Dunav se povlači, brodovi nasukani - Zarobljena četiri teretna broda! Stručnjak upozorio na posledice suše: "Plovidba kroz Srbiju je najmanji problem"

Dunav se povlači pred našim očima, a ono što se sada događa više nije samo neobičan prizor peščanih sprudova i suvog rečnog dna. Kod Bezdana se vodostaj spustio na oko minus 163 centimetra, dok prognoze upozoravaju da bi mogao da padne i do minus 170.

Koliko je plovidba kroz Srbiju još bezbedna, postoji li opasnost od njenog potpunog prekida i da li će posledice osetiti i građani kroz više cene, za emisiju "Redakcija", govorio je Branislav Vajda, Udruženje profesionalnih lađara Srbije.

- Najmanji problem je trenutno upravo plovidba kroz Srbiju. Imamo nesmetanu plovidbu od Beograda nizvodno do Prahova. Međutim, postoje određena uska grla, pre svega od Bezdana, zatim deo od Mohorskog prokopa kod Bačke Palanke, pa sve do Beograda. Problematični su i pojedini sektori kod Sremskih Karlovaca, Veštinskog mosta i Slankamena, gde prolazak ka Novom Sadu može biti otežan. Reka Tisa nema većih prepreka, iako na njoj trenutno gotovo da nema saobraćaja. Sava je prohodna do Obrenovca, dok od Obrenovca do Prahova sa aspekta Srbije nema većih problema - rekao je Vajda.

Problemi na evropskim plovnim pravcima

Ukazao je na izazove sa kojima se suočava rečni transport zbog niskih vodostaja i otežane plovidbe u pojedinim delovima Evrope.

- Međutim, veliki problem predstavljaju deonice Rumunija-Bugarska, gde je saobraćaj gotovo obustavljen. Svi transporti koji idu nizvodno od Prahova praktično su zaustavljeni. Takođe, Mađarska je u potpunosti zatvorena kada je reč o plovidbi. Očekuje se određeni dolazak vode, ali pratimo situaciju već dve nedelje. Prognoze su bile da će vodostaj porasti za oko pola metra u Austriji i drugim delovima, ali do toga nije došlo, čak je nivo vode i opao. Ako nema kiše i padavina, voda ne može ni da se pojavi - naveo je.

Kako je podsetila voditeljka jutarnjeg programa Kurir televizije, na deonici između Bezdana i Bogojava nasukala su se četiri teretna broda. Dakle, nije reč samo o ekonomskom, već i o bezbednosnom problemu. Na pitanje šta se događa kada se veliki brod nasuče, može li doći do izlivanja goriva, tereta ili blokade plovnog puta, Vajda je odgovorio:

- Problem u Srbiji je što ne postoji jasno definisana fiksna norma za plovidbu u ovakvim uslovima. Mi dobijamo podatke od nadležnih službi o minimalnim dubinama plovnog puta i na osnovu toga određujemo veličinu sastava i gaz plovila. Ne postoji zvanična zabrana koja bi precizno definisala, na primer, da je dozvoljen određeni gaz plovila kroz celu Srbiju i da se toga svi moraju striktno pridržavati. Čak i kada bi takva norma postojala, pitanje je koliko bi se adekvatno kontrolisala.

- Ipak, kapetani uglavnom ne žele da preuzimaju veliki rizik i namerno dovedu brod do nasukavanja. Do toga najčešće dolazi zbog pogrešnih procena - na primer, kada se očekuje dolazak većeg vodostaja, pa se brod natovari više nego što bi trebalo, a voda ipak ne dođe. Kod nas nasukavanje samo po sebi uglavnom nije velika opasnost, jer je rečno korito većinom peščano i šljunkovito. Deo od Bezdana do ispod Beograda karakteriše takvo tlo, pa nema velike opasnosti od probijanja plovila - rekao je.

Vajda je objasnio koje posledice mogu nastati ukoliko dođe do ozbiljnijih problema na plovnom putu i kako se takve situacije rešavaju.

- Naravno, nikada se ne može isključiti mogućnost nepredviđenih situacija, poput nekog ranije potonulog objekta ili prepreke na dnu, koja bi mogla da izazove ozbiljniji problem. Najveći problem kod nasukavanja nastaje ukoliko se zatvori plovni put. Tada se plovidba obustavlja dok se plovilo ne ukloni. To se rešava uz pomoć specijalizovanih kompanija za izvlačenje ili se čeka povoljniji vodostaj kako bi se brod sam oslobodio - za Kurir televiziju, zaključio je Vajda. 

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 9 za korisnike SBB EON, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs