BURNO U KRALJEVU ZBOG DINA MERLINA: Veterani poručuju - "Ne možemo da zažmurimo na sve naše žrtve i stradanja!"

Dok deo javnosti smatra da umetnost i muzika ne bi trebalo da budu opterećene prošlošću, ratni veterani poručuju da postoje granice preko kojih, kako kažu, ne žele da pređu kada je reč o poštovanju žrtava.

Voja Vukašinović je na početku razgovora istakao da ne govori samo kao predsednik Udruženja ratnih vojnih invalida Kraljeva, već i kao ratni učesnik, navodeći da smatra da izbor Kraljeva za održavanje koncerta nije slučajan.

- Ja sam predsednik Udruženja ratnih vojnih invalida grada Kraljeva, a pre nego što smo postali invalidi bili smo učesnici rata i srpski ratnici. Po našem skromnom mišljenju, iskreno mislimo da nije slučajno što je izabrano Kraljevo kao grad. Nije slučajno ni mesto gde će se održati koncert, s obzirom na to da je upravo na tom mestu streljano i pokopano 540 radnika fabrike aviona u Drugom svetskom ratu. Kada govorimo o Kraljevu, moramo da se setimo i žrtava koje je ovaj grad dao tokom 20. veka. U Prvom svetskom ratu popisano je oko 3.700 žrtava iz samog Kraljeva, dok je u Drugom svetskom ratu stradalo oko 8.000 Kraljevčana. Kada govorimo o ratovima devedesetih, moramo da govorimo i o pogromu, Oluji, progonu više stotina hiljada Srba iz Hrvatske, ali i o stradanjima i izbeglištvu u Bosni i Hercegovini. Sve su to rane koje nisu tek tako nestale - rekao je Vukašinović.

On je ocenio da problem, prema njegovom mišljenju, nije samo u umetničkom radu Dina Merlina, već pre svega u njegovom ponašanju i izjavama koje se vezuju za ratni period.

- Nisu u pitanju samo tekstovi, već postoje i video-snimci iz tog perioda. Mnogo je teških reči izrečeno tokom rata, a veliki deo toga danas nije lako pronaći u javnosti. Međutim, postoje i izjave koje su dokumentovane. Ono što nama posebno smeta jeste odnos prema ljudima koji su tokom rata bili na suprotnoj strani i prema kojima su postojale ozbiljne optužbe i sumnje u ratne zločine. Kada neko takvim ljudima javno iskazuje divljenje ili zahvalnost, onda je razumljivo što ratni veterani i porodice žrtava na to gledaju drugačije od onih koji kažu da je prošlo dovoljno vremena i da sve treba zaboraviti - rekao je Vukašinović.

Miloš Crkvenjak je istakao da se, prema njegovom mišljenju, ne može govoriti samo o muzici kada se razmatra biografija javnih ličnosti koje su tokom rata imale određene političke ili društvene stavove.

- Ne govorimo ovde o tome da li neko poštuje njegov umetnički rad. To je nesporno i svako ima pravo da sluša muziku koju želi. Govorimo o čoveku, njegovim postupcima i njegovom odnosu prema događajima iz ratnog perioda. Postoje navodi da je tokom rata održavao koncerte u Zapadnoj Evropi na kojima se prikupljao novac za pomoć i podršku strukturama tadašnje Armije Bosne i Hercegovine. Zbog toga ne možemo danas da posmatramo sve samo kroz prizmu muzike i kažemo da prošlost nema nikakve veze sa sadašnjošću. Za ljude koji su rat preživeli i izgubili članove porodice, takve stvari imaju potpuno drugačiju težinu - rekao je Crkvenjak.

Gde su granice poštovanja naših žrtava?

Vukašinović je posebno reagovao na argument da je od ratova prošlo tri decenije i da bi društvo trebalo da se okrene budućnosti.

- Upravo o tome govorim ovih dana. Gde su granice samopoštovanja nas kao naroda? Gde su crvene linije ispod kojih nećemo da idemo i gde su linije poštovanja naših žrtava? To je suštinsko pitanje. Do kada ćemo samo mi da govorimo: "Hajde da zaboravimo, prošlo je toliko godina, idemo dalje"? Ako neko smatra da treba da se izvinimo ili da zaboravimo, onda mora da postoji i druga strana priče. Ne možemo da imamo dvostruke standarde, da se jedni pozivaju na prošlost kada im odgovara, a od drugih traže da je potpuno izbrišu iz sećanja. Ako je neko tokom rata izgovarao teške reči, a kasnije ih praktično relativizovao, onda je sasvim legitimno pitanje kako mi danas treba da se odnosimo prema tome - rekao je Vukašinović.

