Crvena slova koja Srbi ne smeju da zaborave! U avgustu stižu veliki praznici, a ova verovanja i običaji se poštuju vekovima
Jedan od najpoštovanijih praznika u srpskom narodu, Ognjena Marija, koja se obeležava 30. jula, uvod je u period ispunjen velikim crkvenim praznicima tokom avgusta. Već od prvih dana narednog meseca u kalendaru se nižu značajni datumi koje vernici obeležavaju molitvom, odlaskom u crkvu i poštovanjem brojnih narodnih običaja i verovanja.
Ognjena Marija posvećena je Svetoj velikomučenici Marini, a u narodu važi za jedan od "ognjenih" praznika. Veruje se da tog dana ne treba obavljati teške fizičke poslove, naročito na njivama i u polju, jer se praznik dovodi u vezu sa zaštitom od požara, groma i drugih nepogoda.
Sveti Ilija – gromovnik i jedan od najpoštovanijih svetitelja
Prvi veliki praznik u avgustu je Sveti prorok Ilija, koji se obeležava 2. avgusta i označen je crvenim slovom u crkvenom kalendaru.
Sveti Ilija spada među najpoštovanije svetitelje u srpskom narodu, a običaji vezani za njegov praznik gotovo su isti u svim krajevima Srbije. U narodnom predanju ubraja se među "ognjene svece", pa se veruje da upravlja gromovima i munjama i da, po Božjoj zapovesti, izgoni zlo sa neba.
Narodna verovanja kažu i da nakon Svetog Ilije počinju da popuštaju letnje žege, noći postaju svežije, dok se oko ovog datuma često očekuju kiša i grmljavina.
Sveti Pantelejmon – praznik velikog iscelitelja
Srpska pravoslavna crkva zatim 9. avgusta proslavlja Svetog velikomučenika Pantelejmona, jednog od najpoštovanijih svetitelja među Srbima.
Veruje se da su njegove mošti, koje se čuvaju u manastiru Hilandar, čudotvorne, kao i njegova ikona, zbog čega mu se mnogi vernici obraćaju u molitvi za zdravlje i isceljenje.
Počinje Gospojinski post – običaji vezani za vodu i bosiljak
Praznikom Svetih mučenika Makaveja, koji se obeležava 14. avgusta, počinje Gospojinski post, jedan od četiri velika višednevna posta u pravoslavlju. Post traje 15 dana i završava se na Veliku Gospojinu.
Za ovaj praznik vezuju se brojni narodni običaji. Posebno mesto ima bosiljak, koji se smatra svetom biljkom i simbolom zdravlja, sreće i blagostanja. Mnogi upravo na ovaj dan sade bosiljak i čuvaju ga u domu ili ispred ulaznih vrata.
Prema narodnom verovanju, na praznik Makaveja ne treba se kupati u rekama i drugim velikim otvorenim vodama, jer se smatralo da se upravo tog dana događalo najviše davljenja.
Preobraženje Gospodnje – dan kada se, prema verovanju, menja cela priroda
Jedan od najvećih hrišćanskih praznika, Preobraženje Gospodnje, obeležava se 19. avgusta i ubraja se u 12 najvećih Hristovih praznika.
Praznik je posvećen sećanju na Hristovo preobraženje na gori Tavor, kada se, prema Jevanđelju, pred apostolima Petrom, Jakovom i Jovanom pojavio u božanskoj slavi, dok su uz njega bili prorok Ilija i Mojsije.
Preobraženje je poznato i kao letnje Bogojavljenje, jer se, prema hrišćanskom predanju, tada otvorilo nebo i začuo glas Boga Oca.
Pošto praznik uvek pada tokom Gospojinskog posta, trpeza je posna. U narodu se veruje da se upravo na Preobraženje menja priroda, zbog čega postoji izreka da se tada "preobražavaju i voda i gora". Takođe, prema starom verovanju, ovo je poslednji dan u godini kada se valja kupati u rekama.
Velika Gospojina – završetak posta i jedan od najvećih praznika
Krajem meseca, 28. avgusta, vernici obeležavaju Veliku Gospojinu, odnosno Uspenije Presvete Bogorodice, jedan od najvećih praznika posvećenih Majci Božijoj.
Crkva tog dana proslavlja uspomeni na trenutak kada se Presveta Bogorodica upokojila i uznela na nebo. Zbog velikog poštovanja koje uživa među vernicima, narod je često naziva i Velika Gospođa.
Bogorodica se smatra zaštitnicom Svete Gore, kojoj su posvećeni brojni manastiri i crkve, a ovaj praznik ujedno označava i završetak dvonedeljnog Gospojinskog posta. Za mnoge porodice u Srbiji Velika Gospojina je i krsna slava, pa se ovaj dan obeležava svečano, uz okupljanje porodice i prijatelja.
