Srbi masovno koriste ovaj lek, a nemaju pojma koliko je opasan! Doktor Jakovljević upozorava na sve štetnosti: "U ovim slučajevima dovodi i DO SMRTI"
Lek Ozempik, namenjen prvenstveno terapiji dijabetesa, sve češće se koristi za mršavljenje kod zdravih osoba, a takva praksa izaziva sve veću zabrinutost stručne javnosti. Tema je dodatno dobila na značaju nakon upozorenja premijera Srbije prof. dr Đura Macuta, koji je kao dugogodišnji endokrinolog apelovao na građane da lekove za dijabetes ne koriste na svoju ruku radi gubitka kilograma, posebno pod uticajem saveta i trendova sa društvenih mreža.
Upravo društvene mreže često stvaraju sliku o Ozempiku kao o svojevrsnoj "čarobnoj injekciji" za topljenje kilograma, dok stručnjaci upozoravaju da je reč o ozbiljnoj terapiji koja mora da se koristi uz jasnu medicinsku indikaciju i lekarski nadzor.
Opasno koristiti lekove na svoju ruku
Prof. dr Vladimir Jakovljević istakao je da problem nije samo u Ozempiku, već u mnogo širem principu samoinicijativnog uzimanja lekova bez konsultacije sa lekarom.
- Apsolutno bilo kakva upotreba lekova na svoju ruku je za ljude, čak i za one koji imaju neko medicinsko obrazovanje, a nisu dobili preporuku od svog ordinariusa, znači od svog lekara koji ga vodi, bilo da je to lekar opšte prakse ili specijalista koji ga vodi zbog nekog specifičnog problema, vrlo opasna i vrlo je neodgovorna prema samom sebi - rekao je doktor.
On je podsetio da je upravo zbog velike potražnje i zloupotrebe Ozempika, uvedena restrikcija izdavanja ovog leka, kako bi prvenstveno bio dostupan pacijentima kojima je zaista potreban.
- Tu je dosta bilo zloupotrebe čak i od strane zdravstvenih radnika. Zbog toga je pre dve-tri godine uvedeno pravilo da ne može, ukoliko nemate dijagnozu dijabetesa, da se Ozempik uzme u apoteci bilo gde, bilo da uzimate na recept ili za novac, na preporuku lekara. Bez dijagnoze ne može da se uzme - istakao je Jakovljević.
On je ukazao i na činjenicu da danas postoje novi lekovi iz iste grupe, sa još snažnijim efektima, ali da ni oni nisu nešto što bi ljudi trebalo da uzimaju bez kontrole.
- Sad postoje i lekovi druge, treće generacije koji imaju sličan ili još jači efekat. Poznat je Mounjaro, pa ima još nekih koji nisu još registrovani u ovoj zemlji, koji su dupli, trodupli, trostruki inhibitori svih tih puteva metabolizma glukoze. To je vrlo opasna stvar da se koristi na svoju ruku, i zbog doziranja i zbog načina primene i zbog specifičnosti svakog pacijenta. Kada imate jednu takvu kompleksnu stvar kao što je metabolizam bilo kojih organskih materija, to uključuje niz reakcija u organizmu koje su povezane piramidalno. To je kao kula od karata - ako jednu izbacite, može da se sruši sve ukoliko to što ste uradili nije urađeno kako treba. Prema tome, uvek se treba konsultovati sa svojim lekarom i verovati mu šta je propisao - objasnio je Jakovljević.
"Može da izazove ozbiljno oštećenje jetre"
Voditeljka Snežana Petrović podsetila je da je prof. dr Đuro Macut upozorio i na mogućnost ozbiljnih neželjenih efekata, uključujući tešku upalu pankreasa, koja u određenim slučajevima može dovesti i do fatalnog ishoda i hitne hirurške intervencije,a Jakovljević je istakao da rizici nisu zanemarljivi.
- S obzirom na to kako deluje, to je potpuno logično. Može takođe da izazove i ozbiljno oštećenje jetre, tako da jednostavno nikad to ne treba koristiti na svoju ruku. Nijedan lek ne treba koristiti na svoju ruku, a pogotovo ove lekove koji su vrlo ozbiljni i imaju ozbiljne mehanizme dejstva- rekao je Jakovljević.
On smatra da deo problema proizlazi i iz želje ljudi da do rezultata dođu što jednostavnijim putem.
- Ljudima je mnogo lakše da koriste lek i da jedu šta hoće i koliko hoće, nego da se pridržavaju neke dijete, da ubace fizičku aktivnost, da naprave neku nefarmakološku intervenciju. Ja sam iz tog aspekta neko ko je fiziolog i kažem da je to fiziološka intervencija, koja jednostavno daje čoveku mogućnost da njegov organizam sam pobedi problem koji ima, a ne da koristi farmakologiju ako nije neophodna. Ako nije neophodno, ne treba piti lekove, jer svaki lek može biti i otrov i lek - naveo je Jakovljević.
Profesor je upozorio i da efekat terapije ne može da se posmatra izolovano od kompletnog načina života.
- Ne mora značiti da danas, ukoliko bude dobro dejstvo, da će sutra biti isto. Pogotovo zavisi od toga šta jedete, kakav vam je dnevni ritam, kakvo vam je lučenje hormona i raznorazne druge stvari. Ovo je lek koji itekako indirektno utiče na kompletan taj status. Tako da treba biti vrlo obazriv - upozorio je Jakovljević.
U emisiji je pomenuta i kontrola Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, tokom koje su u 46 od 73 kontrolisane zdravstvene ustanove pronađene različite nepravilnosti, između ostalog i kada je reč o propisivanju Ozempika mimo propisanih uslova.
