"Kada vozim, osećam se kao ptica na nebu": Lekarska greška je Nemanju vezala za kolica, a danas u njima leti kao ptica
Nemanja Radičević (30) iz Kraljeva nije imao detinjstvo kao druga deca, pošto je rođen s deformitetom kičme. Dok su se njegovi vršnjaci igrali, on je dane provodio u bolnici boreći se da stane na noge! Uspeo je u tome, ali lekarska greška ga je vezala za invalidska kolica sa njegovih osam godina.
Uprkos tome, ovaj dečko je dokaz da se snovi mogu ostvariti. On je danas jedini WCMX (motokros u kolicima) vozač u Srbiji i na Balkanu. Nemanja se prvi put sa ovim sportom upoznao pre 15 godina, i to sasvim slučajno, a to je, kako nam je rekao, bila ljubav na prvi pogled. U pitanju je ekstremni sport u kojem takmičari u invalidskim kolicima izvode trikove na rampama i stazama, slično skejtbordu ili BMX-u.
- Rođen sam s deformitetom kičme, dijagnoza je spina bifida, rodio sam se bez pršljena L4 i zbog toga ne hodam. Generalno, moj život se do osme godine svodio na operacije, banje i oporavak. Malo vremena sam provodio u školi i napolju s drugarima. Imao sam dosta dobrih operacija, doktori su to dosta dobro izvodili. Sa četiri i po godine sam hodao sa dva aparata, potpazušnim štakama i miderom koji drži kičmu i karlični deo - priča za Kurir ovaj mladić vedrog duha.
Kobna operacija
S vremenom je napredovao, sa šest godina je hodao samostalno, pomoću lakatnih štaka.
- Nosio sam aparate koji su išli preko kolena. Nastavio sam da vežbam. Na poslednjoj operaciji je doktorka koja nije ni trebalo da me operiše napravila grešku na kičmi i poništila sve prethodne operacije i moj trud, vratila me u kolica - kaže.
Njegovi roditelji su nakon toga odlučili da odustanu od daljih operacija i da ga puste da bude dete.
- Krećem u školu, drugari neće da se druže sa mnom... Tada sam se susreo s diskriminacijom, odbijanjem društva, s prvim velikim borbama u životu. Kao tako mali sam moraš da se izboriš za svoje mesto - ističe Nemanja.
Oduvek je, kako kaže, bio nemirnog duha.
- Pravi mali zvrk, kao navijen, pun energije, tako sam se i kretao kroz život. Sa WCM-om sam se upoznao sasvim slučajno. Slušao sam pesmu na Jutjubu i sa strane je bila jedna slika. Video sam neka atraktivna kolica i ušao da pogledam o čemu je reč. Tu je bio čovek koji je pokrenuo taj sport i zaljubio sam se u WCMX na prvi pogled - priseća se on:
- Vozio sam drndava kolica, ali pre toga sam se uvek zezao, glupirao, terao druge da me vuku bajsom, spuštao se nizbrdo. Oduvek je to bilo u meni, ali tada se sve uobličilo.
Najveći ventil
Nije imao specijalna kolica koja bi mu omogućila da se bavi ovim ekstremnim sportom.
- Kolica su koštala mnogo, taj novac je za nas bio misaona imenica. Sve je počelo od jednog Jutjub snimka vožnje u kolicima za koji me je ujak nagovorio da ga okačim. Snimak je video Rok Skele, vlasnik bord šopa, koji je stupio u kontakt s mojom majkom i sa mnom. Organizovao je humanitarnu žurku u Beogradu, doplatio ostatak novca koji je nedostajao i kupio mi prva kolica. Nakon toga sam ozbiljnije ušao u taj sport - zahvalan je on.
Roditelji su bili u strahu, pokušali su da ga odvrate od te ideje.
- Kada to radim osećam se kao ptica na nebu, to mnogo volim, i s vremenom su počeli da se privikavaju. Za mene je ovaj sport način da se iskažem i da pokažem ljudima da kolica ne moraju da budu teret, već da mogu da se shvate kao igračka i najveći ventil u životu - kaže nam.
