"MISLILA SAM DA ĆU DOBITI POMOĆ, A ON JE DOŠAO DA ME UBIJE": Psihoterapeut o obrascima koji mogu dovesti do tragedije: "Jedno pitanje može spasiti život"
Nasilje nad ženama ne počinje prvim udarcem. Najčešće mu prethode pretnje, kontrola, uvrede i strah koji traje godinama. Poslednji incident kod Vukovog spomenika još jednom je otvorio pitanje koliko su žene zaista bezbedne i da li se tragedije mogu sprečiti.
Zašto mnoge žrtve ćute, kome se obraćaju za pomoć i šta kao društvo moramo da promenimo, za emisiju "Crna hronika" koju vodi Slađana Nedeljković, govorili su Dragana Krunić - žrtva nasilja, Vanja Macanović, Autonomni ženski centar i Marija Milenković, psihoterapeut.
Nasilje nad ženama retko počinje iznenada. Najpre dolaze uvrede, pretnje i kontrola, a potom često i fizičko nasilje. Mnoge žene godinama žive u strahu, verujući da će se partner promeniti ili da će problem nestati. Neke pronađu snagu da odu, neke pomoć zatraže tek kada shvate da im je život ugrožen, dok neke, nažalost, tu priliku nikada ne dobiju.
- Sve je počelo od svađa, a vremenom je preraslo u fizičko nasilje. Nisam se libila da tražim pomoć. Prijavljivala sam nasilje, išla na razgovore u Centar za socijalni rad, podnosila tužbe. Imao je čak i zabranu prilaska, ali tada, u tom trenutku, to ništa nije značilo. Koliko god sam prijavljivala, nažalost, pomoć nisam dobila sve do trenutka kada je, takoreći, došao da me ubije - rekla je Krunić.
Podrška žrtvama i procena rizika
Statistika pokazuje da su nasilnici u najvećem broju slučajeva sadašnji ili bivši partneri. Iza svakog broja nalazi se žena koja je dugo pokušavala da sačuva mir u porodici, verovala obećanjima ili se plašila da će prijava samo pogoršati situaciju. Zato je važno da nijedna žena ne ostane sama kada odluči da potraži pomoć.
- Jedan od načina jeste da pozove SOS telefone ženskih organizacija. Sa njom se prolazi kroz takozvanu listu rizika, kako bi se procenilo u kakvoj se opasnosti nalazi i na koji način može da planira svoju bezbednost nakon prijave nasilja. Cilj svih SOS telefona ženskih organizacija jeste da žene prijave nasilje, ali i da nakon te prijave zaista budu bezbedne, odnosno da ne budu izložene dodatnoj opasnosti - istakla je Macanović.
Nasilje ne ostavlja samo fizičke posledice. Ono ostavlja strah, osećaj krivice i uverenje da izlaza nema. Zato je važno da znakove nasilja prepoznaju i porodica, prijatelji, komšije i kolege. Nekada jednostavno pitanje "Da li si dobro?" može biti prvi korak ka pomoći.
Borba protiv nasilja ne počinje tek kada se dogodi tragedija, već mnogo ranije.
- Dešava se da žrtva prepozna nasilje kada neko upućuje ružne reči i uvrede, ali postoje i situacije kada, čak i nakon teških fizičkih obračuna, osoba i dalje veruje da će se partner promeniti i da postoji način da se odnos popravi. Iskustvo iz prakse pokazuje da se nasilnik suštinski ne menja sam od sebe. Promena je moguća tek kada postoji adekvatna reakcija sistema, kroz sankcije, zatvorsku kaznu ili udaljavanje nasilnika iz porodice - za emisiju "Crna hronika", zaključila je Milenković.
Nasilje nad ženama nije privatni problem, već problem celog društva. Svaka prijava, svaka pružena ruka i svaka reakcija na vreme mogu nekome spasiti život. Važno je da nijedna žena ne ostane sama i da niko ne okrene glavu kada primeti da je nečija bezbednost ugrožena, jer ćutanje štiti nasilnika, a pravovremena pomoć može sprečiti novu tragediju.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
