VOZAČI PREUMORNI SEDAJU ZA VOLAN, A PUTNICI RIZIKUJU ŽIVOT! Tošić upozorava: "Nađite mi nekoga ko ima 15 sati radno vreme!"
Vozač je nakon zaustavljanja autobusa pao u komu, a život su mu oko sat vremena pokušavali da spasu ljudi koji su se našli na licu mesta. O ovoj temi govorili su dr sci. med. Jasmina Radojlović, profesorka preventivne medicine i javnog zdravlja i Srđan Tošić, v. d. predsednika Udruženja vozača kamiona „381“, koji su bili gosti emisije "Redakcija" kod voditeljke Olje Lazarević.
Posebno je upozoreno na visoke temperature, koje mogu dodatno ugroziti zdravlje vozača, ali i na činjenicu da profesionalni vozač ne provodi na poslu samo vreme za volanom.
Velika vrućina dodatno opterećuje srce
Dr sci. med. Jasmina Radojlović ukazala je da je vozač sa Olimpa imao sreću što se u njegovoj blizini našla doktorka, ali i da njegova reakcija da na vreme zaustavi autobus može biti ključna za sprečavanje tragedije.
- Prethodno moram da kažem da je ovaj pacijent, odnosno ovaj vozač, imao sreće jer se u autobusu našla koleginica doktorka koja je reagovala na vreme. Pretpostavljam da je to isto bio medicinski radnik i imao je sreće, da tako kažem. Ali to ne sme da se dešava - rekla je Radojlović.
Ona je istakla da je kod vozača moguće postojanje zanemarenog zdravstvenog problema, koji u kombinaciji sa ekstremnim temperaturama može dovesti do ozbiljnih posledica.
- Kod ovog vozača je, po mom mišljenju, postojala neka nelečena, odnosno nekorigovana hipertenzija, što znači da je njegovo zdravstveno stanje bilo zanemareno, a uz to je vozio po ekstremno visokim temperaturama. Temperature iznad 35 stepeni apsolutno nisu adekvatne za naše zdravlje i organizam. Naš organizam nije adaptiran na tako visoke temperature, čak ni kod zdravih osoba, a posebno kod onih koje imaju nelečenu ili neregulisanu hipertenziju, ali i druga zdravstvena stanja koja dodatno opterećuju kardiovaskularni sistem - objasnila je profesorka.
Kako je dodala, ekstremna vrućina najpre pogađa srce i krvne sudove, ali i mozak, zbog čega simptome ne treba ignorisati.
- Ekstremno visoke temperature prvo utiču na srce i krvne sudove, ali i na mozak. U ovom slučaju je verovatno u kombinaciji sa neregulisanim krvnim pritiskom i visokom temperaturom, došlo do kolapsa vozača, a zahvaljujući brzoj intervenciji sprečene su teže posledice - navela je Radojlović.
Posebno je naglasila da u slučaju kada čoveku pozli ne treba samo posmatrati šta se događa, već odmah reagovati.
- Kada je urgentno stanje i čovek kolabira, prvo treba proveriti da li je među prisutnima zdravstveni radnik. U ovom slučaju to je bila srećna okolnost, kao i činjenica da je vozač na vreme reagovao i zaustavio autobus. Međutim, kada zdravstveni radnik nije prisutan, najvažnije je pomoći i reagovati što pre. Treba proveriti da li je osoba svesna i da li diše, što može da uradi svako, bez obzira na obrazovanje. Ukoliko osoba diše, treba joj dati vodu, podići noge ili je staviti na bok kako ne bi došlo do gušenja, a zatim što pre pozvati Hitnu pomoć. Kod urgentnih stanja vreme je suštinski važno - objasnila je Radojlović.
Radojlović je govorila i o simptomima koje ljudi često zanemare, posebno tokom velikih vrućina.
- Organizam moramo da pratimo i da obraćamo pažnju na simptome koje nam šalje. To je posebno važno kod hroničnih pacijenata, koji moraju redovno da uzimaju propisanu terapiju i da prate svoje zdravstveno stanje. Terapija se ne menja na svoju ruku, već isključivo u dogovoru sa lekarom, koji procenjuje da li je potrebno prilagoditi dozu i način lečenja - navela je profesorka.
Vozačima radno vreme po 14, 15 sati
Srđan Tošić saglasio se sa doktorkom da nije dovoljno da profesionalni vozač samo poseduje važeći lekarski papir.
- Ja bih morao da se složim sa doktorkom, i iskreno, uvek po takvim pitanjima prepuštam reč struci, i struka treba da kaže svoje mišljenje, i da smo je više slušali, sigurno ne bismo dolazili u ove i slične situacije. Jer nešto što je svojstveno našem mentalitetu jeste da negiramo postojanje problema u bilo kojoj oblasti. Pa, recimo, kod nas je tabu ili sramota biti bolestan, imati neki drugi problem, otvoreno i javno govoriti o tome - rekao je Tošić.
On je naglasio da profesionalni vozač mora biti psihofizički sposoban za posao, a da pregledi treba da budu temeljniji i češći.
- Kao što ste i rekli, nije dovoljno samo imati papir. Treba biti potpuno zdrav, treba biti psihofizički sposoban za obavljanje tog posla, i svi ti pregledi treba da budu temeljniji i detaljniji. Možda je negde ovako, negde onako, naravno, u praksi postoje razni slučajevi, ali iskreno, smatram da, iako se možda mnogi neće saglasiti sa mojim mišljenjem, da bi ti pregledi trebalo da budu i češći i zaista temeljniji - istakao je.
Tošić je posebno ukazao na problem umora, koji, kako kaže, ne počinje i ne završava se vremenom tokom kojeg vozač drži volan.