Crkvenjak je ukazao i na, kako je naveo, različit odnos prema muzičarima iz Sarajeva koji su tokom rata imali drugačije stavove ili su napustili grad.

- Sam Edin Derviš Halilović je u jednom intervjuu govorio o muzičarima iz Sarajeva, među kojima su bili Goran Bregović, Nele Karajlić, Neda Ukraden i drugi. Govorio je o njima na način kojim ih je, prema mom mišljenju, direktno targetirao zbog njihovog odnosa prema ratu i činjenice da su otišli iz Sarajeva. I sada imamo situaciju da osoba koja je, kako tvrdimo, svojevremeno targetirala svoje sugrađane zbog nacionalne pripadnosti ili političkog opredeljenja želi da dođe u Srbiju i održi koncert bez ikakvog osvrtanja na ono što je ranije govorila. Ako već govorimo o pomirenju i budućnosti, onda moraju da postoje isti kriterijumi za sve - rekao je Crkvenjak.

On je dodao da problem vidi i u tome što se, kako tvrdi, od Srba godinama traži da zaboravljaju prošlost, dok se sa druge strane istorija i ratni događaji i dalje koriste u različite svrhe.

- Šta mi radimo sve vreme otkako se rat završio? Govorimo: "Pustite to, prošao je rat, idemo dalje, hajde da živimo zajedno." I to jeste nešto što je potrebno. Ali dok mi govorimo da treba da zaboravimo, druga strana, prema mom mišljenju, sve vreme nastavlja da koristi ratne događaje i prošlost u propagandne svrhe. Zato nije dovoljno samo reći da je prošlo 30 godina. Protok vremena ne briše automatski ono što se dogodilo, niti može da natera ljude koji su preživeli stradanja da preko svega pređu kao da se ništa nije desilo - rekao je Crkvenjak.

Veterani traže odgovore od organizatora

Vukašinović je naveo da je Udruženje ratnih vojnih invalida Kraljeva uputilo zahtev lokalnoj samoupravi, iako, kako je naglasio, gradska vlast nije organizator koncerta.

- Mi se slažemo da lokalna samouprava nema veze sa organizacijom koncerta. Kao udruženje smo, međutim, uputili zahtev gradonačelniku da nam se obrati i kaže da li zna ko dolazi u njegov grad. Smatramo da čelnik grada treba da bude upoznat sa događajima koji se održavaju u Kraljevu. Naš cilj nije da pravimo političku priču, već da ukažemo na ono što smatramo problematičnim i da tražimo da se poštuju žrtve i ljudi koji su prošli kroz rat - rekao je Vukašinović.

On je istakao da se njihovo protivljenje koncertu, kako tvrdi, ne zasniva na političkim motivima, već na odnosu prema žrtvama.

- Mi ništa ne moramo, mi hoćemo. Ne tražimo ništa zbog politike. Pitamo gde su granice da po ko zna koji put zažmurimo na sve naše žrtve i sva naša stradanja. To nije pitanje samo za veterane, već pitanje za sve nas kao narod. Neko može da kaže da želi koncert, neko može da kaže da želi da kupi kartu i to je njegovo pravo. Ali mi imamo pravo da kažemo da se sa tim ne slažemo i da javno objasnimo zbog čega. Za nas ovo nema veze sa dnevnom politikom. Ovo ima veze sa nama, našim narodom i našim odnosom prema ljudima koji su stradali - poručio je Vukašinović.

"Ne mrzimo ljude, ali nećemo da zaboravimo"

Na kraju razgovora Vukašinović je naglasio da ratni veterani, kako kaže, ne pozivaju na sukobe niti gaje mržnju prema drugim narodima, već insistiraju na sećanju i poštovanju žrtava.

- Mi koji smo prošli sve te golgote i dali deo tela za ovu zemlju, svi moji saborci koji su bili tamo gde je trebalo da budu, uključujući i one koji su bili na Košarama 1999. godine, apsolutno smo protiv svih ratova. Ne volimo rat i ne mrzimo ljude. Ali imamo pravo da se pobunimo kada smatramo da se vređaju naše žrtve i da se preko svega prelazi kao da se ništa nije dogodilo. Postoji ona stara poslovica: "Ko voli rat, rat mu u kući bio." Mi rat ne volimo. Ali isto tako ne možemo da prihvatimo da se od nas očekuje da zaboravimo sve ono što smo prošli. Ne tražimo mržnju, ne tražimo sukob, tražimo samo poštovanje prema žrtvama. Ljudi su ginuli, porodice su izgubile svoje najmilije i ne možemo očekivati da se sve to izbriše jednom rečenicom da je prošlo 30 godina. Ako želimo da idemo dalje, moramo prvo da budemo iskreni prema prošlosti - zaključio je Vojo Vukašinović.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 9 za korisnike SBB EON, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs