STUB MOSTA SLOBODE "IZRONIO" IZ DUNAVA! Šok u Srbiji i regionu usled EKSTREMNO NISKOG VODOSTAJA: Povlačenje reke otkrilo bombe, olupine brodova i KOSTI MAMUTA
Ekstremno nizak vodostaj Dunava potpuno je promenio izgled reke i ogolio obalu, ostavljajući prizore koje meštani ne pamte. Na Štrandu, omiljenom kupalištu Novosađana, povlačenje vode otkrilo je prvi stub Mosta slobode i ostavilo ga na obali, što je izazvalo čuđenje starijih sugrađana koji ne pamte ovakvu situaciju. Dok su peščani sprudovi postali atrakcija za šetače i avanturiste, stručnjaci upozoravaju da je Dunav kroz Srbijudostigao istorijski niske vrednosti.
Uporedo sa ekstremnim opadanjem nivoa reke, došlo je i do dramatičnog pada kvaliteta vode. Na Štrandu voda je na većini mesta svrstana u četvrtu klasu, što označava slab ekološki status. Usled visokih temperatura koje dostižu i 25 stepeni i niskog vodostaja, zabeleženo je ubrzano razmnožavanje algi i povećanje organskih materija, zbog čega je kupačima izdato hitno upozorenje o obaveznom tuširanju nakon kupanja.
Dok građani koriste ovaj trenutak da šetaju po suvom rečnom dnu, profesionalni lađari, ekolozi i nadležne službe su u stanju pune pripravnosti. Izraziti deficit padavina u celom toku reke upalio je crveni alarm, a suša je pogodila i susedne zemlje kroz koje protiče ova velika evropska reka.
Šta sve izranja iz Dunava: Od bombi iz Drugog svetskog rata do praistorijskih mamuta
Povlačenje Dunava duž celog toka na površinu je iznelo neverovatne, ali i opasne tajne iz prošlosti. Ispod Petrovaradinske tvrđave u Novom Sadu nađena je minobacačka granata iz Drugog svetskog rata, dok je na istom mestu nešto ranije izronila i avio-bomba.
Građani svedoče da se u isušenom koritu sada može naći svašta - od zaostale bojeve municije kalibra 7,62 mm pa sve do odbačenih stvari - pokvarenih veš mašina i lavaboa... Slična situacija je i u Hrvatskoj kod Batine, gde su uništene dve avio-bombe od po 150 kilograma, kao i u Budimpešti gde vojnici pretražuju dno kod Margaritinog ostrva.
Međutim, niske vode ne otkrivaju samo opasno oružje. U severnoj Bugarskoj, blizu sela Rjahovo, ekstremno nizak vodostaj izneo je na površinu fosilne kosti praistorijskog mamuta, što je privuklo veliku pažnju svetske naučne javnosti.
Istovremeno, rečne dubine širom toka Dunava počele su da otkrivaju davno potopljene olupine. Najpoznatiji su ostaci nemačkih ratnih brodova iz Drugog svetskog rata kod Prahova koji su pripadali crnomorskoj i dunavskoj floti, a koji već decenijama ometaju plovidbu. Ništa manje pažnje ne privlači ni brod star oko 90 godina kod Opatovca u istočnoj Hrvatskoj, gde je iz vode izronio austrijski šlep sa ugljem koji je potonuo davne 1937. godine.
Prognoza stručnjaka: Šta nas čeka u narednom periodu?
O tome kakva nas situacija očekuje i da li ima tendencije daljeg opadanja, detaljno je govorio Dejan Vladiković, hidrolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).
- Najniži vodostaji obično se beleže krajem avgusta, a ove godine ekstremno niski nivoi zabeleženi su već krajem jula. Razlog su višemesečni deficit padavina i veoma male zalihe vode u snežnom pokrivaču tokom zime - navodi Vladiković.
Prema njegovim rečima, situacija se neće brzo popraviti jer hidrološki modeli ne predviđaju obilne padavine tokom avgusta.
- Očekujemo tek sporadične padavine, koje neće biti dovoljne za oporavak vodostaja. U narednih desetak dana na delu Dunava od Bezdana do Bogojeva moguć je dodatni pad od deset do 15 centimetara, što će dodatno otežati situaciju - navodi Vladiković i upozorava da može doći do teških posledica po rečni ekosistem i privredu.
- Niski protoci znače manje rastvorenog kiseonika u vodi. Zbog visokih temperatura voda se dodatno zagreva, što može ozbiljno ugroziti riblji fond i druge organizme u rekama - navodi Vladiković.
On dodaje da su klimatske promene glavni krivac za sve učestalije ekstreme na našim prostorima i podseća da stručna javnost godinama upozorava da će se ovakve pojave sve češće smenjivati, od naglih i razarajućih poplava do ekstremno niskih vodostaja.
Lađari u problemima: Blokiran turizam i zarobljeni brodovi-hoteli
Ekstremni uslovi na vodi stvorili su ogromne muke profesionalnim lađarima i potpuno paralisali rečni saobraćaj. Predstavnik Udruženja profesionalnih lađara Srbije, Branislav Vajda, objašnjava težinu trenutne plovidbe:
- Vodostaj je ekstremno nizak. To znači da postoje ograničenja u plovidbi, kada je reč o gazu plovila i veličini konvoja - navodi Vajda.
Pored teretnog saobraćaja, u velikom problemu je i turizam. Oko 15 brodova-hotela ostalo je zarobljeno na mađarskom delu Dunava, dok je većina teretnih plovila obustavila plovidbu zbog rekordnog niskog vodostaja, saopštilo je mađarsko Ministarstvo saobraćaja i investicija. A u Srbiji, veliki brodovi jedva prolaze najkritičnije tačke kod Futoga, Žeželjevog mosta u Novom Sadu i Sremskih Karlovaca, dok dodatni bezbednosni problem prave neodgovorni pojedinci.
- Dodatni problem predstavljaju nautičari i ljudi koji se čamcima ili drugim plovilima kreću maticom reke, a ne obraćaju dovoljno pažnje. Veliki brodovi u ovakvim uslovima nemaju dovoljno prostora za manevrisanje i izbegavanje - navodi Vajda.
Vanredna situacija u tri grada i hitna sednica Republičkog štaba
Zbog istorijskog minimuma vodostaja Dunava od minus 127 centimetara, Pokrajinski štab proglasio je vanrednu situaciju na teritorijama Sombora, Kule i Vrbasa. Posledice prete da ugroze poljoprivredu i Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav, zbog čega je izdvojeno 270 miliona dinara za hitne radove na očuvanju sistema.
Povodom ove krize hitno je zasedao i Republički štab za vanredne situacije kojim je predsedavao ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. Ministarstvo unutrašnjih poslova i Dačić naložili su koordinisano delovanje celokupnog sistema kako bi se zaštitili građani, privreda i resursi.
- Ovo nije pitanje jedne institucije, već celog državnog sistema. Očekujem da svako uradi svoj deo posla, da budemo potpuno koordinisani i da iskoristimo sve raspoložive kapacitete kako bismo posledice ove situacije sveli na najmanju moguću meru - zaključio je Dačić.
Kurir.rs/Blic
· Reaguj