Jakovljević je, međutim, upozorio da problem ne treba automatski svoditi samo na pojedince u zdravstvenom sistemu.
- U startu se indirektno upire prstom na lekare ili bilo koga u tom lancu ko možda ima neku potencijalnu zloupotrebu. Treba razumeti ljude koji se bave time, da je tu pritisak verovatno i od pacijenata, da oni hoće i imaju svoje zahteve. Mnogo je bolesnih ljudi, nažalost. Bolest sa sobom nosi i nervozu i pritisak na one koji treba da vas leče. Tako da ljudi različito reaguju na pritisak. Ima tu svega - rekao je profesor.
On je dodao da bi detaljna analiza zdravstvenog sistema pokazala da postoji prostor za racionalnije trošenje sredstava.
- Definitivno, ukoliko bi se napravila ona velika, dobra, vrhunska analiza, pokazalo bi se da dosta tu ima mesta na kojima može da se uštedi. Mi imamo princip solidarnog zdravstvenog osiguranja, da svi dajemo u istu kasu, pa se onda ona opredeljuje prema onima kojima je najpotrebnija. Ukoliko bi se to strogo propisivalo, to bi napravilo značajnu razliku - istakao je Jakovljević.
Ruska personalizovana terapija protiv raka
Jakovljević je otkrio i dokle se stiglo sa ruskom personalizovanom terapijom za lečenje malignih bolesti.
Kako je objasnio, jedna varijanta terapije već je registrovana za maligni melanom, a plan je da se njena primena proširi i na druge vrste karcinoma.
- Jedan deo, taj koji je registrovan, jedna varijanta te vakcine, odnosno personalizovane terapije, registrovan je za maligni melanom. Krenuli su s tim ove godine, malo stidljivo, malo oprezno. Ja sam više puta govorio da bi prva pacijentkinja iz Srbije trebalo ovih dana da ode u Rusiju. Naravno, tu uvek imamo nekih administrativnih začkoljica. Ja se iskreno nadam da ćemo pobediti u toj borbi - rekao je Jakovljević.
Prema njegovim rečima, u procesu je uključeno više stručnjaka, a značajan posao rade i ruske kolege.
- Na prvom mestu profesor Boljević radi po tom pitanju, kao i ruske kolege. Ja sam tu, naravno, jedan deo, jedan šraf u toj mašineriji. Oni su na putu da registruju i ovu terapiju za primenu kod karcinoma pluća. To je u planu za početak sledeće godine. Tako da se radi i kompanija Moderna je dosta odmakla u tome, oni su već duboko u kliničkoj studiji koja se bavi sličnim problemom - naveo je Jakovljević.
Prema njegovoj oceni, personalizovane terapije mogle bi da budu sve značajniji deo budućnosti onkologije.
- Mislim da će toga biti sve više. Farmaceutska industrija pokazala je veliku agilnost po tom pitanju na Zapadu. S druge strane, u Kini i Rusiji imate državne istraživačke, ozbiljne institute koji se time bave. Napredak je neverovatan, pogotovo u poslednjih deset godina - objasnio je doktor.
Profesor se osvrnuo i na stanje u srpskoj nauci i akademiji, nakon pada Univerziteta u Beogradu na više svetskih rang-lista.
- Za mene ovo što se desilo nije uopšte neočekivano. U nauci, kao i u sportu, nema juče, nego samo danas i sutra. Starih zasluga nema u smislu vrednovanja, jer je to jednostavno vrlo merljiva stvar. Sećam se jednog razgovora sa tadašnjim dekanom Medicinskog fakulteta u Segedinu, mojim dobrim prijateljem Ferencom Barijem. Kaže on, pošto je iz iste sfere: "Ne, nema tu teorije, samo me interesuju rezultati". Znači, rezultati su ti koji su merilo - rekao je Jakovljević.
On smatra da se pad na rang-listama mora posmatrati i u kontekstu prethodnog perioda, ali pre svega kao upozorenje da je za ozbiljan rezultat potreban kontinuitet.
- U 2026. se objavljuju praktično rezultati koji su bazirani na merenju za 2025. A 2025. u našem akademskom miljeu bila je uglavnom prepoznata po blokadama univerziteta, tako da je praktično vrlo mali procenat ljudi ozbiljno nešto radio. I onda je logično da je ovakav rezultat. To ne treba shvatiti katastrofalno, ali treba shvatiti kao jednu lampicu upozorenja da, ukoliko želimo da se merimo sa svetom, ti rezultati treba da budu permanentni. Ukoliko hoćemo da budemo prepoznatljivi, moramo kontinuirano da radimo na tome. To podjednako važi i za kompletan akademski sektor, na prvom mestu, kao i za državu koja stoji iza tih univerziteta - da se nađe neki način da se taj deo poboljša - upozorio je Jakovljević.
Na kraju, Jakovljević je govorio i o odnosu politike i akademske zajednice, navodeći da studentima ne osporava pravo da iskažu nezadovoljstvo, ali da smatra da univerzitet ne bi trebalo da bude prostor za političke obračune.
- Nijednog momenta nisam studentima, pogotovo, osporavao pravo da iskažu svoj bunt protiv eventualnih anomalija u društvu, ali ne na ovakav način na koji se pokazalo, unošenjem politike. U suštini su bili, više ili manje, zloupotrebljeni od strane svojih profesora, a profesori su stajali u bekapu i podržavali tu priču, a onda su se manje bavili svojim osnovnim poslom - zaključio je prof. dr Vladimir Jakovljević.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
