Gori zemlja na Blagu Mariju, a evo šta to znači: U Srbiji od jutros toplije nego u Egiptu

Danas je Blaga Marija, praznik koji srpski narod vekovima poštuje sa posebnom pažnjom. Iako Crkva ovaj dan posvećuje svetoj Mariji Magdalini, u narodnoj tradiciji za Blagu Mariju vezuju se brojni običaji i verovanja, naročito oni koji se odnose na prirodu i vremenske prilike.

Posebno mesto u narodnom predanju zauzima vreme na Blagu Mariju. Stari su pažljivo posmatrali nebo, sunce, oblake i vetar, smatrajući da priroda na ovaj dan nagoveštava kakav će biti nastavak leta i rana jesen.

Prema narodnom verovanju:

Ako je dan sunčan, vedar i topao, to se smatra dobrim znakom. Verovalo se da će leto još potrajati, da će usevi lepo sazreti i da će godina biti rodna i blagorodna.

Ako je vreme mirno, bez jakih vetrova i nevremena, govorilo se da će i naredni period biti stabilniji i povoljan za poljoprivredu.

Ako padne kiša ili zagrmi, narod je to često tumačio kao najavu promenljivog vremena i mogućih nepogoda u nastavku leta.

Dugo i toplo leto

Zanimljivo je da je sa izmerenih 35 stepeni u 10 sati jutrosu Beogradu toplije nego u Kairu, što je neobična vremenska situacija. Posmatrano kroz prizmu narodnog verovanja, ovako topao i sunčan dan na Blagu Mariju mogao bi da se protumači kao znak dugog, toplog leta i dobre godine. Naravno, to je deo srpske narodne tradicije i folklora, a ne meteorološko pravilo ili naučno predviđanje.

Bez obzira na to koliko danas verujemo narodnim predanjima, ona predstavljaju dragocen deo srpske kulturne baštine. Kroz njih se vidi kako su naši preci pažljivo posmatrali prirodu, pokušavajući da u njenim promenama pronađu smernice za život, rad i nadu u dobru godinu.

Kurir/Espreso/Blic žena