Majka ili otac? Naučnici otkrili koji roditelj prenosi kognitivne sposobnosti: Očevi utiču na građu tela, ali tajna dečjeg mozga krije se na drugom mestu!
Pitanje odakle dolazi inteligencija zbunjuje naučnike decenijama. Iako genetika igra ulogu, istraživanja pokazuju da priča nije ni približno tako jednostavna. Pored gena, značajnu ulogu igraju i okruženje, vaspitanje i kvalitet odnosa između deteta i roditelja.
Prema YourTango, neka istraživanja se zasnivaju na saznanju da se određeni geni povezani sa kognitivnim sposobnostima nalaze na X hromozomu. Pošto žene imaju dva X hromozoma (XX), a muškarci jedan X i jedan Y hromozom (XY), veća je verovatnoća da će dete naslediti takve gene od majke.
Studija Univerziteta u Pekingu pokazala je da geni na X hromozomu mogu igrati važnu ulogu u razvoju inteligencije. Istovremeno, istraživači su otkrili da geni na očevom Y hromozomu imaju veći uticaj na određene fizičke karakteristike.
Važno je, međutim, naglasiti da su ključni eksperimenti sprovedeni na miševima. Iako su naučnici pronašli određene sličnosti kod ljudi, stručnjaci upozoravaju da se inteligencija ne može objasniti samo jednim hromozomom ili uticajem jednog roditelja. To je veoma složena osobina, čije poreklo uključuje veliki broj različitih gena.
Eksperimenti na miševima pokazali su još jedan zanimljiv obrazac. Životinje sa više majčinih gena razvile su veći mozak i manja tela, dok su miševi sa više očevih gena imali veća tela, ali manji mozak. Iako ovi rezultati pružaju zanimljiv uvid u to kako genetika funkcioniše, oni se ne mogu direktno primeniti na ljude.
Ljubav i podrška su podjednako važne
Razvoj sposobnosti deteta nije pod uticajem samo nasleđa. Istraživači sa Univerziteta u Vašingtonu otkrili su da kvalitet ranog odnosa između majke i deteta takođe igra važnu ulogu.
Tokom sedmogodišnje studije pratili su porodice i otkrili da deca koja su dobijala više emocionalne podrške od svojih majki i čije su razvojne potrebe bolje prepoznate imaju, u proseku, 10 odsto veći hipokampus. To je deo mozga važan za pamćenje, učenje i upravljanje stresom.
Ovi rezultati ukazuju da toplina, osećaj sigurnosti i podržavajuće porodično okruženje značajno doprinose razvoju dečjeg mozga, prenosi "N1info.si".
Inteligencija je rezultat višestrukih faktora
Savremena nauka se sve više slaže da inteligenciju ne određuju samo geni. Na nju utiču i kvalitet vaspitanja, obrazovanja, ishrane, zdravlja, životnih iskustava i podsticajnog okruženja.
Iako neka istraživanja sugerišu da majčini geni mogu igrati nešto veću ulogu u određenim aspektima razvoja mozga, stručnjaci naglašavaju da su sposobnosti deteta rezultat složene interakcije naslednih faktora i okruženja. Zato ljubav, podrška i podsticajno porodično okruženje ostaju među najvažnijim faktorima zdravog razvoja deteta.
Kurir.rs/RTCG
