AFERA: Beograd ushićeno dočekao Tagora, a onda izbio skandal zbog - Gandija!

Pre tačno sto godina Beograd je priredio veličanstven doček jednom - pesniku! Novine su na po dve strane pisale o njegovim šetnjama gradom, posetama restoranima, predavanjima... onako kako danas pišemo o holivudskim zvezdama.

Svečani ručak u "Srpskom kralju"

Ko god je držao do sebe, hteo je da uživo vidi autora zbirke pesama „Gradinar“, a kad je voz najzad, sa zakašnjenjem od 20 minuta stigao, i kad se pojavio pesnik „u crnoj mantiji, sa srebrnom dugom kosom i lelujavom bradom, sa klasičnim svetiteljskim likom...“, usledila je erupcija oduševljenja. Pesniku je prišla gospođa Milica Mimi Velmar-Janković (književnica, majka potonje čuvene spisateljice i akademika Svetlane Velmar-Janković) i predala mu u znak dobrodošlice veliki buket cveća, a on se na engleskom zahvalio za srdačan doček. Praćen frenetičnim klicanjem, zatim je ušao u auto i odvezao se u hotel „Palas“ - gde je za njega i pratnju (dve ćerke, zet i unuka) bio rezervisan veliki apartman na četvrtom spratu.

Tu je primao novinare, između ostalih mladog Predraga Milojevića, u Politici ispod intervjua sa Tagorom potpisan samo sa „M“, i Stanislava Vinavera, docnije poznatog književnika. On je radio u dnevnom listu Vreme, a indijskog pesnika je u tekstu oslovljavao sa „majstore“.

Jugoslovenska sekcija Pen kluba je u „Srpskom kralju“ priredila ručak za svog uglednog gosta, a on je te i sledeće večeri držao predavanja za građanstvo u novom zdanju Univerziteta i na Kolarcu. Oba puta „okupio se ceo Beograd“.

Vreme je pisalo: „Sala je bila prepuna, naknadno su unesene nove stolice, ljudi su se gušili. Oni koji nisu mogli naći mesta skupili su se pred Univerzitetom da bar vide velikog pesnika, klicali su mu.“

I onda se desio pravi skandal: „Čim se Tagor pojavio za katedrom“, izveštava Vreme, „nastao je oduševljen pljesak, ali se začulo i nekoliko zvižduka s galerije. Nekoliko dečaka odozgo je zviždalo Tagoru i prekidalo mu govor uzvicima ‘Dole Tagor!’ i ‘Živeo Gandi!’. Ovo je jako uzdrmalo gosta, koji nije mogao da shvati u čemu je stvar. U isto vreme poleteli su s galerije i mnogobrojni leci u kojima se na engleskom i srpskom, pod potpisom Ljubomira Micića i Branka Ve Poljanskog, Tagor naziva najgorim imenima i saopštava mu se da je srpsko gostoljublje laž.“ Oštro mu je zamereno što nije svojevremeno prišao Gandiju, vođi indijskog nacionalnog pokreta za nezavisnost, i stavio mu se u službu. Celu ovu akciju, koja je skandalizovala građanstvo, priredili su pripadnici avangardnog umetničkog pokreta okupljeni oko časopisa Zenit, čiji je urednik bio pesnik i kritičar Ljubomir Micić. Dvadesetak dana kasnije časopis je zabranjen, možda i kao osveta zbog ove akcije.

Velika duša i božanski učitelj

Čuveni borac za oslobođenje Indije od britanskog kolonijalizma Gandi i Tagor inače bili su prijatelji. Upravo je Tagor prvi nazvao Gandija Mahatma (velika duša), dok je Gandi pesnika oslovljavao sa Gurudev (božanski učitelj). I jedan i drugi imali su isti cilj - slobodnu i ujedinjenu Indiju, ali su imali različite poglede na način ostvarenja tog cilja.

Gandi je bio politički pragmatičar i vođa masovnog pokreta, danas bismo rekli da je bio populista koji je indijski nacionalizam koristio za ujedinjavanje naroda protiv britanske kolonijalne vlasti. Tagor je bio izraziti kosmopolita i smatrao je da nacionalizam unosi isključivost, agresiju i podela među ljudima. Verovao je u intelektualni savez sveta i sintezu kultura Istoka i Zapada.

Gandi je 1921. godine pokrenuo masovni Pokret nesaradnje, pozivajući na bojkot britanskih institucija, škola i robe. Tagor se ovome protivio. Smatrao je da je bojkot zapadnih škola duhovno izolovanje Indije. Verovao je da Indija treba da uči od Zapada u oblastima nauke i tehnologije, dok Zapad treba da uči od Indije o duhovnosti.

"Sveštenik pesničke liturgije"

Vreme opisuje atmosferu na predavanju pošto su izgrednici izbačeni iz sale: „Tagor govori lagano, melodično, gotovo pevajući. Utisak je veoma jak, otmen i čudan... Tagor krivi evropsku kulturu da je izgubila svoje duhovno obeležje i postala nezasita materijalnih blaga... Liči, kad govori, na proroka i na sveštenika pesničke liturgije.“

Posle predavanja dve studentkinje književnosti, obučene u narodnu nošnju, predale su pesniku velike bukete cveća, a studentkinja filozofije, takođe u narodnoj nošnji, okitila je njegovu sedu glavu lovorovim vencem. Ondašnji reporteri su zapisali da su ovacije pesniku bile beskrajne, a kada je izašao sa Univerziteta na ulicu, gomila omladine okružila je sa svih strana njegov automobil i klicanjem ga pozdravila i ispratila sve do hotela.

Pola sata pre ponoći, nakon dvodnevnog boravka, pesnik se s pratnjom ukrcao na voz za Sofiju, odakle je produžio za Solun i Carigrad, čime je okončao veliku evropsku turneju.

Momčilo Petrović