Batut izdao upozorenje za leto! Ove namirnice mogu da vas pošalju pravo kod lekara, evo šta nikako ne smete da radite
Visoke letnje temperature ne donose samo probleme zbog vrućina, već povećavaju i rizik po zdravlje kada je reč o ishrani i bezbednosti namirnica.
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" upozorava građane da tokom najtoplijih meseci posebnu pažnju obrate na unos tečnosti, izbor hrane, ali i pravilno čuvanje i pripremu namirnica kako bi se izbegla trovanja hranom i crevne infekcije.
- Tokom letnjih meseci visoke spoljašnje temperature utiču na fiziološke potrebe organizma, ali i na bezbednost i zdravstvenu ispravnost namirnica. Zbog toga je neophodno prilagoditi način ishrane i unos tečnosti, a posebnu pažnju posvetiti pravilnom čuvanju i bezbednoj pripremi hrane, kako bi se smanjio rizik od trovanja hranom.
Pravilna ishrana tokom leta
- Tokom letnjih meseci, usled povišenih spoljašnjih temperatura i pojačanog znojenja, neophodno je obezbediti dovoljan unos tečnosti kako bi se sprečila dehidratacija. Preporučuje se unos najmanje 1,5 do 2 litra vode dnevno (8–10 čaša), a kod osoba izloženih visokim temperaturama ili većem fizičkom naporu i više. Najbolji izbor su voda, rashlađeni biljni čajevi (poput čaja od nane) i sveže ceđeni voćni sokovi. Ne preporučuje se unos gaziranih napitaka, kafe i alkohola.
- Ishrana tokom letnjih meseci treba da se zasniva na većem unosu svežeg sezonskog voća i povrća, kao važnih izvora vode, vitamina, minerala i dijetetskih vlakana. Prednost treba dati svežem povrću, kao i povrću pripremljenom kuvanjem, kuvanjem na pari ili grilovanjem.
- Od mlečnih proizvoda preporučuje se izbor nemasnih ili manje masnih proizvoda, kao što su jogurt, kiselo mleko i mladi sir, dok je poželjno ograničiti unos punomasnih sireva, kajmaka, pavlake i maslaca.
- Kada je reč o namirnicama životinjskog porekla, prednost treba dati ribi, piletini i ćuretini, uz izbegavanje prženja i pohovanja. Preporučuju se kuvanje, pečenje ili grilovanje. Smanjiti unos suhomesnatih proizvoda i masnijeg mesa.
- Žitarice treba svakodnevno umereno unositi, po mogućstvu u obliku integralnih proizvoda, dok lisnata testa i masna pekarska peciva treba konzumirati što ređe.
- Obroci treba da budu redovni, češći i manje obilni (obavezan doručak, lagan ručak, lagana večera i dve dnevne užine). Preskakanje obroka tokom dana, a zatim uzimanje jednog obilnog obroka u večernjim satima, dodatno opterećuje organe za varenje.
Pravilno čuvanje namirnica
Tokom leta hrana se znatno brže kvari, naročito namirnice životinjskog porekla, pa je pravilno čuvanje i rukovanje namirnicama od presudnog značaja za sprečavanje trovanja hranom, upozorava "Batut".
- Najosetljiviji su meso, riba, jaja, mleko i mlečni proizvodi. Ove namirnice treba čuvati u frižideru i poštovati preporučeni rok upotrebe. Kuvana jela treba ohladiti što pre nakon pripreme i čuvati u frižideru najduže dva do tri dana.
Poseban oprez potreban je kod hrane koja sadrži sirova ili nedovoljno termički obrađena jaja, kao što su domaći kremovi, majonez ili pojedine poslastice, zbog mogućeg prisustva bakterije Salmonella. Jaja treba dobro termički obraditi, a proizvode sa sirovim jajima izbegavati tokom leta.
- Zbog mogućnosti razvoja mikroorganizama, sladoled je potrebno kupovati isključivo u objektima koji obezbeđuju adekvatne uslove čuvanja. U slučaju prekida hladnog lanca i otapanja proizvoda, ponovno zamrzavanje nije bezbedno, jer niske temperature ne uništavaju mikroorganizme, već samo privremeno zaustavljaju njihov rast i razmnožavanje.
- Sveže voće i povrće pre upotrebe treba temeljno oprati pod mlazom hladne vode. Preporučuje se da se do trenutka pripreme povrće čuva neoprano u papirnim kesama u frižideru.
- Žitarice, brašno i suvo voće treba čuvati na suvom, hladnom i tamnom mestu, najbolje u dobro zatvorenim staklenim posudama.
- Hleb je najbolje čuvati u papirnoj ili platnenoj vreći kako bi zadržao svežinu.
Higijena je najbolja zaštita
Bezbednost hrane ne zavisi samo od njenog kvaliteta, već i od higijene tokom rukovanja hranom i pripreme obroka.
Neophodno je:
- prati ruke pre pripreme hrane i pre jela;
- održavati čistim radne površine, pribor i posuđe;
- koristiti odvojene daske i pribor koji se koristi za pripremu sirovog mesa i ostalih namirnica;
- zaštititi hranu od insekata i glodara;
- redovno uklanjati otpad iz kuhinje.
Posebno treba izbegavati konzumiranje hrane koja je više sati stajala na sobnoj temperaturi, naročito mesa, mesnih prerađevina, proizvoda od mlevenog mesa, jela sa majonezom, kremova i mlečnih proizvoda, čak i kada izgled, miris i ukus ne ukazuju na njenu zdravstvenu neispravnost.
Pravilna hidratacija, lagana i raznovrsna ishrana, redovni obroci, odgovarajuće čuvanje namirnica i dosledno održavanje higijene predstavljaju najefikasniji način da se tokom letnjih meseci sačuva zdravlje i spreče crevne infekcije i trovanja hranom, zaključuje Institut za kavno zdravlje Srbije.
