DIVITI SE TESLI SASTAVNI JE DEO SRPSKOG IDENTITETA: Posle nabavke pisama, Teslina zbirka u Adligatu broji i više od 100 naslova
Nikola Tesla za mnoge je samo genijalni naučnik kome se ceo svet divi, poneko za stepen više jer dublje razume značaj njegovih pronalazaka. Samo je za nas, Srbe, Tesla i čovek i naučnik. Naša krv i meso, naše srce i duša, naš rođak i predak. Zato sam mu prišao blizu, ne samo što mu se divim već što ga osećam kao deo sopstvenog bića
Diviti se Tesli, ali ga i voleti kao da je član porodice, sastavni je deo srpskog identiteta. Odrastao sam sa takvim osećanjima prema jednom od najvećih svetskih genija, pa sam ih u sebi nosio od najranijeg detinjstva. Čini mi se da je, posle mama, tata, baba i deda, reč „Tesla“ bila prva koju sam naučio, pre nego što sam prohodao. Tome je doprinelo i poreklo moje bake po ocu Danice Lazić, rođene Vlahović (1918-2002), koja potiče iz Like, na tridesetak kilometara vazdušnom linijom od Smiljana i Tesline rodne kuće. U porodici se kao posebna čast prepričavalo da su se njeni roditelji poznavali sa Milutinom Teslom, Nikolinim ocem, koji je bio sveštenik u Crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u Smiljanu, i da su prilikom retkih odlazaka u Smiljan na nadaleko čuvenu stočnu pijacu i na velike narodne petrovdanske sabore prisustvovali njegovim liturgijama. To je, naravno, posle skoro vek i po nemoguće proveriti, ali je ova priča učinila još snažnijim osećaj bliskosti moje porodice, pa i mene, s Teslom.
Ime u biznisu
Nisam očekivao da je moguće da se moj život značajnije ukrsti sa Teslinim večnim putovanjem planetom, osim možda u automobilu i mnogobrojnim firmama na koje nailazim po svetu koje nose njegovo ime. Zainteresovao sam se za ovu pojavu, pa sam popisao stotinak fabrika, prodavnica, piljarnica i kioska na koje sam nailazio po svetu, a koji su poneli ime našeg slavnog naučnika. To je bila moja dečačka zabava, a ovde ću ih navesti nekoliko. Na primer, da fabrika za uvoz sistema za skladištenje energije, baterijskih sistema, infrastrukture i softvera u Japanu nosi Teslino ime, saznao sam dok sam se vozio japanskim auto-putevima, pošto je na ogromnim hangarima jasno napisano „Tesla“. Mnogo poznatiji je češki „Tesla motors“, čuveni dizajner profesionalne audio-opreme, zvučnika i razglasnih sistema, dok je i u Češkoj i u Slovačkoj, kad se pomene samo Tesla, to simbol za masivni komunistički konglomerat elektronike, pa se na mnogobrojnim starim radio-aparatima, usisivačima i televizijskim uređajima na koje nailazim po tamošnjim muzejima može videti Teslino prezime.
Tesla je u biznisu proslavio i svoje ime. Tako u Americi uspešno posluje kompanija „Nikola motori“ (Nikola Motor Company, čak su zadržali u nazivu „k“) i izuzetno uspešna „Nikola korporacija“ (Nikola Corporation), koja se bavi proizvodnjom teških kamiona na električni pogon i vodonične ćelije za gorivo. Naravno, tu je i slavni Ilon Mask, ali to već znaju u svakom kutku planete. Manje je poznato da je čehoslovačka kompanija zaštitila ime svog brenda, pa se Ilon Mask našao u ozbiljnom problemu - ime „Tesla“ nije smeo da koristi na evropskom kontinentu čak ni posle raspada čehoslovačke firme i države. Nikada mi neće biti jasno zašto ovo ime nije zaštitila nijedna jugoslovenska kompanija, iako je u Pančevu dugo radila čuvena Fabrika sijalica „Tesla“. Tek, Mask je morao da plati milionsku naknadu tada već češkoj kompaniji, koja je ostala nosilac autorskih prava nad Teslinim imenom u Evropi.
Prst sudbine
No, život će mi uskoro prirediti bliže, emotivnije i značajnije susrete sa likom i delom Nikole Tesle. Neplanirano ću biti u posedu informacija pa i predmeta koji svedoče o njegovom životu. Slučajno - ili možda ne - prst sudbine me je u više navrata postavljao u središte zanimljivih i vanredno značajnih istorijskih izvora i istraživanja. Preda mnom se ukazivala nepoznata građa, nepoznati Tesla, a moja velika čast i obaveza bile su i ostale da dragocena saznanja podelim sa svetom i, ponajpre, sa mojim zemljacima.
