Ove životinje mogu da vas povrede u Jadranskom moru: Neke se kriju u pesku, druge imaju otrovne bodlje, a jedna je opasna čak i ako je pojedete

U poslednjih nekoliko godina u Jadranu su zabeležene i vrste koje su se ranije uglavnom vezivale za toplije delove Sredozemlja. Njihovo širenje ka severu deo je promena koje se dešavaju u morskom ekosistemu.

Morski pauk vreba zakopan u pesku

Jedna od vrsta na koju kupači posebno treba da obrate pažnju jeste morski zmaj, odnosno morski pauk iz porodice Trachinidae. Među njima je i Trachinus draco, vrsta koja se smatra jednom od najotrovnijih riba Jadranskog mora.

Ove ribe najčešće borave na peskovitom i muljevitom dnu, često veoma blizu obale. Kako se ukopavaju u podlogu, mogu biti gotovo potpuno nevidljive. Najčešće do povrede dolazi kada kupač slučajno nagazi na ribu, ali opasnost postoji i za ribare prilikom izvlačenja i rukovanja ulovom.

Problem predstavljaju otrovne bodlje. Ubod može izazvati veoma jak bol, otok i zapaljensku reakciju, dok u težim slučajevima mogu nastati i ozbiljnije komplikacije.

Meduza čiji su pipci teško uočljivi

Za kupače su meduze među češćim neprijatnostima u moru. Posebno se izdvaja Pelagia noctiluca, poznata kao mesečeva meduza. Ima ružičasto do ljubičasto telo i duge pipke koji mogu izazvati veoma bolnu reakciju na koži.

Njeni pipci su tanki i često teško vidljivi u vodi, a mogu se pružati znatno dalje od samog tela meduze. Kontakt može izazvati intenzivan bol i iritaciju kože.

Važno je, međutim, da se kod susreta sa meduzom ne primenjuje automatski isti savet za sve vrste. Stručna istraživanja pokazala su da sirće, koje se često preporučuje kao prva pomoć, kod Pelagia noctiluca može podstaći dodatno oslobađanje otrova. Zbog toga postupak zavisi od konkretne vrste.

Morski jež je mnogo češći problem od ajkule

Morski jež možda na prvi pogled ne deluje kao ozbiljna pretnja, ali upravo njegovi ubodi spadaju među relativno česte povrede koje ljudi zadobiju u moru.

Njegove bodlje lako mogu prodreti u kožu, a pošto su krhke, mogu se polomiti i ostati u tkivu. Tada problem ne mora da se završi samim ubodom. Zaostali delovi bodlji mogu izazvati dugotrajnu upalu i stvaranje granuloma, dok povrede u blizini zglobova ili tetiva mogu biti posebno komplikovane.

Kamuflirane otrovne ribe

U stenovitim delovima Jadrana žive i ribe iz roda Scorpaena, poznate po izuzetnoj sposobnosti kamuflaže. Zbog izgleda i načina na koji se stapaju sa okruženjem, veoma ih je teško uočiti.

I ove ribe imaju otrovne bodlje. Ubod može izazvati snažan lokalni bol i otok, a kod pojedinih povreda mogu nastati i dugotrajniji problemi sa kožom i tkivom.

Ni kod njih uglavnom nije reč o tome da riba "napada" čoveka. Najčešće se sve događa slučajno, prilikom dodirivanja ribe ili rukovanja ulovom.

Plamenka sve češće u Jadranu

Jedna od vrsta čije se prisustvo poslednjih godina posebno prati jeste crvenomorska plamenka, odnosno đavolja vatrena riba. Reč je o invazivnoj indo-pacifičkoj vrsti koja se proširila kroz Sredozemlje i stigla do Jadranskog mora.

Istraživači Instituta za oceanografiju i ribarstvo evidentirali su čak 122 opažanja ove ribe duž hrvatske obale u periodu od juna 2024. do januara 2025. godine. Najviše primeraka registrovano je u području Lastova, Visa i Dubrovnika, dok se 72,7 odsto zabeleženih riba nalazilo na dubinama do 15 metara.

Prema procenama Instituta, nakon naglog širenja tokom 2024. godine plamenka je očigledno postala stalni stanovnik najmanje pojedinih delova Jadrana. Njeno prisustvo i dalje se prati.

Riba poseduje otrovne bodlje, pa kontakt može izazvati zdravstvene probleme. Za kupače je rizik relativno mali jer ne napada ljude, ali je situacija drugačija za ronioce i ribare koji pokušavaju da je uhvate ili izvuku iz mreže.

Morski bič ima otrovnu bodlju na repu

U Jadranu obitava i Dasyatis pastinaca, poznata kao morski bič. Ova vrsta zabeležena je u hrvatskim vodama, naročito u pojedinim kanalima.

