NE ULAZITE U VODU AKO NE ZNATE OVO! Instruktor spasilaštva upozorio kupače na najveću grešku - Otkrio šta nikako ne bi smeli na svoju ruku da radimo
Prava drama odigrala se u letovalištu Letojani na Siciliji. Kako je Kurir pisao, na gradskoj plaži pozlilo je državljaninu Velike Britanije koji je sa suprugom letovao u obližnjem hotelu. Prema rečima očevidaca, slošilo mu se nakon što je izašao iz vode.
Odmah je reagovala doktorka iz Beograda koja je bila na istoj plaži i pružila mu prvu pomoć. Britanca je po dolasku na lice mesta Hitna pomoć prevezla u bolnicu.
A, nakon ovih priča postavlja se pitanje da li imamo dovoljno znanja da pomognemo u ovakvim situacijama, i šta to sve treba da znamo, za emisiju "Redakcija", otkrio je Uroš Staletović - instruktor spasilaštva na vodi.
- Pre svega, moramo da znamo da je Ada Ciganlija uređeno kupalište, što je velika prednost za bezbednost svih kupača. Svako kupalište ima svoje radno vreme i važno je informisati se kada su spasioci na dužnosti. Dešava se da ljudi, kako bi izbegli gužvu ili najveće vrućine, dođu ranije ili ostanu nakon radnog vremena, kada možda nema spasilaca. Ukoliko primetimo da se neko davi, a spasilac nije prisutan, treba znati kako da ga prepoznamo - oni su najčešće na spasilačkim kulama i nose prepoznatljive uniforme, uglavnom žute majice - rekao je Staletović.
Opasnosti prilikom spasavanja iz vode
Upozorio je da pomoć osobi koja se davi zahteva oprez i pravilnu procenu situacije kako bi se izbegle dodatne opasnosti.
- Najvažnije je da ne ugrožavamo sopstveni život. Svaka akcija spasavanja predstavlja opasnost i za onoga ko spasava, a želja da pomognemo nekome može dovesti do toga da i sami postanemo žrtva ukoliko nismo dobar plivač ili ne poznajemo tehnike spasavanja. Prilazak davljeniku može biti veoma opasan. Osoba koja se davi u određenoj fazi može postati izuzetno agresivna i instinktivno pokušavati da se uhvati za onoga ko joj prilazi. Dešavalo se da čak i dete u takvoj situaciji može da savlada odraslog čoveka koji želi da pomogne, pa na kraju dobijemo dve žrtve - objasnio je.
Instruktor je objasnio koje su najbezbednije reakcije u situacijama kada se neko nađe u nevolji u vodi i upozorio da pomoć mora biti pružena uz oprez.
- Ono što svako može bezbedno da uradi jeste da pozove hitne službe, vatrogasce, policiju ili druge nadležne službe. Međutim, ukoliko je situacija ozbiljna i nema vremena za čekanje, potrebno je reagovati pažljivo. Najbolje je koristiti neko sredstvo koje pluta na vodi, kako ne bismo direktno fizički savladavali davljenika. Može se dodati dušek, daska, lopta ili bilo koji drugi predmet koji će mu pomoći da ostane iznad vode dok ne stigne stručna pomoć. Ukoliko ste sigurni u svoje plivačke sposobnosti i procenite da je osoba smirena, da je možda došlo do grča ili nekog drugog problema, a ne do ozbiljnog davljenja, moguće je uspostaviti komunikaciju i pomoći na kontrolisan način. Međutim, bezbednost spasioca mora uvek biti prioritet - upozorio je.
- Ljudi koji nisu medicinski radnici ne bi trebalo samostalno da daju lekove niti da ih preporučuju na svoju ruku. Ono što možemo da uradimo kao prvu pomoć jeste da osobu sklonimo sa direktnog sunca, smestimo je u hladniju ili zamračenu prostoriju, stavimo hladne obloge na vrat i glavu i ponudimo joj dovoljno tečnosti. Ukoliko je reč o blažoj reakciji na sunce, simptomi poput glavobolje ili mučnine trebalo bi da se povuku nakon odmora i oporavka. Najvažnije je reagovati smireno i pružiti osnovnu pomoć dok ne bude potrebna stručna intervencija - za Kurir televiziju, zaključio je Staletović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
