Bacili su je u more, odsekli joj jezik i osudili na najstrašnije muke: Danas se pomolite Svetoj Hristini, zaštitnici svih onih koji trpe i stradaju od nepravde
U letnjem periodu, kada se obeležavaju praznici mnogih velikih i "ognjevitih" svetitelja, Srpska pravoslavna crkva sa posebnim poštovanjem proslavlja i Svetu velikomučenicu Hristinu. Iako njen praznik nije upisan crvenim slovom u crkvenom kalendaru, među vernicima zauzima posebno mesto kao primer nepokolebljive vere i potpunog predanja Hristu.
Sveta Hristina živela je u trećem veku i poticala je iz grada Tira, na prostoru današnjeg Libana. Bila je ćerka bogatog rimskog namesnika Urbana, revnosnog idolopoklonika koji je želeo da svoju ćerku pripremi za služenje paganskim bogovima. Zbog njene izuzetne lepote, otac ju je još kao devojčicu zatvorio u najviši sprat visoke kule, daleko od sveta. Okružio ju je raskošom, posluženjem i zlatnim i srebrnim idolima kojima je svakodnevno trebalo da prinosi žrtve. Međutim, upravo u toj samoći dogodilo se ono što će zauvek promeniti njen život.
Posmatrajući kroz prozor sunce, nebo, zvezde i lepotu stvorenog sveta, mlada Hristina počela je da razmišlja o Tvorcu svega što postoji. Njeno srce sve više je čeznulo za istinom, a prema crkvenom predanju, Bog je uslišio njenu čežnju i poslao anđela koji ju je poučio veri, prekrstio krsnim znamenjem i nazvao nevestom Hristovom. Od tog trenutka Hristina odbacuje idolopoklonstvo, razbija sve paganske idole u svojoj odaji i potpuno se predaje Hristu.
Kada je saznao šta je učinila, njen otac Urban razgnevio se i predao je najstrašnijim mukama. Prema predanju, mučitelji su je vezivali, strugali njeno telo oštrim gvožđem, rastezali na točku, polivali vrelim uljem i bacali u tamnicu. Potom su joj oko vrata vezali težak kamen i bacili je u more, verujući da će tako okončati njen život. Ali, Božjom voljom, anđeo Gospodnji oslobodio ju je okova, te je Hristina izašla iz mora nepovređena.
Ni tada se progoni nisu završili. Posle smrti njenog oca, mučenja su nastavili namesnici Dion i Julijan. Njena postojanost u veri i čudesa koja su se dešavala tokom stradanja navela su mnoge neznabošce da prime hrišćanstvo. Predanje beleži da je Dion iznenada pao mrtav pred okupljenim narodom, dok je Julijan naredio da Hristini odseku grudi i jezik. Mučenica je, prema žitiju, uzela svoj odsečeni jezik i bacila ga u lice svom mučitelju, koji je istog trenutka oslepeo. Na kraju je sveta Hristina postradala posečenjem mačem, ali je, kako uči Crkva, zadobila večni život u Carstvu nebeskom.
Verovanja i običaji
Ovaj dan vernici pre svega provode u molitvi, zahvalnosti i sećanju na njenu nepokolebljivu veru. Posebno joj se obraćaju oni koji prolaze kroz velika životna iskušenja, trpe nepravdu, klevete ili teške bolesti, verujući da Sveta Hristina svojim zastupništvom pred Gospodom donosi snagu da se istraje u dobru i sačuva vera.
Zbog svega što je pretrpela ostajući verna Hristu, Sveta velikomučenica Hristina vekovima se poštuje kao zaštitnica svih koji nepravedno stradaju, trpe progone, klevete i teška životna iskušenja. Njeno žitije podseća da nijedna nepravda nije veća od vere, a da istrajnost, ma koliko put bio težak, vodi ka pobedi dobra i večnom životu.
Kurir.rs