Krenimo - od početka. Fond Muzeja knjige i putovanja o Tesli započeo sam kada mi je bilo četrnaest godina, kada sam u pradedinoj biblioteci naišao na prvo izdanje „Hajduk Stanka“ Janka Veselinovića, rođenog u Mačvi, u neposrednoj blizini mesta odakle su moji preci po majci, te prema kojem takođe gajimo naročitu toplinu i poštovanje. Na prvoj strani prvog izdanja iz 1896. godine može se pročitati ovakva posveta:
JUNAKU NAŠEGA DOBA,
velikom Srbinu NIKOLI TESLI
Devetnaesti vek plete Ti venac slave. Dopusti i meni da u nju pletem jedan cvetak sa naših polja, cvetak prost, ali poškropljen krvlju i orošen suzom naših predaka. Njegov miris neka Te seća Tvoje otadžbine, neka Te seća onih zanosnih priča o junaštvu i požrtvovanju, kojima Te je Tvoja srpska majka u detinjstvu zapajala.
Primi ga, Srbine, onako srdačno kao što Ti ga srdačno pruža.
Tvoj veliki poštovalac
JANKO M. VESELINOVIĆ
Dvojica velikana tako su značajno uticala na moje detinjstvo. Kada sam mnogo kasnije, 2015. godine, u ime udruženje Adligat potpisao protokol o saradnji sa SANU, koji je uključivao zamašan projekat spasavanja knjiga - starih izdanja akademije koja su godinama čamila u podrumima, naišao sam na više hiljada naučnih zbornika posvećenih Nikoli Tesli. Pred mojim timom našao se nemoguć zadatak: šta raditi sa nekoliko hiljada istovetnih knjiga? Mnogi su me ubeđivali da je najlakše, ujedno jedino isplativo rešenje - poslati ih na stari papir. Sve druge opcije zahtevaju ozbiljan fizički napor, izdašne troškove i mogu da traju mesecima, ako ne godinama. Nisam se dvoumio ni sekunda. Odlučio sam se za najkomplikovaniju opciju - da se knjige spasu i da se zatim besplatno razdele seoskim, školskim, bolničkim, čak i zatvorskim bibliotekama. To sam osećao kao ličnu dužnost i vraćanje duga Tesli koji svako od nas nosi. Mora se ukazati poštovanje samom Tesli, ali i autorima koji su te knjige sastavljali, u njih utkali veliko poznavanje nauke i istorije, odvojili veliki trud, a zatim i Akademiji, koja je utrošila znatna finansijska sredstva da se ta dela odštampaju. Svaka druga opcija činila mi se kao greh prema svima njima, ali i našem narodu u celini, jer bi se jedan važan trag o Tesli, umesto na hiljade korisnih mesta, našao na đubrištu.
Pisma dva naučnika
Muzejima Adligata svakodnevno prolazi veliki broj ljudi, u proseku oko deset hiljada godišnje. Neretko nam razne umetnine nude i na otkup. Tako se pojavio jugoslovenski diplomata, koga nisam poznavao, sa ponudom da otkupim dva izuzetno važna i široj javnosti nepoznata pisma Nikole Tesle koja svedoče o bliskosti i uzajamnom poštovanju Tesle i Pupina. Instinktivno sam osetio da ovu veliku kulturno-istorijsku vrednost našeg naroda moram da sačuvam da ne završi zauvek sakrivena u rukama nekog sebičnog bogataša i ostane sasvim nedostupna nauci i javnosti.
Posle nabavke pisama, Teslina zbirka u Adligatu je naglo porasla sa velikim brojem poklonjenih knjiga posvećenih ovom naučniku i ona sada broji više od stotinu naslova. U međuvremenu smo otkupili originalni ček koji je ispisao Tesla, a jedna donatorka iz Indonezije je Adligatu poslala na poklon originalnu belešku Tomasa Edisona da bude izložena pokraj Teslinih pisama.
Mnogo godina nakon što sam to poželeo, ukazala mi se prilika da tokom posete Njujorku provedem noć u sobi u kojoj je živeo, radio i preminuo Nikola Tesla. Bila je to noć za pamćenje, kako zbog Tesle i svega onoga što mi znači, tako i zbog neverovatne birokratske zavrzlame u kojoj sam se iznenada našao.
Tako se zatvorio svoj Teslin krug. Ali se Teslin krug Adligata svakodnevno okreće sa svakim znatiželjnim pogledom i raširenim zenicama đaka koji sa uzbuđenjem slušaju predavanja kustosa o Nikoli Tesli i Mihajlu Pupinu i mnogim drugim zanimljivostima.
Moja lična preplitanja sa Teslom po svetu, prošarana naporima celog mog tima i nesebičnom zalaganju velikog broja dobronamernika i ljubitelja kulture, stvorila su Zbirku Nikole Tesle u sedištu Adligata.
