom tipa 1 koje žele da budu majke: Stručnjaci o novinama u vezi sa senzorima, insulinskim pumpama i test-trakama
Žene koje imaju dijabetes tipa 1 a koje planiraju da postanu majke, trudne su ili su se porodile sada imaju benefite u pravu na pomagala o trošku države kojima će bolje regulisati ovu bolest. I to za senzore, insulinske pumpe i test-trake.
Upravo donetim Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o medicinsko-tehničkim pomagalima koja se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, kako za Kurir navodi endokrinolog dr Jelica Bjekić Macut, predsednica Republičke stručne komisije za prevenciju i lečenje šećerne bolesti, proširuju se prava žena sa dijabetesom tipa 1 u periodu planiranja trudnoće, tokom trudnoće, dojenja i godinu dana nakon porođaja.
- Najvažnije novine odnose se na kontinuirano merenje glukoze, tj. senzore, insulinske pumpe i test-trake. Trudnice na insulinskoj terapiji imaju pravo na 150 test-traka mesečno, uz do 150 lanceta ili do 30 umetaka za automatsku lancetu. Ako trudnica već ostvaruje pravo na senzor, dobija 50 test-traka i do 50 lanceta, ili do 10 umetaka za automatsku lancetu za period od tri meseca - objašnjava dr Bjekić Macut.
Pravo na senzore širi se i na period posle porođaja.
- Posebno važna novina je da žena starija od 18 godina koja je na terapiji insulinom četiri i više doza dnevno ima pravo na senzor u prekoncepcijskom periodu, tokom trudnoće i godinu dana nakon porođaja. Takođe, pravo na spoljnu portabilnu insulinsku pumpu predviđeno je za žene na intenziviranoj konvencionalnoj terapiji insulinom, koje imaju lošu glikoregulaciju, uz dva nalaza HbA1c = 6,5%, u prekoncepcijskom periodu, dok se trudnoća ne ostvari, kao i tokom trudnoće i dojenja - kaže dr Bjekić Macut i dodaje:
- Važna odredba je i da se ženi sa dijabetesom tipa 1 koja planira narednu trudnoću obezbeđuje kontinuitet primene insulinske pumpe, uz evaluaciju terapije na svakih šest meseci, koju čine specijalista ginekologije i internista-endokrinolog tercijarne ustanove.
Dijabetes, kako ističe ginekolog prof. dr Aleksandar Stefanović, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo UKCS, posebno dolazi do izražaja kod žena koje planiraju trudnoću, već su trudne ili su se nedavno porodile.
- Ipak, dijabetes nije prepreka za trudnoću. Uz dobru pripremu, redovno praćenje i savremene mogućnosti lečenja, veliki broj žena može ostvariti trudnoću i roditi zdravo dete - naglašava za Kurir prof. Stefanović.
Najosetljiviji period, navodi, jesu vreme pre začeća i prvi trimestar.
- Loše regulisan šećer u tom periodu povezuje se sa većim rizikom od spontanog pobačaja i urođenih anomalija, posebno srčanih mana i anomalija nervnog sistema. To ne znači da će se komplikacije sigurno dogoditi, već da je rizik veći onda kada su vrednosti šećera dugo povišene. Stoga, što je šećer bolje regulisan pre trudnoće i u ranoj trudnoći, to su šanse za povoljan ishod veće - kaže prof. Stefanović i dodaje:
- Tokom trudnoće organizam prirodno postaje otporniji na insulin, naročito u drugoj polovini trudnoće. Kod žena sa dijabetesom to može dovesti do pogoršanja glikoregulacije. Ako su vrednosti šećera često povišene, plod dobija višak glukoze, na šta reaguje povećanim lučenjem sopstvenog insulina. Posledica može biti prekomeran rast ploda, naročito u predelu trupa i ramena, što povećava rizik od komplikacija na porođaju.
Takođe, dijabetes u trudnoći može biti povezan i sa prevremenim porođajem, većom učestalošću carskog reza, hipertenzivnim poremećajima i preeklampsijom, infekcijama, pogoršanjem već postojećih komplikacija dijabetesa, kao i retkim, ali ozbiljnim stanjima poput dijabetičke ketoacidoze.
- Kod ploda i novorođenčeta mogu se javiti prekomeran rast, respiratorne teškoće, nizak šećer nakon rođenja i potreba za intenzivnijim neonatalnim nadzorom. Upravo zato se trudnoće kod žena sa dijabetesom prate pažljivije i individualno - ističe prof. Stefanović.
U tom kontekstu, navodi prof. Stefanović, novi pravilnik, koji sada imamo zahvaljujući državi i Ministarstvu zdravlja, a koji proširuje prava žena sa dijabetesom tipa 1, predstavlja važan korak.
- Senzori, test-trake i insulinske pumpe omogućavaju bolji uvid u kretanje šećera tokom dana i noći, brže prepoznavanje hipoglikemija i hiperglikemija i preciznije prilagođavanje terapije. To je posebno važno u periodu planiranja trudnoće, kada je cilj da žena u trudnoću uđe sa što stabilnijom glikoregulacijom - objašnjava prof. Stefanović i dodaje:
- Senzori mogu da pokažu oscilacije koje se ne vide uvek povremenim merenjem iz prsta: noćne hipoglikemije, nagle skokove posle obroka ili duže periode povišenih vrednosti šećera. Test-trake ostaju važne za proveru vrednosti i donošenje terapijskih odluka, dok insulinska pumpa kod odabranih žena omogućava finije podešavanje insulina tokom dana i noći.
Za ženu koja pokušava da zatrudni, nastavlja ginekolog, bolja kontrola šećera znači veću šansu da u trudnoću uđe metabolički stabilna.
- Za trudnicu to znači manju izloženost ploda visokim vrednostima šećera i bolju mogućnost da se terapija prilagodi promenama koje trudnoća prirodno donosi. Za plod to znači povoljnije uslove za rast i razvoj. Za porodilju to znači bezbednije praćenje u periodu kada se potrebe za insulinom brzo menjaju, naročito tokom dojenja - kaže prof. Stefanović i dodaje da "smo svedoci da država i Ministarstvo zdravlja veliku pažnju poklanjaju reproduktivnom zdravlju i zdravlju žena uopšte i brizi za porodicu".
