Razdvojio vodu poput Mojsija, molitvom spasavao narod od gladi: Čuda Svetog proroka Jezekilja vekovima zadivljuju vernike, a danas mu valja uputiti ove reči

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog proroka Jezekilja, jednog od velikih starozavetnih proroka, čiji je život ostao upamćen po neobičnim viđenjima, proročanstvima, čudima i istrajnoj borbi za povratak ljudi veri i pokajanju.

Iznad njih se pojavio presto, a na njemu svetleće obličje čoveka okruženo sjajem poput duge. Tada mu se, prema svetim spisima, obratio Bog i poverio mu zadatak da poziva narod na pravi put.

U tom viđenju Jezekilj je dobio smotani svitak na kojem je pisalo: "Plač i naricanje i jaoh". Po zapovesti Božjoj on ga je pojeo, a svitak mu je, kako se navodi u predanju, bio sladak kao med. Od tog trenutka ispunio se proročkim duhom i blagodaću.

Sedam dana nakon tog događaja proveo je u razmišljanju, a zatim je započeo svoju misiju. Bog mu je poručio da upozorava ljude na posledice greha i bezakonja, ali i da ih poziva na iskreno pokajanje. Jezekilj je govorio da će odgovornost pasti na njega ako ne upozori narod, dok će oni sami snositi posledice ukoliko odbiju da se promene.

Jedno od njegovih najpoznatijih viđenja jeste ono o dolini punoj suvih kostiju. Prema predanju, Jezekilj je video kako se kosti ponovo spajaju i oživljavaju kada na njih siđe Božiji duh. Ovo viđenje hrišćanska tradicija tumači kao simbol nade, obnove i vaskrsenja.

Sveti Jezekilj je prorokovao i pad Jerusalima, upozoravajući narod da će doći kazna ukoliko se ne odrekne idolopoklonstva i ne vrati veri. Njegova proročanstva su se, prema biblijskom predanju, kasnije ostvarila kada su Haldejci osvojili i razorili Jerusalim.

Tokom života u Vavilonu Jezekilj je bio savremenik svetog proroka Jeremije, koji je tada živeo u Jerusalimu. Iako su bili udaljeni, obojica su govorila o budućnosti svog naroda i upozoravali na posledice udaljavanja od Boga. Njihove poruke, kako se navodi u svetim knjigama, međusobno su potvrđivale istinitost njihovih proročanstava.

Predanje Svetom proroku Jezekilju pripisuje i velika čuda. Poput Mojsija, on je prema crkvenim spisima razdvojio vode. Kada su Jevreji bežali od Haldejaca preko reke Hovar, Jezekilj se pomolio i voda se razdvojila, omogućivši narodu da pređe na drugu stranu. Kada su progonitelji pokušali da ih slede, voda se vratila i prekrila ih.

Takođe se veruje da je u vreme velike gladi svojim molitvama umnožio hranu i spasao mnoge ljude od smrti.

Sveti prorok Jezekilj stradao je mučeničkom smrću 571. godine pre Hrista. Prema predanju, ubijen je jer se suprotstavljao idolopoklonstvu i pozivao ljude na veru. Njegovo telo, koje je stradalo na surov način, narod je pronašao i sahranio na polju Maur, gde je kasnije poštovan kao veliki prorok.

Njegova knjiga, Knjiga proroka Jezekilja, jedna je od najznačajnijih starozavetnih knjiga i ima 48 poglavlja. Zbog dubokih simbolika, vizija i poruka o veri, pokajanju i nadi, Jezekilj se ubraja među četiri velika starozavetna proroka.

Narodna verovanja i običaji

Za praznik Svetog proroka Jezekilja nema široko rasprostranjenih posebnih narodnih običaja poput onih koji postoje za neke druge velike praznike u srpskom narodu. Ipak, vernici ovaj dan obeležavaju molitvom, odlaskom u crkvu i sećanjem na poruke proroka o veri, pokajanju i istrajnosti.

Kao i za druge crkvene praznike, veruje se da je ovaj dan prilika da se ljudi uzdrže od svađa, ružnih reči i nečistih misli, da pomognu drugima i posvete više vremena molitvi i duhovnom miru.

Kurir.rs