"TO JE PRAKTIČNO OTVOREN POZIV LOPOVU DA VAM OBIJE STAN" Evo kako da zaštitite stan od provalnika, jednu grešku svi prave

U vreme kada veliki broj građana odlazi na godišnje odmore i ostavlja stanove prazne, pitanje bezbednosti stambenih zgrada ponovo izbija u prvi plan. Ovo je period kada kažu, lopovi najčešće tipuju objekte, osmatrajući poštu, spuštene roletne i objave na društvenim mrežama i tako traže i potencijalne mete.

- To su uglavnom specijalizovane grupe izvršilaca krivičnih dela koje ciljaju stanove, kuće, vikendice i druge objekte. Najčešće biraju trenutak kada su oni nezaštićeni, odnosno kada vlasnici ili stanari nisu prisutni. Međutim, objekti se danas mogu zaštititi na različite načine - video nadzorom, blindiranim vratima, kvalitetnim prozorima i drugim sistemima zaštite - rekao je Ćirović.

Nepažnja građana može olakšati posao lopovima

Upozorio je da određene navike i ponašanje građana mogu privući pažnju kriminalaca koji pažljivo biraju svoje mete.

- Jedna stvar koja je veoma važna - ljudi se često sami izlažu riziku. Kada odu na odmor ili neko daleko putovanje, neretko objavljuju na društvenim mrežama gde se nalaze, kako provode vreme i koliko će biti odsutni. To je praktično otvoren poziv onima koji vrebaju. To je jedna vrsta tipovanja. Sa druge strane, profesionalni lopovi često danima posmatraju objekte. Prate da li su spuštene roletne, da li se sanduče puni, da li se kapija otvara, odnosno da li neko dolazi i odlazi iz kuće. Kada su u pitanju krađe većih količina novca ili vrednog nakita, najčešće je reč o prethodno tipovanim stanovima - naveo je.

Kako je Premović objasnio, krivična dela se ne dele prema tome da li je neko "sitni" ili "krupni" lopov, već prema načinu izvršenja i posledicama dela.

- Nije reč o "sitnim lopovima", jer je lopov zapravo posledica izvršenog krivičnog dela krađe. Pravo ne prepoznaje podelu na sitne i krupne lopove, već se gleda šta je predmet krađe i na koji način je delo izvršeno. Naravno, zakon razlikuje različite oblike krađe. Kada je reč o obijanju stana, ormara ili drugih zatvorenih prostora, to se prema Krivičnom zakoniku tretira kao teška krađa. Za takva dela predviđene su i ozbiljnije kazne - od jedne do osam godina zatvora, u zavisnosti od okolnosti slučaja - rekao je.

Od čega zavisi da li su snimci sa nadzornih kamera na sudu validni kao dokaz, odgovorio je:

- Dakle, ključna razlika je u tome da li je reč o tuđoj imovini i na koji način je delo izvršeno. Obijanje sopstvenog ormara nije krivično delo, ali obijanje tuđeg jeste. Snimci sa nadzornih kamera mogu biti validan dokaz na sudu, ali pod jednim uslovom - da je jasno istaknuto obaveštenje da objekat ima video nadzor. Formalno-pravno može da bude problem, jer osoba koja je snimana može da tvrdi da nije bila obaveštena o postojanju nadzora. Zato je važno da postoji jasno upozorenje i oznaka da je prostor pod video nadzorom. Formalno-pravno takav snimak može biti sporan za uvrštavanje u spise predmeta, ali suštinski, kada sudija vidi snimak i okolnosti slučaja, on može imati značaj u postupku - za emisiju "Redakcija", upozorio je Premović.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 9 za korisnike SBB EON, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs