Sedmorica mladića ušla u pećinu i zaspala, probudili se posle više od dva veka: Pomirili hrišćane, pa ponovo usnuli da dočekaju novi Hristov dolazak
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik Svetih sedam mučenika iz Efesa, poznatih i kao Svetih sedam mladića ili Svetih sedam otroka Efeskih. Njihovo žitije vezuje se za period velikog progona hrišćana za vreme rimskog cara Dekija, koji je u Efesu organizovao veliko slavlje u čast paganskih božanstava, praćeno progonom i ubijanjem hrišćana. Sedmorica mladića, sinovi uglednih efeskih starešina i vojnici, odbili su da učestvuju u žrtvoprinošenju idolima i povukli se na brdo Ohlon, gde su utočište pronašli u pećini. Njihova imena bila su Maksimilijan, Jamvlih, Martinijan, Jovan, Dionisije, Ekzakustodijan i Antonin. Kada je car saznao gde se nalaze, naredio je da se ulaz u pećinu zazida kako bi mladići unutra pronašli smrt. Prema hrišćanskom predanju, međutim, dogodilo se čudo - Bog ih je sačuvao tako što ih je uveo u dubok san.
U priči o Svetih sedam mučenika upravo se njihov neobični san smatra najvećim čudom. Mladići nisu umrli u zazidanoj pećini, već su, prema predanju, prespavali više od dva veka, ostajući mladi i zdravi kao onoga dana kada su ušli u pećinu. Za to vreme svet se potpuno promenio, a hrišćanstvo je postalo dominantna vera u Rimskom carstvu. Predanje kaže da su se probudili u vreme cara Teodosija II, kada se među hrišćanima vodila velika rasprava o vaskrsenju mrtvih. Sam car bio je zabrinut zbog sumnji koje su se širile među vernicima i molio se Bogu da ljudima na neki način pokaže istinu o vaskrsenju. Ubrzo je jedan pastir, čiji su čobani koristili prostor oko pećine, počeo da uklanja kamenje sa zazidanog ulaza kako bi napravio tor za ovce. Tada su pronađeni mladići, koji su se probudili iz svog dugog sna, nepromenjeni i uvereni da je od njihovog skrivanja prošlo tek kratko vreme.
Vest o njihovom pronalasku brzo se proširila, pa je i sam car Teodosije došao da ih vidi i razgovara sa njima. Sedmorica mladića tada su, prema predanju, govorila okupljenom narodu o veri, večnom životu i vaskrsenju, postavši svojevrsno svedočanstvo u raspravi koja je tada potresala hrišćanski svet. Njihov boravak među ljudima trajao je svega nekoliko dana. Posle nedelju dana ponovo su usnuli, ali ovoga puta, kako se veruje, da čekaju opšte vaskrsenje i drugi Hristov dolazak. Car je želeo da njihova tela položi u raskošne, zlatne kovčege, ali su mu se mladići javili u snu i zatražili da ostanu tamo gde su počivali.
Kada je reč o narodnim verovanjima, Svetih sedam mučenika iz Efesa danas se smatraju zaštitnicima mladića i muškaraca, a za njihov praznik vezuje se i verovanje da je ovo posebno pogodan dan za mirenje, praštanje i rešavanje nesuglasica. Prema narodnom predanju, kao što su sedmorica mladića svojim svedočenjem pomogla da se među hrišćanima razreši pitanje vaskrsenja, tako i ljudi na ovaj dan treba da pokušaju da ostave svađe i nesporazume iza sebe.
Kurir.rs
