VANREDNE MERE ŠIROM SRBIJE! Zabranjeno kampovanje i branje pečuraka, direktor Uprave za šume otkrio zbog čega je čovek najveća opasnost

Dok se pojedini delovi Srbije bore sa širenjem afričke kuge svinja, zemlja istovremeno ulazi u period ekstremnog rizika od šumskih požara zbog visokih temperatura, dugotrajne suše i vetra. Zbog toga su na snazi stroge biosigurnosne mere, zatvaraju se pojedini prolazi kroz šume, postavljaju dezinfekcioni punktovi, uvode ograničenja za građane, a nadležne službe nalaze se u punoj pripravnosti.

Govoreći o širenju afričke kuge svinja, Nikolić je istakao da se najveća opasnost ne krije samo u divljim svinjama, već upravo u ljudskom faktoru, zbog čega je poštovanje biosigurnosnih mera od presudnog značaja.

- Puno faktora može da utiče na širenje zaraze. Divlje svinje jesu nosioci virusa i one ga prenose dalje, ali ljudski faktor je, rekao bih, jedan od glavnih prenosilaca, odnosno vektora ovog virusa. Ako pogledamo kretanje zaraze i okruge koji su trenutno obeleženi kao ugroženi, jasno je da upravo na ponašanje ljudi možemo da utičemo. Korišćenjem i doslednom primenom biosigurnosnih mera možemo najpre da zaustavimo virus tamo gde se već pojavio, a zatim i da sprečimo njegovo dalje širenje - rekao je Nikolić.

On je detaljno objasnio koje mere moraju da se primenjuju na gazdinstvima i farmama.

- Mere možemo da podelimo u dve grupe - one koje se primenjuju u šumi i na otvorenom prostoru i one koje moraju da se primenjuju na poljoprivrednim gazdinstvima i velikim farmama. Kada je reč o farmama, neophodna je potpuna primena svih biosigurnosnih mera koje je propisala Uprava za veterinu. To podrazumeva dezinfekciju obuće, odeće i vozila, postavljanje dezinfekcionih barijera, ali i izbegavanje odlazaka na druge farme, naročito u područjima gde postoji sumnja na zarazu. Ukoliko neko ipak ode u takvo područje, po povratku mora da dezinfikuje kompletnu odeću i obuću i da ih promeni pre ulaska na svoju farmu. Najbolji savet je da se u zaražena područja uopšte ne ide ako nakon toga planirate povratak među svoje životinje - naglasio je direktor Uprave za šume.

Nikolić je objasnio i zbog čega se virus pojavljuje u mestima udaljenim i po više od stotina kilometara.

- Upravo čovek najčešće nesvesno prenese virus. Inkubacija traje od četiri do dvadeset dana i neko ko je bio u zaraženom području ili je samo došao u kontakt sa nekim ko je bio tamo može virus da prenese dalje. On je izuzetno virulentan i može da se prenese preko obuće, odeće, pa čak i mobilnih telefona koje svakodnevno koristimo. Zato bukvalno svi moramo da poštujemo biosigurnosne mere ako želimo da zaustavimo njegovo širenje - upozorio je Nikolić.

Govoreći o zabranama koje su uvedene u pojedinim područjima, među kojima su kampovanje, branje lekovitog bilja i pečuraka, Nikolić je rekao da su one neophodne uprkos tome što pojedinim građanima otežavaju svakodnevni život.

- Trenutno se nalazimo u vanrednoj situaciji i vanredne situacije podrazumevaju vanredne mere. Svi moramo da budemo svesni da je sada najvažnije da poštujemo pravila i biosigurnosne mere koje su propisali nadležni organi. Zarada će doći, ali je sada mnogo važnije da sprečimo ogromnu štetu. Kada se na jednom gazdinstvu potvrdi zaraza, čak i svinje koje nisu zaražene moraju da budu eutanazirane. Nakon toga sledi kompletna dezinfekcija farme, a vlasnik narednih šest meseci do godinu dana ne može da uzgaja svinje, bez obzira na to da li mu je to jedini izvor prihoda. To predstavlja ogromnu ekonomsku štetu i upravo zato stalno apelujemo na prevenciju i odgovorno ponašanje građana - poručio je on.

Čak 95 odsto požara izazove čovek

Pored afričke kuge svinja, Srbija ulazi i u period najveće opasnosti od šumskih požara, a Nikolić upozorava da ljudski faktor i ovde igra ključnu ulogu.

- Za našu službu to znači povećanu budnost na svim šumskim područjima, ali i na terenima koji se nalaze uz šumu. Trenutno smo u drugom kritičnom periodu za izbijanje šumskih požara. Prvi je u martu, tokom prolećnih poljoprivrednih radova, drugi je sada zbog ekstremnih temperatura i manjka padavina, a treći nas očekuje tokom jeseni. Statistika pokazuje da čak 95 odsto požara u prirodi izazove čovek, najčešće nepažnjom. Nažalost, postoje i slučajevi namernog izazivanja požara, kada osim preventive moraju da se uključe i represivne mere, kao i druge nadležne službe - rekao je Nikolić.

On ističe da je upravljanje šumama danas mnogo zahtevnije nego ranije.

- Mnogo je izazovnije nego pre samo pet godina, a možete da zamislite koliko je tek drugačije u odnosu na period od pre trideset godina. Promenile su se navike ljudi, promenila se klima, promenili su se uslovi u kojima radimo. Tokom pandemije svi smo shvatili koliko nam priroda i šume znače, ali smo isto tako shvatili da prema njima moramo da se ponašamo odgovorno. Klimatske promene su najveća nepoznata u planiranju gazdovanja šumama. Imamo sve više ekstremnih temperatura, padavine nisu ravnomerno raspoređene i upravo zbog toga moramo da prilagođavamo način upravljanja šumama i prirodnim resursima - objasnio je on.

Minuti odlučuju kada bukne požar

Nikolić kaže da se svakodnevno prati situacija u Evropi, gde veliki požari besne u više država, kao i da rano otkrivanje požara predstavlja ključ njihove uspešne lokalizacije.

- Pratimo situaciju u Evropi i izveštaje sa Kopernikus satelita. Ogromni požari trenutno su u Francuskoj i Španiji, a rizik se širi prema Švajcarskoj, Italiji, pa čak i prema jugu Velike Britanije. Zbog toga je izuzetno važno da građani ozbiljno shvate SMS upozorenja koja dobijaju. Lično smatram da je sistem ranog obaveštavanja odlična stvar, jer nam omogućava da se ponašamo preventivno. Ako vam neko kaže da ne idete u područje gde postoji velika opasnost od požara ili u područje zahvaćeno zarazom, zašto biste to ignorisali? Rano otkrivanje požara je najvažniji deo cele priče. Ako požar otkrijete u začetku, moguće ga je ugasiti mnogo lakše nego kada se razbukta. Kada vatra uzme maha, često ne mogu da pomognu ni helikopteri ni avioni i tada ostaje samo da čekamo da priroda uradi svoje. Zato je prevencija apsolutno najvažnija. U Srbiji su sve šume razvrstane prema stepenu ugroženosti od požara. Najugroženiji su crni i beli bor, dok su među najmanje ugroženim vrstama bukva, grab i ostali lišćari - zaključio je Vladimir Nikolić.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 9 za korisnike SBB EON, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs