FASCINANTNO OTKRIĆE NAUČNIKA! I ljudi mogu da razviju "SUPERMOĆ" poput slepih miševa: Potrebno je samo 10 nedelja i ovo dešava u vašem mozgu!
Nova istraživanja pokazuju da i slepe, ali i osobe koje vide – mogu relativno brzo da savladaju eholokaciju pomoću zvukova koje sami proizvode.Obuka ne samo da omogućava snalaženje u prostoru, već dovodi i do merljivih promena u strukturi i funkcionisanju mozga.
Eholokacija je jedan od najzanimljivijih načina na koji životinje, poput slepih miševa i kitova, pronalaze put kroz okolinu. Emitujući zvukove i analizirajući odjeke koji im se vraćaju, ove vrste mogu da prepoznaju predmete i prepreke u svom okruženju.
Poznato je da i ljudi mogu da koriste ovaj mehanizam, a nova istraživanja pokazuju da je za njegovo savladavanje potrebno daleko manje vremena nego što se ranije mislilo.
Studija objavljena 2021. godine u naučnom časopisu PLOS One, koju su sproveli istraživači sa Univerziteta Daram u Velikoj Britaniji, pokazala je da i slepe osobe i osobe koje vide mogu da nauče eholokaciju pomoću kratkih zvukova koje proizvode ustima, nakon samo deset nedelja obuke.
Ovu tehniku već koriste pojedine osobe sa oštećenim vidom, ponekad oslanjajući se na zvuk koji nastaje udarcem belog štapa umesto na klik koji proizvode ustima. Rezultati studije, međutim, ukazuju da je ova veština dostupna mnogo širem krugu ljudi.
Deset nedelja obuke promenilo je način na koji mozak obrađuje informacije
Deo istog istraživačkog tima kasnije je objavio novu studiju u časopisu Cerebral Cortex, u kojoj su naučnici ispitivali kako je desetonedeljna obuka uticala na fizičku strukturu mozga kod 26 učesnika.
Istraživači su analizirali snimke primarnog vizuelnog korteksa (V1), zaduženog za obradu vizuelnih informacija, kao i primarnog slušnog korteksa (A1), koji obrađuje zvukove.
Rezultati su pokazali da je kod slepih, ali i kod osoba koje vide, primarni vizuelni korteks tokom obuke razvio osetljivost na zvučne odjeke nastale tokom eholokacije.
- Ovde po prvi put pokazujemo funkcionalne i strukturne promene u primarnim čulnim oblastima V1 i A1 kod slepih osoba i osoba koje vide, koje su u odraslom dobu naučile eholokaciju zasnovanu na klikovima - navode istraživači u objavljenom radu.
- Ovi rezultati predstavljaju važan nalaz u odnosu na prethodne studije, koje su plastičnost mozga kod slepih i osoba koje vide uglavnom pronalazile u višim čulnim oblastima - dodali su.
Istraživanje ukazuje da činjenica da li osoba vidi ili ne vidi ne utiče presudno na sposobnost mozga da se prilagodi ovakvoj vrsti učenja. Drugim rečima, nije neophodno dugotrajno odsustvo jednog čula kako bi mozak postao osetljiviji na informacije koje dolaze preko drugog.
Iako su pojedine strukturne promene bile različite kod slepih i osoba koje vide, ukupni rezultati pokazuju da većina ljudi ima sposobnost da nauči eholokaciju.
- Ovo pruža snažan dokaz da sposobnost primarne čulne oblasti (V1) da postane osetljiva na informacije koje dolaze iz drugog čula – u ovom slučaju zvučne odjeke – predstavlja normalnu osobinu tipičnog odraslog ljudskog mozga - ističu autori studije.
Istraživanje delfina i kitova otkriva nove tragove o funkcionisanju mozga
Dodatni uvid u način na koji eholokacija menja mozak donelo je istraživanje objavljeno 2025. godine u časopisu PLOS One, koje su sproveli naučnici iz Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije.
Za razliku od prethodne studije, koja je pratila efekte deset nedelja obuke kod ljudi, ovo istraživanje bavilo se promenama nastalim tokom približno 30 miliona godina evolucije kod delfina i usatih kitova.
Naučnici su analizirali slušne sisteme mozga tri delfina, koji koriste eholokaciju, i jednog usatog kita, koji ne koristi ovaj mehanizam, ali se ipak u velikoj meri oslanja na sluh kako bi se kretao u mračnom okruženju.
Iako su pronašli brojne sličnosti, jedna razlika se posebno izdvojila: kod delfina je nervna veza koja vodi ka malom mozgu, odnosno cerebelumu, bila znatno snažnija.
- Iako su neuronaučnici dugo smatrali da je cerebelum pre svega centar za ravnotežu i kontrolu pokreta, noviji dokazi snažno ukazuju da on služi kao centar za integraciju čulnih i motoričkih informacija i, što je još važnije, kao centar za brzo predviđanje - rekao je biolog Piter Tajak iz Okeanografske institucije Vuds Hol u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ovi rezultati pokazuju da naučnici još uvek imaju mnogo toga da otkriju o tome kako eholokacija utiče na mozak. Kod delfina su se najznačajnije adaptacije pojavile u regijama koje su bliže povezane sa čulom dodira nego sa vidom. Istraživači ističu da će prikupljanje većeg broja podataka omogućiti bolje razumevanje ne samo eholokacije, već i načina na koji mozak ljudi i životinja istovremeno koristi različita čula.
- Tehnologija je konačno dostigla nivo koji nam omogućava da počnemo da otkrivamo tajne ovih misterioznih nervnih sistema i razumemo kako oni funkcionišu - rekao je morski naučnik Piter Kuk sa koledža Nju Koledž na Floridi.
Kurir.rs/RTS
