Evropa gori na 40 stepeni, a evo kada tačno zahlađenje stiže u Srbiju: Nedeljko Todorović otkrio koji dan će biti najhladniji
Evropa je ušla u zonu ekstremnih vrućina, u kojoj temperature dostižu 39 i 40 stepeni Celzijusa, a svakodnevni život postaje pitanje izdržljivosti, a ne komfora.
Dok Evropa beleži rekordne temperature i talas ekstremne vrućine, stručnjaci upozoravaju na posledice po zdravlje i najavljuju promenu vremenskih uslova u narednim danima.
- Kikinda je juče bila najtopliji grad, gde je izmereno 40,1 stepen Celzijusa. Danas će Vojvodina i područje Beograda biti najtopliji, ali i Ćuprija i Pomoravlje - rekao je meteorolog Nedeljko Todorović za TV K1.
On objašnjava i vremenske prilike u Evropi, ali i da osveženje u Srbiju stiže 2. jula.
- Za stepen ili dva ranije su bile nepovoljnije temperature i ovaj ekstremni toplotni talas je ranije počeo, tako da je kod nas stigao sa određenim zakašnjenjem. Istovremeno je u zapadnoj Evropi počelo zahlađenje, pa je toplotni talas u tim područjima već prošao. Danas stiže lokalna oblačnost koja bi mogla da ublaži ekstremne temperature za stepen ili dva u odnosu na juče, ali se već sutra očekuje pad maksimalnih temperatura za 3 do 5 stepeni, a u četvrtak i za dodatnih 5 do 7 stepeni. Najhladniji dan bi trebalo da bude 2. jul, ne samo zbog dolaska hladnijeg vazduha, već i zbog oblačnosti, pljuskova i grmljavine. Sve te pojave zajedno doprineće da 2. jul bude osetno svežiji dan - dodaje on.
- Zračenje se ne menja značajno kada je reč o samom Suncu, ali zavisi od vlažnosti vazduha. Oblaci će delimično apsorbovati zračenje, pa će u tom smislu uslovi biti bezbedniji za organizam - objašnjava on.
U uslovima ekstremnih vrućina, doktorka Nada Macura upozorava da su najugroženije hronične i starije osobe, te apeluje na adekvatnu hidrataciju i prilagođavanje svakodnevnih navika kako bi se izbegle zdravstvene komplikacije.
- Rizične su osobe sa srčanim oboljenjima, insuficijencijom moždanog i krvnih sudova, kao i osobe koje boluju od sistemskih bolesti, kod kojih termoregulacioni sistem nije dovoljno prilagođen da se zaštiti od dugotrajnog uticaja visokih temperatura. Moje informacije iz Hitne pomoći govore da nije bilo težih termičkih poremećaja. Bilo je kolapsa, ali to je uobičajeno u ovakvim vremenskim uslovima i zavisi od organizma i njegove otpornosti. Moram da naglasim da naš narod nije navikao da unosi dovoljno tečnosti.Tečnost je neophodna – čaša mlake vode odmah nakon buđenja, jer tokom sna gubimo oko litar tečnosti znojenjem i disanjem. Preporučuje se mlaka voda kao početak hidratacije. Nisam za preterano uzimanje suplemenata. Postoji i hrana bogata vodom, poput krastavaca, lubenice, breskvi i kajsija, kao i voćnih šećera koji mogu blago da toniraju organizam - kazala je.
"Treba se oblačiti u laganu odeću – lan i pamuk, kako bi odeća bila što komotnija", dodala je.
Ekstremne temperature koje su zahvatile region posebno ugrožavaju hronične bolesnike i osetljive grupe stanovništva, zbog čega lekari apeluju na pojačan oprez i izbegavanje boravka napolju u najtoplijem delu dana.
- Kod srčanih bolesnika, osoba sa smetnjama u moždanoj cirkulaciji, kao i kod bolesnih, gojaznih i osoba koje konzumiraju alkohol, zaista može biti ugrožen život ukoliko se ne pridržavaju preporučenih mera zaštite. Potrebno je izbegavati najtopliji deo dana, ako za to postoji mogućnost - kazala je.
Kurir/ K1
