Doktorka upozorava: Zbog ove greške u vodi srce strada u sekundi, a ovo su tihe ubice koje vrebaju!

Paklene vrućine i temperature i do 40 stepeni u hladu nagnale su na hiljade građana da spas od žege potraže na bazenima, rekama i jezerima.

- Bazen nije prirodna voda, već veštački sistem u kom istovremeno boravi veliki broj ljudi. Iako se voda redovno hloriše i kontroliše, ona ne može biti u potpunosti sterilna. Problem nastaje kada kupači nesvesno gutaju vodu ili ona dospe u kontakt sa sluzokožom usta, nosa ili drugih delova tela, čime se omogućava ulazak različitih mikroorganizama u organizam. Oni mogu izazvati enterovirusne infekcije, stomačne tegobe, mučninu, povraćanje i dijareju - objašnjava doktorka i dodaje da se slično odnosi i na kupanje u rekama i jezerima, gde je situacija tek nešto bolja zbog veće količine vode.

Opasnosti na bazenima

• Stomačne virusne infekcije (enterovirusi, rotavirusi)
• Bakterijske i gljivične infekcije kože
• Urinarne infekcije
• Upale uha
• Opekotine od sunca
• Toplotni udar
• Srčani problemi
• Davljenje

Ona ističe da se rizici ne završavaju na digestivnim smetnjama, već su tokom leta česte i infekcije urogenitalnog trakta, kao i gljivične infekcije kože.

- Posebno su pogođene žene i devojke. Dug boravak u mokrim kupaćim kostimima, kao i sedenje na vlažnim površinama poput peškira ili betona oko bazena, stvara idealne uslove za razvoj bakterija i gljivica. Zbog toga se često javljaju urinarne infekcije i gljivične promene na koži, posebno na stopalima - navodi ona.

Doktorka upozorava da su među najčešćim tegobama tokom leta i upale uha, koje nastaju nakon ulaska vode u ušni kanal.

- Upale uha su vrlo česte kada voda dospe u ušni kanal. Nije neuobičajeno da se razvija infekcija koja može zahvatiti spoljašnje, srednje ili unutrašnje uho, a prate je jak bol, povišena temperatura i otežano funkcionisanje - objašnjava Šehićeva.

Pored infekcija, stručnjaci upozoravaju i na opekotine od sunca i vrelih površina oko bazena.

 - Ljudi često potcene intenzitet sunca i boravak na betonu koji dodatno isijava toplotu. To može dovesti do oštećenja kože, tj. opekotina prvog i drugog stepena, koje nastaju nakon dužeg izlaganja bez zaštite - navodi doktorka.

Šehićeva posebno skreće pažnju i na najopasniji scenario - nagle kardiovaskularne reakcije pri ulasku u vodu nakon boravka na ekstremnim temperaturama.

- Kada se pregrejan organizam naglo izloži hladnijoj vodi, dolazi do šoka za krvne sudove, koji ulaze u grč. To izaziva poremećaj cirkulacije i veliki stres za srce i mozak. U najtežim slučajevima može doći do infarkta ili srčanog zastoja, dok gubitak svesti u vodi dodatno povećava rizik od smrtnog ishoda.

Ona ističe da se rizici na kupalištima mogu smanjiti, ali da se osnovne mere opreza u praksi često zanemaruju.

- Ne treba ulaziti u vodu punog stomaka, niti nakon teške i masne hrane, posebno u najtoplijem delu dana. Važno je i postepeno rashlađivanje organizma pre ulaska u vodu, kao i obavezno tuširanje i presvlačenje nakon kupanja.

Ljudi zbog gužve i ne primete kad se neko davi

Pored infekcija i toplotnog udara, spasioci svake godine upozoravaju i na opasnost od davljenja, koja je posebno izražena na prepunim bazenima, u akva-parkovima i na drugim kupalištima. Za razliku od scena iz filmova, osoba koja se davi najčešće ne doziva pomoć niti maše rukama, već se u tišini bori da održi glavu iznad vode. Upravo zbog toga okolina često ne shvata da je reč o životno ugrožavajućoj situaciji.

Tako je u nedelju na beogradskom bazenu SC "Košutnjak" preminuo muškarac (60), a telo je, kako se navodi u medijima, izvučeno iz bazena tek nakon što su posetioci primetili kako pluta i pozvali nadležne službe.

Slična situacija dogodila se pre nekoliko dana u jednom akva-parku u blizini Beograda, gde je zahvaljujući prisebnosti jednog kupača izbegnuta tragedija.

- Bazen je bio pun ljudi, bio sam sa svojom decom. Krajičkom oka sam primetio devojčicu koja je nekoliko puta podigla ruku iz vode. U prvi mah nisam ni pomislio da se davi, jer su se svi oko nje prskali i igrali. Tek kada je potonula, shvatio sam da je ostala bez snage dok je pokušavala da prepliva bazen i da nije mogla da dopliva do ivice. Izvukli smo je u poslednjem trenutku. Da je prošlo još nekoliko sekundi, pitanje je kako bi se sve završilo - ispričao je očevidac.

Iako mnogi misle drugačije, iskusni spasioci upozoravaju i da se ljudi najčešće dave na oko metar i po do dva dubine, jer misle da mogu da dodirnu tlo, pa se, kada to nije slučaj, često uspaniče.

Ne ostavljajte decu i ljubimce u kolima! 

Brat (8) i sestra (10) umrli u usijanom automobilu!

Vrućine povećavaju i rizik od tragedija u automobilima. Na to podseća i jeziv slučaj koji se u nedelju odigrao na Kipru, gde su brat (8) i sestra (10) preminuli nakon što su više sati proveli u kolima na parkingu. Gradonačelnik mesta gde se dogodila tragedija Jorgos Julijanos rekao je da su deca stigla iz Bugarske da provedu letnji raspust sa svojim ocem, koji tamo radi.

- U nedelju ujutru njihov otac i maćeha su otišli na posao. Deca su navodno napustila stan i ušla u automobil, gde su verovatno bili zaključani nekoliko sati, jer su pronađeni sa opekotinama na telima, što je rezultiralo smrću.

Nažalost, svedoci smo da su se slične tragedije dešavale i prethodnih godina. Zato stručnjaci ističu da je dovoljno svega nekoliko minuta da temperatura u zatvorenom vozilu dostigne opasne vrednosti, a da deca i kućni ljubimci mnogo brže doživljavaju toplotni udar od odraslih, jer se njihov organizam sporije hladi, što može dovesti do gubitka svesti, otkazivanja organa, pa i smrtnog ishoda. Stoga, decu i životinje nikada ne ostavljate same u kolima, čak ni "na minut", a ako primetite dete ili kućnog ljubimca zaključane u pregrejanom vozilu, odmah pozovite hitne službe, jer svaki minut može biti presudan.

Ministarstvo: Rad napolju nikako od 11 do 16 sati

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (MGSI) apelovalo je na sve poslodavce i zaposlene u oblasti građevinarstva da usled najavljenih visokih temperatura u narednom periodu dosledno primenjuju propisane mere bezbednosti i zdravlja na radu prilikom obavljanja poslova na otvorenom.

Kada temperatura vazduha prelazi 36 stepeni Celzijusa, a posebno u periodu od 11 do 16 časova, neophodno je sprovoditi sve organizacione, tehničke i zdravstvene mere zaštite u skladu sa smernicama za bezbedan i zdrav rad na otvorenom.

- Zbog toga je važno da poslodavci organizuju rad na način koji će smanjiti izloženost zaposlenih visokim temperaturama, obezbede češće pauze, dovoljne količine vode i bezalkoholnih napitaka, kao i zaštićeni prostor od direktnog sunca - navodi se u saopštenju.

Saveti za bezbedno kupanje

• Ne ulazite naglo u vodu ako ste dugo bili na suncu - prvo rashladite telo.
• Ne jedite tešku hranu i izbegavajte alkohol.
• Ne gutajte vodu iz bazena, jezera ili reke.
• Obavezno se istuširajte pre i posle kupanja.
• Presvucite mokar kupaći kostim što pre nakon izlaska iz vode.
• Nosite papuče na bazenu kako biste smanjili rizik od gljivičnih infekcija.
• Pijte dovoljno vode i redovno se sklanjajte u hlad.
• Koristite kremu sa zaštitnim faktorom i obnavljajte je na svaka dva sata, kao i nakon kupanja.
• Kupajte se u blizini spasilaca.