Pavle već 10 godina živi s rakom pluća i milion metastaza: Bio sam otpisan, depresija, a dr kaže: "Dobar si. Teraj dalje!" Evo šta ga je spaslo sigurne smrti

Ravno je decenija od 2016, kad je Pavle Jelenković saznao da ima rak pluća - u poslednjem, četvrtom stadijumu. Otpisani je tada postao deo kliničke studije. Nije imao šta da izgubi, života praktično više nije ni imao. Deset godina kasnije, sada već penzioner od 72 leta, živahniji je nego ikad. Ne miruje - stalno nešto radi i gleda da ne misli na dijagnozu, koju je uveliko prevario zahvaljujući terapiji za koju je bio zamorče, a koja je danas odobrena i dostupna pacijentima. Živi je dokaz da, i kad izgleda da je sve gotovo - ne mora biti tako!

- Evo me ceo dan postavljam kanalizaciju u kući u Pazovi. Tu sam s fizičkim radnikom, govorim šta i gde, a on postavlja - krepko za Kurir priča diplomirani inženjer elektrotehnike.

- Ne mogu da mirujem. Dočekao sam penziju, ali opet nešto radim.

Sve je počelo reklo bi se bezazleno, uvećanjem žlezde na vratu, ali potom su se otvorila vrata pakla.

- Izvadili su mi tu limfnu žlezdu i biopsijom ustanovili da imam rak pluća! I to s metastazama gde hoćete, limfnih žlezda milion - kazuje čovek koji je tada već 16 godina bio bivši pušač, pa će:

- Prognoze su bile baš loše. I jedna lekarka mi kaže: "Idite vi na na Bežaniju, imaju tamo neke studije." I odem. Dr Zoran Andrić je video da odgovaram za tu njihovu studiju i ubacio me na imunološku terapiju.

Dani su mi bili preteški. Logično, na takvu dijagnozu niko ne može ostati imun.

- Dani isti - ujutru ustanem, iznerviram se da li uopšte mogu nešto da učinim, pa do 11 sati nešto petljam oko lekara, trči tamo, trči vamo, internet, gluposti. U 11 me obori depresija do dva po podne, ne mrdam. Pa opet posle podne krene, pa dignem ruke. A onda kad ustanem, opet: "Daj, Pavle, skupi snagu." Trči tamo, trči vamo. Borio sam se nekako - veli ovaj Zemunac, te nastavlja:

- Svi su me otpisali, osim supruge, pošteno je reći. Ona je govorila da je sve u Božjim rukama, da nam je svima zapisano kad ćemo gore. Imao sam pet-šest drugara, a jedan od njih me je pitao kad ću da riknem. I sve to rasteram, promenim život. Krenem da razmišljam na mesečnom i tromesečnom nivou. Drugačije i ne možeš kad ti skener na svakih mesec dana kaže da li će biti gore, da l' neće. I mogu vam reći, i pored svega što me je zadesilo, mnogo je lakši život kad razmišljaš od meseca do meseca, planovi za dve-tri godine su čista glupost. Razmišljajući šta mogu da uradim za mesec dana, napravio sam dve kuće u Pazovi i mnogo više nego dotad. Ranije sam vreme provodio s ljudima, radio drugima, a s bolešću sam se okrenuo sebi - sad se smeje.

Osim supruge, nisu ga otpisali ni lekari. Već punih 10 godina svake tri nedelje prima imunološku terapiju:

- Dosta sam bio skeptičan. Međutim, doktor Andrić kaže: "Dobar si, dobar si. Teraj dalje, teraj dalje". I tako, evo, i dalje teram.

Ali i mimo terapije i nade koju je davala, Pavle je i dalje bio skeptičan, što i ne čudi, ipak je to poslednji stadijum opake bolesti.

- Posle neke tri godine terapije doktor mi kaže da bih morao da idem na neki iks-nož u Klinički centar. A ja njemu: "Ma, ajde, batali to, doktore, šta ću tamo." I svaki put kad me sretne na hodniku, pita: "Jesi bio?" I tako me natera da odem. Uvećane te limfne žlezde, a taj iks-nož gađa tačno u tačku gde treba. I kad sam to završio, kažem doktoru u smislu da sam džabe išao: "Završio sam, sad će se to ponovo pojaviti", on će mi: "Ma neće, bićeš miran sigurno pet godina." I evo, sedam godina ništa se ne pomera na tim skenerima. I zaista malo lakše dišem - govori Pavle.

I nije samo produžio život. Dočekao je otac dvojice sinova što nije mogao ni pomisliti te 2016 - da postane i deda.

- Sin koji je tada bio student sada ima dve ćerkice. Imam dve unuke!

Malo li je...

DOBIO DIJABETES PA JE NA INSULINU

Uz karcinom je, nažalost, dobio još jednu dijagnozu:

- Pojavio mi se dijabetes, na insulinu sam. Neki lekari misle da je to možda nuspojava imunoterapije. Ali ne pada mi na pamet da odustanem od nje jer mi omogućava da budem živ. Primaš terapiju, daješ insulin i - udri dalje.

DOC. DR ZORAN ANDRIĆ: TERAPIJA DOBRO DELUJE

Doc. dr Zoran Andrić, načelnik odeljenja medikalne onkologije na Klinici za onkologiju KBC "Bežanijska kosa", kaže za Kurir da se seća kako je Pavle te 2016. ušao u kliničku studiju.

- Imao je četvrti klinički stadijum nesitnoćelijskog karcinoma pluća, što znači da je imao udaljene metastaze. I na plućima tumore, od kojih je najveći imao 45 mm. U kliničku studiju je mogao da uđe zahvaljujući tome što ima faktor PDL1 iznad 50%. To je tzv. Programmed death-ligand klase 1, koji se određuje tako što se tkivo pacijenta pošalje na imunohistohemijsko bojenje i patolog određuje nivo pozitivnosti PDL1 u procentima. Kad je PDL1 viši od 50% pa sve do 100%, terapija dobro deluje. U suprotnom, sve manje i manje - objašnjava dr Andrić i dodaje:

- I upravo zbog visokog PDL 1 kod Pavla i tako dobro deluje imunoterapija. Nakon dve godine stupio je u kompletmnu remisiju četvrtog kliničkog stadijuma. I čak nakon 10 godina i dalje je u kompletnoj remisiji na sprovedenoj imunoterapiji.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.