- Umor je jedan od najbitnijih faktora u upravljanju vozilom. I kao što ste i citirali sam zakon, on je tu jasan i kaže 9 ili 10 časova upravljanja. Ali vi imate tu i mnoge druge aktivnosti. Jedna od osnovnih stvari, kada to pogledamo, jeste da vozači imaju jedno od najdužih radnih vremena. Tako da je radno vreme jednog vozača kamiona ili autobusa efektivno 14, 15 sati - rekao je Tošić.
Kako je objasnio, dodatni problem predstavljaju višesatna čekanja na granicama, rokovi i pritisak da se putnici na vreme dovezu na odredište.
-Zamislite sada čekanje jednog vozača na granici koje traje 6, 7 časova, i vi imate njegovo odredište, njegovo vreme, njegov termin kada treba da dođe da doveze te putnike, da li oni imaju zakazan hotelski smeštaj ili neku drugu turističku manifestaciju na kojoj treba da prisustvuju, i kakav je pritisak onda na tom vozaču. On mora voziti i pored toga što je umoran. Onda sami prevoznici, opterećeni nekim svojim troškovima, koji štede na tim relacijama gde bi trebalo da idu 2, 3 vozača, koji bi se malo češće menjali. To se ne dešava. Ima tu mnogo stvari o kojima treba pričati i koje treba preduzeti da bi se ove stvari sprečile i da se ne bi dešavale u budućnosti - rekao je.
Manjak vozača dodatno povećava pritisak
Tošić je upozorio i na veliki deficit profesionalnih vozača, kao i na odlazak iskusnog kadra u inostranstvo zbog boljih uslova rada.
- Zaista imamo veliki deficit vozača i kvalitet nam bitno opada, jer ono najbolje i najkvalitetnije sve više odlazi u potrazi za boljim uslovima rada i boljim platama. Umesto da rešavamo problem, one koji su preostali i voljni da rade često kritikama i osudama dovodimo na stub srama, kao da su oni glavni krivci za sve situacije. Imamo sve lošiju sliku - istakao je Tošić.
Govoreći o tahografima, Tošić je objasnio da savremeni uređaji beleže vreme vožnje, pauze i druge aktivnosti, ali ne mogu direktno da pokažu koliko je vozač umoran.
- Ne postoji merni instrument koji može da izmeri količinu umora. Što se tiče tahografa, postoje veoma savremeni uređaji, uključujući smart tahografe druge generacije, kojima je opremljena većina autobusa i kamiona, posebno u međunarodnom transportu. Oni mogu da se očitavaju i daljinski kontrolišu, ali manipulacije i dalje postoje. Toga je bilo i biće - rekao je.
Prema njegovim rečima, problem se dodatno komplikuje zbog načina na koji su vozači plaćeni, ali i zbog finansijske nesigurnosti zbog koje pojedini zanemaruju zdravstvene probleme.
- Javna je tajna da 90 odsto vozača radi za minimalnu zaradu. Mnogima se ne plaćaju ni godišnji odmori i sve ono što im po zakonu pripada, već se zarada vezuje za procenat, broj prevezenih putnika ili broj tura. Sve se to papirološki pokrije, pa se stvara slika da vozači dobro zarađuju, ali to nije realno. Šta se dešava kada vozač ode na bolovanje i dobije 80 odsto minimalca? Da li se od toga može živeti? Ljudi zbog toga često zanemare zdravstvene probleme i krenu na put - upozorio je Tošić.
On je naveo da kontrole mogu da otkriju nepravilnosti, ali da problem nije moguće rešiti samo jednom inspekcijom.
- Nije sve u inspekcijskom nadzoru. Ceo sistem treba da bude uključen i mora da se zna u kakvim uslovima rade profesionalni vozači. Često se kaže: "Ko hoće da zaradi brz i dobar novac, ode da bude vozač." To je daleko od istine. Niko ne priča koliko ti ljudi provode vremena van porodice i na svom radnom mestu. Nađite mi nekoga ko ima 15 sati radno vreme u bilo kom poslu - rekao je Tošić.
Tošić je posebno ukazao na problem sve starijeg vozačkog kadra i činjenicu da mladi sve ređe biraju ovu profesiju.
- Kada sam pre 20 godina počinjao da radim ovaj posao, postojalo je interesovanje mladih. Od deset ljudi koji bi počeli da rade, pet bi ostalo i opstalo, pa bi vremenom postali dobri profesionalci - rekao je.
Kako je dodao, situacija je danas potpuno drugačija.
- Sada od deset aktivnih vozača njih osam već razmišlja o prekvalifikaciji i promeni posla. Starosna struktura sve više raste, pa onda posežemo za lošim rešenjima i razmišljamo o produžavanju starosne granice. Nemam ništa protiv starijih ljudi, ali moramo da se pitamo da li su ljudi sa 70 i više godina psihofizički sposobni da rade tim tempom. Razumem da neko može da vozi lakšu turu od tri ili četiri sata, ali da neko sa 70 i više godina sam krene za Grčku autobusom punim putnika, ja se ne bih složio - rekao je Tošić.
On je zaključio da se problem bezbednosti putnika ne može svesti samo na odgovornost vozača.
- Kao neko ko je više od 20 godina profesionalac, ne mogu da kažem da je to bezbedno. Prvo moramo da zainteresujemo mlade za ovaj posao, a kako ćemo ih zainteresovati? Tako što ćemo prestati da stvaramo sliku da je, kada se nešto dogodi, vozač uvek kriv. Uvek dođemo do toga da niko drugi nije kriv, sistem nije kriv, već se sve na kraju svede na vozača - zaključio je Tošić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
