"Nismo slutili kakva se tragedija odvija" Milana iz Zaječara o paklu na Elbrusu gde je poginulo 5 planinara iz BiH: Zbog magle i vetra morali smo da stanemo!
Na oko 5.300 metara napravili smo kraću pauzu. Bila je gusta magla, duvao je jak vetar, povremeno je padao sneg, a vidljivost je bila veoma slaba. Primetili smo da se veliki broj ekipa vraća s planine. Nastavili smo još nekih 100 metara i onda doneli odluku da prekinemo uspon. Nije bilo lako odustati posle svega što smo uložili, ali u tom trenutku bezbednost ekipe bila je najvažnija.
Tako za Kurir govori Milana Stanković (37), predsednica Planinarskog društva "Dragan Radosavljević" iz Zaječara, prisećajući se trenutka kada je osmočlana ekspedicija iz Srbije odlučila da odustane od završnog uspona na najviši vrh Evrope Elbrus (5.642 m), na Kavkazu u Rusiji.
Tog dana, 25. jula, samo nekoliko sati kasnije, saznali su da se na istoj planini dogodila tragedija, koja je potresla region.
U nevremenu na Elbrusu život je izgubilo petoro planinara iz Bosne i Hercegovine, dok je dvoje spaseno u akciji ruskih spasilačkih službi. Vest o nesreći posebno je pogodila planinarsku zajednicu, a Milana za Kurir prvi put govori o uslovima koji su tog jutra vladali na planini, odluci da prekinu uspon i trenutku kada su shvatili razmere tragedije.
- Vrlo jasno i živo se sećam gotovo svakog dela tog dana - kaže Milana.
Za nju i članove njenog tima Elbrus nije bio prvi veliki izazov. Godinama zajedno planinare, a iza sebe imaju uspone na Kilimandžaro, Ararat, Kazbek i brojne alpske vrhove.
Za ovaj uspon pripremali su se mesecima.
Opasnosti i rizici
- Za ovakve uspone ne priprema se samo telo, već je bitan i način razmišljanja i donošenja odluka. Analizirali smo moguće opasnosti i različite situacije koje mogu da nas snađu na planini - kaže ona.
Prognoze nisu obećavale lepo vreme, ali su pokazivale da je upravo ta noć najpovoljnija za završni uspon.
- Znali smo da nas neće dočekati idealni uslovi i da će vidljivost verovatno biti loša. To je sastavni deo uspona na visoke planine - objašnjava Milana.
Oko ponoći su ustali, proverili opremu i krenuli ka vrhu. Iznad baznog kampa nebo je bilo je vedro i zvezdano, ali se oko samog vrha već zadržavao gust oblačni pojas. Sa svakim novim metrom uslovi su bili sve zahtevniji:
- Skoro većinu vremena provedenog u usponu pratili su nas magla, vetar, slaba vidljivost i povremene padavine. Koračali smo polako, nogu pred nogu, trudeći se da svi ostanemo jedni drugima u vidnom polju.
Na Sedlu, između Istočnog i Zapadnog Elbrusa, na oko 5.300 metara, zastali su da još jednom procene situaciju.
- Naš lokalni vodič rekao nam je da do vrha imamo još oko dva i po sata hoda, ali i da se vremenski uslovi mogu dodatno pogoršati. Preko radio-veze dobio je informaciju da tog jutra još nijedna grupa nije stigla na vrh - priseća se.
Ispred njih se nalazila još jedna ekipa koja je pokušavala da nastavi uspon. Odlučili su da krenu za njima još malo.
Trenutak odluke
- Smatrali smo da je najveći rizik ostati sam na planini. Međutim, već posle stotinak metara kod pojedinih članova pojavili su se prvi znaci usporavanja, a broj planinara koji su silazili bio je sve veći. Naš iskusni vodič Žika tada je doneo odluku da prekinemo uspon - priseća se.
Milana kaže da u takvim trenucima nema mesta raspravi:
Ovu su sliku napravili u trenutku odustajanja:
- U kritičnim situacijama mora da postoji jasno definisano ko donosi odluke. Tek kad se svi bezbedno vratimo, možemo da analiziramo da li je neka odluka mogla biti drugačija.
Tek kad su se spustili u Čeget i ponovo dobili pristup internetu, saznali su šta se tog jutra dogodilo na Elbrusu. Po silasku sa žičare primetili su veliki broj spasilaca u punoj opremi. Tada su naslutili da se nešto dogodilo, ali nisu mogli ni zamisliti razmere tragedije. Ubrzo su počele da stižu poruke porodice i prijatelja, koji su ih pitali da li su dobro jer su pročitali da je na planini bilo stradalih.
- Osetili smo veliku tugu i nevericu. Svaka vest o stradanju ljudi na planini duboko pogodi planinarsku zajednicu, bez obzira na to odakle dolaze - kaže Milana.
Ona ne želi da nagađa šta se dogodilo grupi iz Bosne i Hercegovine niti da pravi poređenja s njihovim usponom:
- Ne znamo gde se tačno nalazila njihova grupa niti kako su se odvijali događaji. Ne bi bilo odgovorno da iznosimo bilo kakve pretpostavke.
Na pitanje da li je posle svega promenila pogled na planinarenje, Milana kaže da nije.
- Potvrdilo se ono što nas planina uči na svakom ozbiljnom usponu - prirodu treba poštovati i protiv nje se ne može. Nijedan vrh nije vredan rizikovanja života. Pravi cilj nije samo popeti se na vrh, već vratiti se kući - zaključuje Milana.
O tragediji na Elbrusu
- Grupa je brojala sedam planinara iz BiH koji su krenuli na uspon na Elbrus.
- Tokom silaska ili povratka sa uspona, na visini od oko 5.100 metara, vreme se naglo pogoršalo.
- Jak vetar, mećava i veoma slaba vidljivost doveli su do toga da se grupa udalji od planirane rute.
- Jedan član grupe uspeo je da se sam spusti i pozove pomoć, dok je drugi preživeo nakon što su ga pronašli spasioci. Pet članova ekspedicije nije preživelo.
- Ruski spasioci su najpre izvukli dva tela, dok je izvlačenje preostala tri bilo odloženo zbog izuzetno loših vremenskih uslova.
- Među poginulima su bili bračni par, lekarka iz Zenice i još dvoje iskusnih planinara iz istog grada.
- Zvanična istraga je pokrenuta kako bi se utvrdilo šta se tačno dogodilo. Dosadašnje informacije ukazuju da je glavni uzrok tragedije bila kombinacija naglog pogoršanja vremena, gubitka orijentacije na velikoj visini i izloženosti ekstremnoj hladnoći.
