"Mislili smo da ima čudnu naviku, a onda smo ga videli noću u dvorištu!" Srđan otkrio gde mu nestaju igračke iz kuće - "Od tada više ništa nismo pomerali"
Često se u narodu misli da su mačkehladne, rezervisane i da se, za razliku od pasa, ne vezuju previše ni za ljude ni za druge životinje. Međutim, istina je potpuno drugačija. Mačke su neverovatno emotivna i verna bića koja tuguju na svoj, poseban način, a jedna priča to neoborivo dokazuje.
Jedan Srđan podelio je na društvenim mrežama emotivnu ispovest o svom mačku, koja je rasplakala na hiljade ljudi i naterala nas da se zapitamo koliko zapravo poznajemo ove plemenite životinje.
Nakon što je njihov ljubimac Firulais uginuo, u kući je nastala tišina, ali niko nije slutio šta se dešava u srcu i glavi njihovog mačka.
Tajanstveni nestanak igračaka
U početku je porodica mislila da mačak jednostavno ima novu, neobičnu naviku. Iz kuće bi, s vremena na vreme, misteriozno nestala po jedna loptica, pa plišani miš, pa stari konopac sa kojim su se ljubimci zajedno igrali tokom sunčanih dana. Niko nije mogao da shvati gde završavaju sve te igračke, dok jedne večeri nisu otkrili istinu koja im je slomila srce.
- Otkako je Firulais otišao, nešto se promenilo u ponašanju mačka. U početku smo mislili da je to samo jedna od njegovih neobičnih navika - nestala bi jedna loptica, pa plišani miš, pa stari konopac s kojim su se zajedno igrali tokom sunčanih dana. Niko nije mogao shvatiti gde završavaju sve te igračke. Jedne večeri, međutim, otkrili smo istinu. Videli smo ga kako polako prelazi kroz vrt noseći jednu od svojih igračaka među zubima, krećući se prema tačno određenom mestu. Nije tražio skrovište niti se želeo igrati. Zaustavio bi se ispred malog Firulaisovog groba i tamo ostavio svoje blago, kao tihi dar - napisao je Srđan u svojoj objavi na Fejsbuku.
Tuga koja ne prolazi
- Iz dana u dan nastavio je to raditi. Ostavljao je jednu po jednu igračku, uvek na istom mestu. Zatim bi seo pored te zemlje i nepomično je posmatrao. Izgledalo je kao da nešto, ili nekoga, čeka. Kao da je u svom srcu još uvek bio uveren da će se njegov najbolji prijatelj svakog časa vratiti i uzeti igračke koje su ga tamo čekale. Gledati ga kako to radi slomilo nam je srce. Od tada više ništa nismo pomerali. Ako želi nositi svoje igračke Firulaisu, puštamo ga da to čini. Možda ne razume u potpunosti šta znači reč zbogom, ali je pronašao svoj poseban način da onome koga je voleo kaže da ga nije zaboravio i da ga, duboko u sebi, još uvek čeka - naveo je on zaključivši:
- Ponekad nas životinje nauče da ljubav ne prestaje odlaskom. Ona samo pronađe drugačiji način da ostane.