Njeno glavno sredstvo odbrane jeste nazubljena bodlja na repu, koja može da nanese duboku ubodnu ranu i izazove snažan bol. Kao i kod drugih opasnih vrsta, do povreda najčešće dolazi slučajno ili tokom rukovanja uhvaćenom životinjom.

Mala i providna meduza koju je teško primetiti

U Jadranu je zabeležena i Carybdea marsupialis, vrsta kutijaste meduze poznata i kao južnoamerička kutijasta meduza.

Važno je naglasiti da ona nije ista vrsta kao čuvene australijske kutijaste meduze, čiji ubodi mogu biti smrtonosni. Ipak, kontakt sa pipcima ove vrste može izazvati veoma intenzivan, mada uglavnom kratkotrajan bol.

Dodatni problem predstavlja njena veličina i providnost, zbog čega se u vodi teško uočava. Njeno prisustvo u severnom Jadranu već je dokumentovano.

Kompas meduza takođe može da opeče

Još jedna vrsta koju kupači mogu sresti jeste Chrysaora hysoscella, poznata kao kompas meduza. Prepoznatljiva je po smeđim prugama koje se poput zraka šire preko njenog klobuka.

I ona može izazvati bolne opekotine, a zbog dugih pipaka kontakt može nastati i kada kupač ne priđe neposredno telu meduze. Zato je najbolje ne dodirivati je čak ni kada je more izbaci na obalu.

Vatreni crv: ne dirajte ga

Manje poznata, ali neprijatna opasnost jeste mnogochetinjaš Hermodice carunculata, odnosno vatreni crv.

Istraživanje njegove rasprostranjenosti uz hrvatsku obalu registrovalo je 138 potvrđenih nalaza. Najviše ih je bilo u srednjem i južnom Jadranu, ali su primećeni i severnije.

Na bočnim stranama tela ima veliki broj sitnih čekinja koje se veoma lako zabodu u kožu. Dodir može izazvati intenzivno peckanje i upalnu reakciju, zbog čega ovu životinju nikako ne treba uzimati golim rukama.

I morska sasa može da opeče

Na oprezu treba biti čak i sa životinjama koje više podsećaju na biljke. Jedna od njih je voštana morska sasa (Anemonia viridis).

Njena sposobnost da izazove opekotine dokumentovana je i na Jadranu. Jedna studija iz Pule zabeležila je 55 pacijenata sa povredama izazvanim ovom vrstom u periodu od 1965. do 1980. godine.

Za prosečnog kupača opasnost je ipak znatno manja nego kod morskog pauka ili nekih meduza. Problem se najčešće javlja kada je čovek namerno dodiruje.

Ova riba nije problem u vodi, već na tanjiru

Posebnu kategoriju predstavlja Lagocephalus sceleratus. Kupačima uglavnom ne predstavlja opasnost, ali može biti izuzetno opasna ukoliko se konzumira.

Njena tkiva sadrže tetrodotoksin, snažan neurotoksin koji može izazvati paralizu, pa čak i smrt. Prisustvo ovog otrova potvrđeno je analizama primeraka iz Sredozemnog mora.

Ova vrsta se poslednjih godina širi i prema Jadranu. U maju 2024. godine jedan primerak uhvaćen je u Medulinskom zalivu u Istri. Tada je predstavljala prvi potvrđeni nalaz ove vrste u severnom Jadranu i najseverniji zabeleženi nalaz u celom Sredozemlju.

Velika bela ajkula zaista živi u Jadranu

Iako je susret sa velikom belom ajkulom izuzetno redak, njeno prisustvo u Jadranskom moru je potvrđeno i nije reč o mitu.

Pregled podataka o hrvatskim vodama za period od 1822. do 2022. godine registrovao je 30 vrsta ajkula, među kojima se nalazi i velika bela.

Postoje i savremeni dokazi. U januaru 2025. objavljena je analiza mladog primerka velike bele ajkule koji je uhvaćen 2023. godine, približno četiri nautičke milje od ostrva Svilan kod Rogoznice. Potom je istraživanje iz 2026. godine dokumentovalo još dva mlada primerka iz istočnog Jadrana, jedan iz 2018, a drugi iz 2025. godine.

Zbog toga naučnici razmatraju mogućnost da istočni Jadran predstavlja područje u kojem mlade velike bele ajkule odrastaju. Ipak, ta pretpostavka još nije naučno potvrđena.

Za kupače je zato najvažnije pravilo jednostavno: većina ovih životinja ne predstavlja aktivnu pretnju čoveku i neće "napasti" bez razloga. Najveći rizik nastaje kada ih slučajno nagazimo, dodirnemo, pokušamo da uhvatimo ili, u slučaju otrovnih riba, nepravilno rukujemo ulovom.

Kurir.rs