"DAJU NAM NADU DA ĆEMO NEKE KARCINOME IZLEČITI" Lekari za Kurir TV otkrili kako inovativna terapija deluje: "Ako lekova nema, ruke su nam vezane"
Ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu i dostupnost savremenih terapija ponovo su u fokusu nakon najave da u oktobru u Srbiju stižu inovativni lekovi za lečenje više vrsta karcinoma, uz planove za izgradnju nove onkološke klinike u Beogradu. Uz dodatno pojeftinjenje lekova i potrebu za kontinuiranim ulaganjem u zdravstvene ustanove, nameće se pitanje koliko je srpsko zdravstvo danas blizu evropskim i svetskim standardima.
Šta su donela ulaganja, a koliko je još izazova i problema, ali i šta danas svaki pacijent, bez obzira na starosnu dob ili platežnu moć može zaista da očekuje od našeg zdravstvenog sistema, za emisiju "Redakcija", analizirali su dr Aleksandar Stojanović, direktor DZ "Palilula", dr Saša Milićević, pedijatar i prof. dr Vladimir Kovčin, specijalista interne medicine i subspecijalista kliničke onkologije.
- Inovativni lekovi predstavljaju potpuno novu eru u lečenju malignih bolesti. Za razliku od hemioterapije, odnosno narodski rečeno citostatika, koja uništava i zdrave i bolesne ćelije, odnosno sve ćelije koje se brzo dele, inovativni lekovi su selektivniji. Oni su zasnovani na biološkim osobinama malignih ćelija, prepoznaju ih kao bolesne i deluju prvenstveno na njih. Slično je i sa imunoterapijom, koja takođe spada u inovativne lekove. Poznato je da tumor može da se sakrije od našeg imunskog sistema i da na taj način nesmetano raste - rekao je Kovčin.
Novi pravci u lečenju
Inovativne terapije, kako je istakao, donose veliki pomak u lečenju malignih bolesti, ali njihova primena još uvek ima određena ograničenja.
- Ovi lekovi omogućavaju imunskom sistemu da ponovo prepozna maligne ćelije i reaguje na njih. To predstavlja veliki napredak u onkologiji i daje nam nadu da ćemo neke karcinome u budućnosti možda uspeti i da izlečimo. Najverovatnije će te terapije u jednom trenutku u potpunosti zameniti hemioterapije, ali još uvek postoje određena ograničenja. Nisu svi tumori pogodni za lečenje ovim metodama i, nažalost, kod pojedinih malignih bolesti još uvek moramo da koristimo hemioterapiju, jer nisu razvijeni lekovi koji ciljano deluju na te bolesti - upozorio je.
Stojanović je ukazao na značaj domova zdravlja i dostupnosti adekvatne zdravstvene zaštite građanima širom Srbije.
- Pacijent mora da dođe u dom zdravlja. Ne može da preskoči tu stepenicu, bilo da je reč o detetu ili odrasloj osobi. To je prvi korak da bi počeo da se leči. Čak i ako je zdrav, treba da dođe i otvori karton kod svog izabranog lekara, ginekologa, pedijatra ili drugog lekara. Predsednik je lepo rekao zašto je važno održavati domove zdravlja. Dom zdravlja nije samo u velikim gradovima, već i u Knjaževcu, manjim mestima i selima. Svaka zdravstvena stanica u sistemu primarne zdravstvene zaštite treba da bude adekvatno opremljena kako bi pacijent imao odgovarajuću negu, bez obzira na to da li živi u Beogradu, Novom Sadu, Nišu ili nekom manjem mestu - objasnio je Stojanović.
- To znači da primarnu zdravstvenu zaštitu treba dodatno razvijati i obezbediti da svako selo i svako mesto imaju dostupnu zdravstvenu uslugu. Zašto je to važno? Inovativni lekovi prepoznaju tumor. Tumor se može sakriti od našeg organizma, a ovi lekovi omogućavaju da ga imunski sistem prepozna i napadne. Na taj način može da se produži život pacijenta. To je revolucija u medicini - naveo je.
Milićević je izdvojio da dostupnost terapije predstavlja jedan od ključnih uslova za adekvatno lečenje najmlađih pacijenata.
- Zdravstveni sistem u Srbiji zaista štiti najmlađe pacijente. Svi govorimo da je zdravlje najvažnije, a zdravlje dece svakako mora biti jedan od prioriteta. Medicina se u velikoj meri zasniva na terapiji i lekovima. Mi pedijatri nismo čarobnjaci, već lečimo upravo na osnovu terapije. Ako nema lekova ili nisu dovoljno dostupni, praktično su nam ruke vezane. Važno je da lekova uvek ima dovoljno i da budu dostupni pacijentima - kaže Milićević.
- Roditelji toga postaju posebno svesni kada im je dete bolesno i kada ne mogu da pronađu ni najosnovniji lek, na primer za povišenu temperaturu. To je posebno važno kod dece koja imaju hronične bolesti. Recimo, lekovi za astmu mogu biti relativno skupi, a ako dete uz to ima alergijski rinitis, alergije ili ekcem, roditelji moraju da obezbede više različitih terapija. Zbog toga su ranije često odlazili u okolne zemlje ili preko društvenih mreža pokušavali da pronađu lekove. Međutim, veoma je važno da sve što je detetu potrebno mogu da pronađu na jednom mestu i da odmah započnu terapiju. Mi pedijatri prepišemo lek, ali onda nastaje problem gde ga roditelji mogu pronaći. Dete ne može da čeka, bez obzira na to da li je reč o naizgled bezazlenoj bolesti ili o ozbiljnom oboljenju - za emisiju "Redakcija", zaključio je Milićević.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
